Катедрала у Шартру

Катедрала у Шартру је ремек-дело готичке уметности с којом почиње развој француске класичне готике. На њој се налазе најбоље сачувани раноготички делови у комбинацији с касно-готичким, као и пригодне скулптуре и најславнији витражи на свету. Катедрала је 1979. године уписана на Унесков списак места Светске баштине у Европи.

Катедрала у Шартру
Катедрала у Шартру
Основне информације
Локација	Шартр
Држава	Француска
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/81

Катедрала у Шартру

Јужни трансепт и апсида катедрале ноћу

Тлоцрт катедрале

Историја

Катедрала у Шартру

Око 1134. бискуп Шартра започео је преградњу старе грађевине у новом стилу. За град као Шартр који је у 13. веку имао око 10.000 становника, градња катедрале био је подухват који је финансијски исцрпео град. Градња се наставила с повременим прекидима од 1145. до 1220. године, али највећи радови су били након пожара 1194. када су морали обновити главни брод и кор.

Бискуп и поглавник (управник) катедрале били су задужени за запошљавање радне снаге, али су њихова средства долазила из целог средњевековног француског друштва. Црква је обично старала за своје поседе, а у Шартру су се свештеници одрекли својих трогодишњих стипендија (плата) како би се могло започети с обновом. Такође, Бланш, мајка краља Луја IX, платила је за израду целе северне фасаде, са скулптурама и прозорима. Војвода Бретање донирао је средства за јужни трансепт, а друге богате породице у околини платиле су за прозоре, а њихове донације су забележене на витражима у облику њихових породичних грбова. Цехови разних занатлија и трговаца такође су донирали за израду прозора који приказују њихове професије. Ходочасници и мање богати пук донирали су у складу са својим могућностима, што је некад било довољно за понеку реликвију и мисе захвале. Али су већином та средства ишла у заједничке трошкове који нису имали специфичну локацију. Колико је учествовање у градњи катедрале било знак припадности говори и прича да су грађани Шартра упрезали сами себе у кола и из каменолома вукли големе блокове кречњака за своју нову катедралу.

Северни и јужни трансепт су последњи завршени 1260. године. Дрвена кровна конструкција трансепта и главног брода уништена је у пожару 1836. године, након чега је замењена садашњим металним оквиром и покривена бакром.

Особитости

Троделни западни портал

Екстеријер

После пожара се употребљавају темељи претходне романичке катедрале и задржава прочеље из средине 12. века којем се додаје нови брод. Висина главног брода је 37 метара, а бочних бродова 14. Катедрала је изграђена на узвишењу како би се нагласила њена висина и како би се видела из велике даљине.

Катедрала има три фасаде западну, северну и јужну, а свака од фасада има две куле. Западно прочеље је једино сачувано након пожара тако да се на њему може приметити сукоб романичке традиције и нових готичких градитељских замисли. Две неједнаке куле уоквирују прочеље. Јужна кула (висока 106 метара) покривена је 1160. и представља најранију праву готичку конструкцију у Еуропи, а обликом прелази из касне романике у рану готику. Северна (висока 115 метара) је започета 1507. године у стилу касне готике; она је виша, виткија и украшенија од јужне. Њена висина одражава напредак у технологији градње.

Три портала западног прочеља говоре да се ради о тробродној базилици. Они се састоје од истих романичких елемената попут самостанске цркве у Конку; изнад сваког портала налази се високи витраж у луку. Изнад њих се налази голема розета с витражима, а изнад ње галерија с нишама у којима су фигуре старозаветских краљева. На крају, изнад галерије се налази троугласти забат с нишом у којој је скулптура Девице Марије с малим Исусом. Понављање троструких елемената (портала, лукова, хоризонтална подела спратова, и троугласти забат) је нумеричка асоцијација на Свето Тројство.

Исто тако, на розети се налазе хришћански симболи организовани у геометријске облике. Три групе од по дванаест елемената окружују мањи средишњи круг. Круг симболизује Царство небеско или самог Бога, а број 12 на 12 апостола.

Изнад улаза на јужном трансепту налази се пет високих витража и још већа розета од оне на западном прочељу. Спољни притисак масивног свода неутрализован је потпорним саставом контрафора помало архаичког облика.

Скулптуре

Раноготичке скулптуре краљева

Касноготичке скулптуре краљева

Витражи јужног портала

Витраји сјеверне апсиде

На фасади катедрале у Шартру налази се толико вајарских детаља да би се могл испунити цела књига. Најкарактеристичнији су на западној и јужној страни катедрале. „Краљевски портал” (Западни портал) типолошки представља хришћанску историју. Десни, јужни портал, садржи сцене Христовог рођења и младости око врата, а у тимпану се налази скулптура окруњене Девице с Христом, окружени са Седам средњевековних уметничких вештина (граматика, реторика, дијалектика, аритметика, геометрија, астрономија и музика). Оне представљају важност образовања и катедрале као места учења. На северном порталу налазе се сцене Узашашћа и астрономски симболи сезонских радова везаних за 12 календарских месеци.

Средњи портал садржи старозаветнке краљеве и краљице на довратницима и апокалиптичном витражу Св. Јована у тимпану изнад врата. Ови довратници су најстарији примери раноготичке скулптуре (1140.-1150); свака фигура је висока и витка, одражавајући облик стубова иза њих. Између њих су цветни узорци који их уоквирују. Као и у ранохришћанству и византијским мозаицима, они су фронтални, руке су им приљубљене уз тело, а ореоли су тањурасте иза глава. Стопала им висе стварајући утисак да фигуре лебде, а не да стоје. Драперија на одећи одражава уметниково интересовање за узорке и декорацију својим стилизованим увијањем и паралелним линијама, попут оних на стилизованој коси и брадама.

Посљедњи суд у тимпану приказује Христа у слави који се налази у мандорли окружен с четири апокалиптична симбола еванђелиста. Христ гледа фронтално као да опомиње посматрача катедрале на његову судбину када наступи посљедњи час. Испод тимпана, на архитраву, 12 апостола су поређани у четири групе по троје. Свака група је одвојена стубом који носи полукружне аркаде које својим обликом подсећају на ауреоле. На сваком крају греде стоји по један пророк који држи свитак. Од три архиволте, два спољна садрже 24 старца апокалипсе, а унутрашњи 12 анђела (средишња два држе круну изнад главе Христа).

Успоредба скулптура са западног портала с онима с јужног трансепта открива разлике између ране и касне готике. Свеци који чине леви довратник портала јужног трансепта стоје мање укочени, а њихове ноге почивају природно на обликованим базама. Фигуре су шире и доимљу се реалистичнијим. Различитих су висина, израза лица и нису више строго фронтални – њихове главе су благо покренуте, а позе покрети и одоре варирају. На фигури Св. Теодора, на пример, десни кук је благо увијен у складу с његовим ослањањем на десну ногу. Дијагонала његова појаса прати тежину корица од мача, али и појачава тај опуштени покрет. Уопшено, овај појачани осећај за дубину још је истакнут дубљим клесањем, не само лица него и делова архитектуре око фигура.

Интеријер

Унутрашњост по први пут показује новине: напуштају се емпоре, а рашчлањивање зидова своди се поново на три савршено уравнотежена спрата. Она је најстарији пример високо-готичке уметности која је тежила великим висинама сводова. Висина је остварена новом конструкцијом надсвођивања крстно-ребрастим луковима који стоје на снопастим стубовима.

Како је конструкција олакшана стубовима остале су велике површине слободног зида који су могли бити замењени прозорима. Изнад приземних аркада протеже се хоризонтална галерија с лучним отворима, над којима се диже, што је такође новина, зона високих прозора, који испуњавају сву ширину расположивог зидног поља. Изнад су продужени округлим прозором све до свода. Светло које пролази кроз ове витраже боји целу унутрашњост величанственим бојама.

Витражи на 176 прозора, те розетама изнад сваке бифоре, покривају 2,420 м², украшени библијском тематиком, данас су најславнији витражи на свету. У средишту розете северног трансепта (промера 12,8 метара) налази се слика Девице Марије с малим Исусом, окружени с 12 мањих кругова који садрже 4 голубице и 8 анђела. Дванаест старозаветних краљева, у квадратима, представљају Христове претке. Дванаест четворолисних облика испуњени су златним љиљанима на плавој позадини – симболима француских краљева. Спољни полукругови садрже 12 старозаветних пророка који су пандан новозаветним апостолима. Од четири дуга витража испод розете, средишњи представља Св. Ану с младом Девицом, на левима су свештеник Мелхизедек и краљ Давид, а десно краљ Соломон и свештеник Аарон. Сваки лик с ових витража повезан је вертикално с приказима на розети.

Види још

• Готичка архитектура
• Нотр Дам
• Сен Шапел
• Катедрала у Ремсу

Литература

• Лаурие Сцхнеидер Адамс, А Хисторy оф Wестерн Арт, МцГраw Хилл, Неw Yорк. 2001. ISBN 978-00-7-231717-6.
• Велике архитектуре свијета, уредник Јохн Јулиус Норwицх, Марјан тисак, Сплит. 2005. ISBN 978-953-214-266-2.
• Марилyн Стокстад, Арт Хисторy (Wолуме Оне), Пеарсон Прентице Хилл, Неw Јерсеy. 2005. ИСБН 0-13-145529.
• Бурцкхардт, Титус (1996). Цхартрес анд тхе биртх оф тхе цатхедрал. Блоомингтон: Wорлд Wисдом Боокс. ИСБН 978-0-941532-21-1. 
• Адамс, Хенрy. Монт-Саинт-Мицхел анд Цхартрес. Бостон: Хоугхтон Миффлин, 1913 анд манy латер едитионс.
• Балл, Пхилип (2008). Универсе оф Стоне. Неw Yорк: Харпер. ИСБН 978-0-06-115429-4. .
• Делапорте, Y. Лес витрауx де ла цатхéдрале де Цхартрес: хистоире ет десцриптион пар л'аббé Y. Делапорте ... репродуцтионс пар É. Хоувет. Цхартрес : É. Хоувет, 1926. 3 волумес (цонсистс цхиефлy оф пхотограпхс оф тхе wиндоwс оф тхе цатхедрал)
• Фасслер, Маргот Е. Тхе Виргин оф Цхартрес: Макинг Хисторy Тхроугх Литургy анд тхе Артс (Yале Университy Пресс; 2010) 612 пагес; Дисцуссес Марy'с гоwн анд отхер релицс хелд бy тхе Цхартрес Цатхедрал ин а студy оф хисторy макинг анд тхе цулт оф тхе Виргин оф Цхартрес ин тхе 11тх анд 12тх центуриес.
• Грант, Линдy. "Репресентинг Дyнастy: Тхе Трансепт Wиндоwс ат Цхартрес Цатхедрал," ин Роберт А. Маxwелл (ед) Репресентинг Хисторy, 900–1300: Арт, Мусиц, Хисторy (Университy Парк (ПА), Пеннсyлваниа Стате Университy пресс, 2010),
• Хоувет, Е. Цатхéдрале де Цхартрес. Цхеллес (С.-ет-M.) : Хéлио. А. Фауцхеуx, 1919. 5 волумес ин 7. (цонсистс ентирелy оф пхотогравурес оф тхе арцхитецтуре анд сцулптуре, бут нот wиндоwс)
• Хоувет, Е. Ан Иллустратед Монограпх оф Цхартрес Цатхедрал: (Беинг ан Еxтрацт оф а Wорк Цроwнед бy Ацадéмие дес Беауx-Артс). с.л.: с.н., 1930.
• Јамес, Јохн, Тхе Мастер Масонс оф Цхартрес, Wест Гринстеад. 1990. ISBN 978-0-646-00805-9..
• Јамес, Јохн, Тхе цонтрацторс оф Цхартрес, Wyонг, ии волс. 1979–81. ISBN 978-0-9596005-2-0. анд 4 x
• Мâле, Емиле. Нотре-Даме де Цхартрес. Неw Yорк: Харпер & Роw, 1983.
• Миллер, Малцолм. Цхартрес Цатхедрал. Неw Yорк. . Риверсиде Боок Цо. 1997. ИСБН 978-1-878351-54-8.  .

Спољашње везе

• Колекција фотографија
• Chartres Cathedral history and information
• University of Pittsburgh photo collection
• Chartres Cathedral at Sacred Destinations
• About the labyrinth
• Details of the Zodiac and other Chartres windows
• Chartres Cathedral on the Corpus of Medieval Narrative Art Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2018) Panel-by-panel photographs of many of the windows.
• Description of the outer portals Retrieved 3 08 2008
• Art Atlas