Википедија

Катедрала у Сантијаго де Компостели

Катедрала светог Јакова у Сантијаго де Компостели (шп. Catedral de Santiago de Compostela) се налази у граду Сантијаго де Компостела у шпанској аутономној заједници Галицији. У катедрали се налазе посмртни остатци св. Јакова Старијег, једног од апостола Исуса Христа. Она представља одредиште на путу св. Јакова, важним ходочасничким путу од времена средњег века.

Катедрала у Сантијаго де Компостели
Фасада катедрале у Сантијаго де Компостели: готичка композиција с класичним детаљима
Katedrala u Santijago de Komposteli на карти Шпаније
Катедрала у Сантијаго де Компостели
Катедрала у Сантијаго де Компостели
Локација на мапи Шпаније
Основне информације
ЛокацијаСантијаго де Компостела, Галиција, Шпанија
Координате42°52′50″ СГШ; 8°32′40″ ЗГД / 42.880602° СГШ; 8.544377° ЗГД / 42.880602; -8.544377Координате: 42°52′50″ СГШ; 8°32′40″ ЗГД / 42.880602° СГШ; 8.544377° ЗГД / 42.880602; -8.544377
Религијахришћанство
Веб-сајтwww.цатедралдесантиаго.ес
Архитектонски опис
Тип архитектуреКатедрала
Почетак изградње1075
Завршетак изградње1211
Спецификације
Капацитет1.200
Дужина100 м (330 фт)
Ширина70 м (230 фт)
Висина (макс.)75 м (246 фт)
Број купола2

Историја уреди

Према легенди, апостол Јаков донео је хришћанство Келтима на Пиринејском полуострву. Године 44. погубљен је у Јерусалиму. Његови посмртни остаци касније су пренети назад у Галицију. Након римског прогона шпанских хришћана, његова гробница је напуштена у 3. веку. Такође према легенди, њу је 814. године поново открио пустињак Пелајо, након визије необичног светла на ноћном небу. Бискуп Теодемир из Ирије препознао је то као чудо и јавио краљу Алфонсу II од Астурије и Галиције (791—842) који је наредио да се на том месту изгради капела. Легенда каже како је краљ постао првим ходочасником у ново светилише. Након тога, 829. године изграђена је прва црква, а затим 899. нова предроманичка црква, према наредби краља Алфонса III од Астурије, због чега је место полако почело да се развија у велико ходочасничко средиште. Године 997. године ту рану цркву у пепео је претворио Ал-Мансур Ибн Аби Аамир (938—1002), војни заповедник кордопског калифата. Врата и звона, која су у Кордобу носили хришћански заробљеници, уграђена су у Велику џамију у Кордоби. Када је Кордобу 1236. године освојио краљ Фернандо III од Кастиље та иста врата и звона су муслимански заробљеници пренели у Толедо како би била уграђена у Катедралу блажене девице Марије у Толеду.

Изградња садашње катедрале почела је 1075. под владавином Алфонса VI Кастиљског (1040—1109) и под покровитељством бискупа Диега Пелаеза. Саграђена је према истом нацрту као и црква од цигле Базилика Св. Сернина у Тулузу, веројатно највећем романичком здању у Француској. Саздана је већином од гранита. Градња је неколико пута прекидана, а према Liber Sancti Iacobi последњи камен постављен је 1122, мада тада сигурно није до краја довршена. Катедрала је посвећена 1128. у присуству краља Алфонса IX од Леона.

Према делу Codex Calixtinus катедрала је дело архитеката „Бернарда Старијег, сјајног мајстора” и његовог помоћника Робертуса Галперинуса, а касније могуће и „Естебана, мајстора радова на катедрали”. У последњој фази грађевину довршава Бернард Млађи, док је Галперинус био задужен за координацију. Такође је 1122. изградио и монументалну фонтану испред северног портала.

Црква је постала бискупско седиште 1075. и због растуће важности ходочасничког средишта ускоро ју је на ниво надбискупског седишта подигао папа Урбан II 1100. године. Универзитет је додат 1495. године.

Катедрала је накнадно била украшавана и проширивана између 16. и 18. века.

Фасаде уреди

 
Тлоцрт катедрале
 
Кипови Давида и Соломона на степеништу

Испред катедрале налази се златна шкољка, симбол св. Јакова коју ходочасници пољубе као знак почасти.

Западна фасада уреди

Око 1667. године одлучено је да се средњевековна катедрала употпуни додавањем барокне фасаде и торњева главном прочељу. Висина романичког главног брода и јак осећај за старе традиције те цркве навео је архитекте да саграде фасаду сличну фасади средњевековне француске катедрале, али су украси средишњег дела (1738) типични за шпански чуригерски стил (Churrigueresco по архитектонској породици Чуригера).[1]

Западној фасади (Fachada da Praza do Obradoiro) на боковима налазе се два средњевековна торња висока 76 метара. Леви торањ (Torre da Carraca) носи лик Зебедеја, Јаковљевог оца, а десни торањ (Torre das Campás) лик св. Марије Саломе, његове мајке. Фасаду је у каснобарокном стилу између 1738. и 1750. године саградио Фернандо Касас и Новоа. У средишњем забату налази се кип св. Јакова испод којег се налазе његова два ученика Атаназије и Теодомир, одевени као ходочасници. Они стоје бочно од приказа гробнице св. Јакова изнад које је звезда која је довела до њеног открића.

 
Забат на врху западне фасаде

Западна фасада са суседним тргом (Praza do Obradoiro, дословно „Радионички трг”) окруженим јавним зградама чини хармоничну целину. Тло се уздиже према катедрали којој се приступа уз величанствене кипове Давида и Соломона.

Степеништу се приступа кроз врата од кованог жељеза, а у средишту, у нивоу с тргом, налази се улаз у романичку капелу Igrexa Baixa (доња црква), која је изграђена под тремом и сувремена с катедралом.

Према северу и југу и у равни са западном фасадом налазе се независне зграде из 18. века које се с њом добро уклапају.

Слика ове фасаде налази се на шпанским кованицама од 1, 5 и 10 цента.

 
Северно прочеље
 
Јужна фасада

Северна фасада уреди

Пред северном фасадом завршавао је пут св. Јакова из смера Француске, пред романичким порталом Францигена (познат и као „врата раја”). Тај портал саградио је 1122. године Бернард, благајник цркве, а уништен је у 17. веку. На врху фасаде стоји кип св. Јакова из 18. века са два краља пред њим у клечећем положају: Алфонсо II Велики (866—910) и Ордоњо II од Леона (873—924) У средини се налази кип персонификације вере.

Источна фасада уреди

Источна фасада на Prazi da Quintana нуди сасвим друкчији поглед. Има два главна портала, света врата и краљевска врата. Света врата отварају се само током јубилеја (године када гозба Св. Јакова 25. јула пада на недјељу). У тим годинама приступа му се кроз мања врата посвећена св. Пелају, откривачу гроба св. Јакова. Повластицу одржавања јубилеја у 12. веку је одобрио папа Калист II, а 1179. папинском булом Regis Aeterni потврдио папа Александар III. Ова повластица уздигла је Сантијаго де Компостел на исти статус као Рим и Јерусалим.

Барокну фасаду изградио је 1611. године Фернандез Лечуга, користећи кипове које је пре направио мајстор Матео. Изнад врата се налазе кипови Св. Јакова и његова два ученика.

Краљевска врата добила су име према краљевском штиту који се такође налази изнад врата.

Јужна фасада уреди

Јужна фасада налази се на тргу Praza das Praterias где се у прошлости продавао сребрни накит. Тај трг са две стране окружују катедрала и самостан. Уз градску палату налази се и палата Рајој. С десне стране налази се барокни торањ са сатом (Torre del Reloj) који је у 17. веку саградио Доминдо де Андраде.

Porta das Prateririas један је од најочуванијих портала који води у јужни трансепт. Овај дволучни романички портал приказује низ насупрот постављених призора у ниском рељефу, изведених између 1112. и 1117. Кипари који су га извели дошли су из француских места Конка, Тулуза, Муасака, Лоаре и Хака, што је довело до повољне синтезе њихових уметничких традиција. У овај портал веројатно су уклопљени делови западне фасаде и рељефи са северне.

Два тимпана дају нескладан утисак - леви приказује тему Христовог искушења у пустињи који је приказан фрагментисано, што му даје прилично шаролик изглед. С десне стране тимпана налази се полуодевена Жена ухваћена у прељуби с лобањом свог љубавника у крилу (дело се приписује мајстору Платеријасу). Тај призор веројатно је везан уз легенду катарског или темпларског порекла. Десни тимпан у средишту приказује Христово бичевање, с десне стране круњење трновом круном и враћање вида слепцу. У горњем делу налази се приказ Три краља који је прилично оштећен.

На фризу су уклесани ликови из призора Христовог преображења: Христ, Абрахам (што је врло неуобичајено), те призори из Старог завета и четири анђела с трубама.

Десни стуб носи приказ следећих призора (почевши од дна): Краљ Давид свира лутњу, Стварање Адама и Христ који благосиља краља Давида. Ове скулптуре показују виши ступањ уметничке каквоће, поготово код Адама који држи десну руку на срцу. Веројатно су преузети из старог романичког северног портала и временски припадају најраније последњој деценији 11. века.

С леве стране вестибула је призор изгона Адама и Еве из Раја Земаљског, који такође потиче из северног портала.

Референце уреди

  1. ^ Велике архитектуре свијета, Марјан тисак, Сплит, 2005, стр. 187.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Катедрала у Сантијаго де Компостели на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Katedrala_u_Santijago_de_Komposteli&oldid=27675095”