Катехоламин
![]() | |
Катехол | |
![]() | |
Допамин | |
![]() | |
Норепинефрин (норадреналин) | |
![]() | |
Епинефрин (адреналин) |
Катехоламини су хормони „борбе-или-бежања“, које ослобађају надбубрежне жлезде у одговору на стрес.[1][2] Они су део симпатичког нервног система.
Они се називају катехоламинима зато што садрже катехол или 3,4-дихидроксифенилну групу. Они су деривати аминокиселине тирозина.[3]
У људском телу, најзаступљенији катехоламини су епинефрин (адреналин), норепинефрин (норадреналин) и допамин, који се формирају из фенилаланина и тирозина. Разни стимулансни лекови су катехоламински аналози.
Катехоламини су растворни у води, и 50% су везани за протеине плазме, тако да циркулишу у крвотоку.
Тирозин се формира из фенилаланина путем хидроксилације ензимом фенилаланин хидроксилаза. (Тирозин се такође уноси директно из дијеталних протеина). Он се затим шаље у неуроне који излучују катехоламин. У њима, неколико серијских реакција конвертују тирозин до -L-ДОПА}-, до допамина, до норепинефрина, и коначно до епинефрина.[4]
Структура уреди
Катехоламини имају дистинктне структуре које садрже бензенов прстен са две хидроксилне групе, етилни ланац, и терминалну аминску групу. Фенилетаноламини попут норепинефрина имају хидроксилну групу на етил ланцу.
Формирање и деградација уреди
Локација уреди
Катехоламини се формирају првенствено у хромафинским ћелијама надбубрежне медуле и постганглионим нервним влакнима симпатичког нервног система. Допамин, који делује као неуротрансмитер централног нервног система, се углавном формира у нервним ћелијским телима у две мождане области: substantia nigra и вентрална тегментална област.
Синтеза уреди
Из леводопе се прво синтетише допамин. Норепинефрин и епинефрин су деривати даљих метаболичких модификација допамина. Ензиму допамин хидроксилаза је неопходан бакар као кофактор, док је DOPA декарбоксилази потребан PLP. Степен који ограничава брзину биосинтезе катехоламина је хидроксилација тирозина.
Биосинтетски путеви за катехоламине и амине у траговима у људском мозгу
|
L-Тирозин | Тирозин хидролаза | Леводопа | DOPA декарбоксилаза Ароматична L-аминокиселинска декарбоксилаза) |
Допамин |
Допамин β-хидроксилаза | Норепинефрин | Фенилетаноламин N-метилтрансфераза | Епинефрин |
Референце уреди
- ^ „Университy оф Цалифорниа, Сан Диего, Хеалтх Либрарy, цатецхоламинес”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 21. 06. 2011.
- ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
- ^ Пурвес, Дале, Георге Ј. Аугустине, Давид Фитзпатрицк, Wиллиам C. Халл, Антхонy-Самуел ЛаМантиа, Јамес О. МцНамара, анд Леонард Е. Wхите (2008). Неуросциенце. 4тх ед. Синауер Ассоциатес. стр. 137–8. ИСБН 978-0-87893-697-7.
- ^ Јох ТХ, Хwанг О (1987). „Допамине бета-хyдроxyласе: биоцхемистрy анд молецулар биологy”. Анналс оф тхе Неw Yорк Ацадемy оф Сциенцес. 493: 342—50. ПМИД 3473965. дои:10.1111/ј.1749-6632.1987.тб27217.x.
Литература уреди
Спољашње везе уреди
- Цатецхоламинес на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)