Катехоламин
![]() | |
Катехол | |
![]() | |
Допамин | |
![]() | |
Норепинефрин (норадреналин) | |
![]() | |
Епинефрин (адреналин) |
Катехоламини су хормони „борбе-или-бежања“, које ослобађају надбубрежне жлезде у одговору на стрес.[1][2] Они су део симпатичког нервног система.
Они се називају катехоламинима зато што садрже катехол или 3,4-дихидроксифенилну групу. Они су деривати аминокиселине тирозина.[3]
У људском телу, најзаступљенији катехоламини су епинефрин (адреналин), норепинефрин (норадреналин) и допамин, који се формирају из фенилаланина и тирозина. Разни стимулансни лекови су катехоламински аналози.
Катехоламини су растворни у води, и 50% су везани за протеине плазме, тако да циркулишу у крвотоку.
Тирозин се формира из фенилаланина путем хидроксилације ензимом фенилаланин хидроксилаза. (Тирозин се такође уноси директно из дијеталних протеина). Он се затим шаље у неуроне који излучују катехоламин. У њима, неколико серијских реакција конвертују тирозин до -L-ДОПА}-, до допамина, до норепинефрина, и коначно до епинефрина.[4]
Структура
уредиКатехоламини имају дистинктне структуре које садрже бензенов прстен са две хидроксилне групе, етилни ланац, и терминалну аминску групу. Фенилетаноламини попут норепинефрина имају хидроксилну групу на етил ланцу.
Формирање и деградација
уредиЛокација
уредиКатехоламини се формирају првенствено у хромафинским ћелијама надбубрежне медуле и постганглионим нервним влакнима симпатичког нервног система. Допамин, који делује као неуротрансмитер централног нервног система, се углавном формира у нервним ћелијским телима у две мождане области: substantia nigra и вентрална тегментална област.
Синтеза
уредиИз леводопе се прво синтетише допамин. Норепинефрин и епинефрин су деривати даљих метаболичких модификација допамина. Ензиму допамин хидроксилаза је неопходан бакар као кофактор, док је DOPA декарбоксилази потребан PLP. Степен који ограничава брзину биосинтезе катехоламина је хидроксилација тирозина.
Биосинтетски путеви за катехоламине и амине у траговима у људском мозгу
|
L-Тирозин | Тирозин хидролаза | Леводопа | DOPA декарбоксилаза Ароматична L-аминокиселинска декарбоксилаза) |
Допамин |
Допамин β-хидроксилаза | Норепинефрин | Фенилетаноламин N-metiltransferaza | Epinefrin |
Reference
уреди- ^ „University of California, San Diego, Health Library, catecholamines”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 21. 06. 2011.
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
- ^ Purves, Dale, George J. Augustine, David Fitzpatrick, William C. Hall, Anthony-Samuel LaMantia, James O. McNamara, and Leonard E. White (2008). Neuroscience. 4th ed. Sinauer Associates. стр. 137–8. ISBN 978-0-87893-697-7.
- ^ Joh TH, Hwang O (1987). „Dopamine beta-hydroxylase: biochemistry and molecular biology”. Annals of the New York Academy of Sciences. 493: 342—50. PMID 3473965. doi:10.1111/j.1749-6632.1987.tb27217.x.
Literatura
уредиSpoljašnje veze
уреди- Catecholamines на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)