Клоназепам (Ривотрил) је органско једињење, које садржи 15 атома угљеника и има молекулску масу од 315,711 Da.[1][2][3][4][5][6][7]

Клоназепам
Клинички подаци
Продајно имеAntelepsin, Antilepsin, Cloazepam, Clonopin
Drugs.comМонографија
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације30-40 х
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број1622-61-3 ДаY
ATC кодN03AE01 (WHO)
PubChemCID 2802
DrugBankDB01068 ДаY
ChemSpider2700 ДаY
ChEBICHEBI:3756 ДаY
ChEMBLCHEMBL452 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC15H10ClN3O3
Моларна маса315,711
  • [O-][N+](=O)C1=CC2=C(NC(=O)CN=C2C2=CC=CC=C2Cl)C=C1
  • InChI=1S/C15H10ClN3O3/c16-12-4-2-1-3-10(12)15-11-7-9(19(21)22)5-6-13(11)18-14(20)8-17-15/h1-7H,8H2,(H,18,20) ДаY
  • Key:DGBIGWXXNGSACT-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка топљења2.365 °C (4.289 °F)

У продаји је најчешће под именима Ривотрил, или ређе Клонопин.

Популаризација злоупотребе овог лека је постала шира у периоду 2000их, и доста младих га рекреативно конзумира, због седативно- анксиолитичког дејства које поседује, као и осећаја еуфорије и "опуштености" коју изазива.

Као и сваки бензодиазепам, може изазвати велики облик зависности.

Особине уреди

Особина Вредност
Број акцептора водоника 4
Број донора водоника 1
Број ротационих веза 2
Партициони коефицијент[8] (ALogP) 2,9
Растворљивост[9] (logS, log(mol/L)) -5,2
Поларна површина[10] (PSA, Å2) 87,3

Референце уреди

  1. ^ Dreifuss FE, Penry JK, Rose SW, Kupferberg HJ, Dyken P, Sato S: Serum clonazepam concentrations in children with absence seizures. Neurology. 1975 Mar;25(3):255-8. PMID 1089913
  2. ^ Robertson MD, Drummer OH: Postmortem drug metabolism by bacteria. J Forensic Sci. 1995 May;40(3):382-6. PMID 7782744
  3. ^ Rosen GM, Turner MJ 3rd: Synthesis of spin traps specific for hydroxyl radical. J Med Chem. 1988 Feb;31(2):428-32. PMID 2828624
  4. ^ Rosen GM, Demos HA, Rauckman EJ: Not all aromatic nitro compounds form free radicals. Toxicol Lett. 1984 Aug;22(2):145-52. PMID 6089382
  5. ^ Earley JV, Fryer RI, Ning RY: Quinazolines and 1,4-benzodiazepines. LXXXIX: Haptens useful in benzodiazepine immunoassay development. J Pharm Sci. 1979 Jul;68(7):845-50. PMID 458601
  6. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  7. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  8. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  9. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  10. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).