Компјутерски криминалитет

Рачунар у представља једну од најзначајнијих и најреволуционарнијих тековина развоја техничко-технолошке цивилизације. Но, поред свих предности које собом носи и огромне користи човечанству, рачунар је брзо постао и средство злоупотребе несвесних појединаца, група чак и организација. Тако настаје рачунарски криминалитет као посебан и специфичан облик савременог криминалитета по структури, обиму и особеностима. Све то заслужује пажњу државе и њених органа па и целе међународне заједнице. Разни појавни облици рачунарског криминалитета не познају границе измедју држава па ни између континената.[1]

Упоредо са убрзаном информатизацијом друштва и уласком Интернета у све области друштвеног и приватног живота људи, рачунарски криминал постаје доминантан облик злоупотреба, кршења закона и других норми понашања. Нови облици напада на рачунаре и рачунарске мреже јављају се великом брзином, а нови типови рачунарског криминала практично зависе само од маште малициозних нападача.

Конвенција о високотехнолошком криминалу

уреди

Ова конвенција[2] је ратификована од стране Народне скупштине Републике Србије и на тај начин унета у домаћи правни поредак. У самом уводу ове конвенције, дата су објашњења и разлози доношења.

Као основни разлог за доношења ове Конвенције, државе потписнице наводе :

  • Спровођење заједничке казнене политике у сврху заштите друштва од сајбер криминала, усвајањем одговарајуце легислативе и унапредивањем медународне сарадње;
  • Сарадња измеду држава и приватних предузећа у борби против сајбер криминала и потребу заштите легитимних интереса у коришцењу и развоју информатичке технологије, јер ефикасна борба против сајбер криминала захтева повећану, брзу и веома функционалну међународну сарадњу у кривичним стварима;

У Конвенцији се наводе основи доношења овог акта, као што су :

  • Дубоке промене које је донела дигитализација, конвергенција и стални тренд ка глобализацији рачунарских мрежа;
  • Ризици да се рачунарске мреже и електронске информације могу такоде користити за извршење кривичних дела и да доказни материјали који се односе на такве преступе могу бити ускладиштени у тим мрежама или преношени преко њих;

Дакле, основни циљ конвенције је спречавање дела усмерених против поверљивости, интегритета и доступности рачунарских система, мрежа и рачунарских података, као и спречавања злоупотребе тих система, мрежа и података на тај начин што ће се предвидети казнене мере за таква чињења као што је описано у овој конвенцији и што це се усвојити мере довољне за ефикасну борбу против таквих кривичних дела, на тај начин што ће се на унутрашњем и медународном нивоу олакшати откривање, истрага и гоњење таквих кривичних дела и што ће се обезбедити услови за брзу и поуздану међународну сарадњу;

Појавни облици рачунарског криминалитета

уреди

Појавни облици (феноменологија) рачунарског криминалитета могу бити многобројни, углавном се могу свести на следеће облике[3]

  • противправно коришћење услуга
  • неовлашћено прибављање информација
  • рачунарске крађе
  • рачунарске преваре
  • компутерске саботаже
  • рачунарски тероризам
  • криминал везан за рачунарске мреже
  • крађа услуга
  • информацијски криминалитет
  • имовински криминалитет
  • неимовински криминалитет
  • финансијске крађе, преваре и злоупотребе
  • крађа добара и времена
  • фалсификовање података и докумената
  • вандализам, хакерисање
  • рачунарска саботажа

Организација и надлежност државних органа у борби против рачунарског криминала

уреди

Посебно тужилаштво

уреди

Како је чланом 4. Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала[4] предвиђено за кривична дела против безбедности рачунарских података и кривичних дела против интелектуалне својине, имовине и правног саобраћаја код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари, рачунарске мреже и рачунарски подаци, за поступање у предметима наведених кривичних дела надлежно је Окружно јавно тужилаштво у Београду за територију Републике Србије. Образује се посебно Одељење за борбу против високотехнолошког криминала.

Радом Посебног тужилаштва руководи посебни тужилац за високотехнолошки криминал[5], кога поставља Републички јавни тужилац из редова јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Предност имају јавни тужиоци односно заменици јавних тужилаца који поседују посебна знања из области информатичких технологија. Мандат посебног тужиоца је четири године и може бити поново постављен. Посебни тужилац има права и дужности као јавни тужилац.

Када доде до сазнања да се у једном кривичном предмету ради о случајевима предвиђеним за надлежност Посебног тужиоца, исти се писмено обраћа Републичком јавном тужиоцу захтевајући од њега да му повери или пренесе у надлежност тај предмет.

Републички јавни тужилац, на предлог Посебног тужиоца, доноси посебан акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у посебном тужилаштву уз сагласност министра за послове правосуда.

Служба за борбу против високотехнолошког криминала

уреди

Чланом 9 истог закона је предвиђено да се образује посебна служба за борбу против високотехнолошког криминала у оквиру Министарства унутрашњих послова. Министар унутрашњих послова по прибављеном мишљењу Посебног тужиоца поставља и разрешава старешину Службе и ближе уређује њен рад у складу са законом. Служба поступа по захтевима Посебног тужиоца у складу са законом.

Надлежност и организација судова

уреди

За поступање у предметима кривичних дела из области високотехнолошког криминала за територију Републике Србије је надлежан Окружни суд у Београду. За одлучивање у другом степену надлежан је непосредно виши суд .

У окружном суду у Београду се образује Веће за борбу против високотехнолошког криминала. Судије у то веће распоређује председник Окружног суда из реда судија тог суда уз њихову сагласност. Предност имају судије које поседују посебна знања из области информационих технологија

Судије се распоређују у Веће најдуже на две године а може им бити продужен мандат одлуком председника Окружног суда у Београду.

Обарање сајтова

уреди

Злоупотребе често имају и спектакуларне облике. Јадан од таквих је активност хакера и кракера који, за сопствене или потребе наручиоца, врше разноврсне мрежне нападе. Ти напади се могу састојати у промени изгледа сајта, промени садржине, одбијању услуга или претрпавању разноврсним спам порукама.

Не ретко хакери и кракери то раде по нечијем налогу (нпр. неког од конкурената). Постојала је сумња да се то управо десило са дводневним фебруарским захватима на великим сајтовима као што је: Amazon.com, Buy.com, eBuy, CNN.cim, Zdnet.

Њима свакако треба додати и пад Yahoo.com. Њихов рад је био обустављен на по 2 до 5 сати, а губици које с претрпели били су огромни. Мотиви, су наравно, разноврсни, мада никако не треба занемарити користи које конкуренција може постици, односно штете које нападнута страна претрпи, а које су не само материјалне, већ и у угледу, поузданости, "имиџу".

Обарање сајтова у Србији

уреди

Напади у Србији најчешће су усмерени ка сајтовима владиних организација, мада неретко бивају нападнути и сајтови разних фирми и познатих личности. Један од занимљивијих случајева је и напад на сајт Одељења за високотехнолошли криминал.[6][7]

Један од главних разлога хакерских упада је и слаба заштићеност сервера на којима се налазе нападнути сајтови. Не постоји стопостотна заштита јер хакери прате развој технологија и према томе програмирају одговарајуће софтвере за упад на сервере. Хакери су програмери који, када уграбе слободно време, праве програме за упад у друге системе. Упад обично обављају уз помоћ линукс система, јер је он најпогоднији за хакерисање и увек се труде да заварају траг.

Борба против овакве врсте хакерских напада је јако тешка, јер они увек долазе из разних делова света и тешко их је лоцирати. I поред тога ипак је могуће обезбедити одговарајућу заштиту интернет сајтова од неовлашћених улаза и „обарања“, али су за то потребани тим стручних људи и одговарајуће мере заштите. У Србији постоје тачно прописани стандарди за обезбеђивање сајтова од „обарања“ и у свим случајевима могуће је утврдити и ко је одговоран за „обарање било ког интернет сајта.

Такође су нападнути и сајтови:

Казне за хакере

уреди

Поводом хакерског напада и обарања сајта Министарства пољопривреде, посебни тужилац за високотехнолошки криминал Лидија Комлен-Николић[11] нагласила је да је за то кривично дело предвиђена казна затвора до три године, сем уколико би хакерски напад изазвао озбиљнију саботажу. У том случају Закон прописује казну затвора у трајању до пет година. Према речима Лидије Комлен-Николић, пре преузимања конкретних корака, тужилаштво мора да добије извештај са ког је сервера и ИП адресе напад извршен. После тога, тужилаштво се преко Интерпола може обратити земљи из које напад извршен и захтевати да се доставе подаци о евентуалним извршиоцима. Формално гледано не постоји надлежност домаћих органа уколико починиоци нису из наше земље и уколико напад не потиче из Србије. Надлежност у таквим случајевима је тужилаштво земље из које напад потиче - објаснила је Комнен Николић.

У случају проналажења починиоца кривичног дела његова рачунар се одузима. Подаци из њега се не бришу, већ се у присуству браниоца клонира (копира) хард диск. Значи, не дира се иницијелни хард диск јер свако његово отварање и чепркање по рачунару мења доказе. Уместо тога, докази се прикупљају на основу клона хард-диска. Чак се и само клонирање хард-диска ради без укључивања рачунара.

Изводи из кривичног закона Републике Србије

уреди

Сваки неовлашћен приступ рачунарској мрежи од стране хакера подлаже под чланове 302,303 и 304 Кривичног закона Републике Србиј[12] који надлажу следеће:

Члан 302: Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи или електронској обради података

  • Ко се, кршећи мере заштите неовлашћено укључи у рачунар или рачунарску мрежу или неовлашћено приступи електронској обради података, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
  • Ко употреби податак добијен на начин предвиђен у ставу 1 овог члана, казниће се новчаном казном или затвором до две године.
  • Ако су услед дела из става 1. овог члана дошло до застоја или озбиљног поремећаја функционисања електронске обраде и преноса података или мреже или су наступиле друге тешке последице, учинилац ће се казнити затвором до три година.

Члан 303: Спречавање и ограничавање приступа јавној рачунарској мрежи

  • Ко неовлашћено спречава или омета приступ јавној рачунарској мрежи,казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
  • Ако дело из става 1 овог члана учини службено лице у вршењу службе,казниће се затвором до три године.

Члан 304: Неовлашћено коришћење рачунара или рачунарске мреже

  • Ко неовлашћено користи рачунарске услуге или рачунарску мрежу у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.
  • Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби. “

Референце

уреди
  1. ^ Драган Јовашевић, Коментар Кривичног закона СРЈ, Службени гласник, Београд, 2002.
  2. ^ Закон о потврдјивању конвенције о високотехнолошком криминалу
  3. ^ Проф. др Предраг Димитријевић, Право информационе технологије (Internet Law), Ниш, 2011. год
  4. ^ Службени гласник РС", бр. 61/2005, 104/2009[мртва веза], Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала
  5. ^ „Високотехнолошки криминал”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2011. г. Приступљено 10. 10. 2011. 
  6. ^ „Одељење за високотехнолошли криминал”. Архивирано из оригинала 21. 5. 2012. г. Приступљено 8. 10. 2011. 
  7. ^ Блиц вести, Хакери упали на сајт тужилаштва за високотехнолошки криминал
  8. ^ Блиц вести, Хакери са Косова напали сајт министарства пољопривреде
  9. ^ Б92, Хакован "Национални бренд Србије"
  10. ^ Блиц вести, Албански хакери оборили сајт Новака Ђоковића
  11. ^ Пресс Онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2010), Лидија Комлен Николић тужилац за технолошки криминал
  12. ^ „Кривични закон Републике Србије” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 11. 2010. г. Приступљено 09. 10. 2011. 

Види још

уреди