Комплексометрија

Комплексометрија (комплексометријска титрација, хелатометрија) је облик волуметријске анализе у којој се формирање обојених комплекса користи као индикатор крајње тачке титрације. Обично се користи индикатор који може да произведе недвосмислену промену боје. Комплексометријска титрације су посебно корисне за одређивање смеса различитих металних јона у раствору.[1][2][3]

Реакције уреди

У теорији се свака реакција комплексације може користити као волуметријска техника уколико:

  1. реакција достиже равнотежу брзо након што је свака порција титранта додата,
  2. не долази до интерферирајућих ситуација. На пример, не долази до етапног формирања неколико различитих комплекса јона метала са титрантом, што има за последицу присуство више комплекса у раствору током титрације,
  3. комплексометријски индикатор који може прецизно да лоцира тачку равнотеже је доступан.

Титрација са ЕДТА уреди

 
Метал-ЕДТА хелат

ЕДТА, етилен диамин тетра сирћетна киселина, садржи четири карбоксилне групе и две амино групе које могу да делују као донори електронских парова, или Луисове базе.[4] Способност ЕДТА да потенцијално донира шест слободних парова електрона за формирање цоординатних ковалентних веза са металним катјонима чини ЕДТА хексадентатним лигандом. Међутим, у пракси ЕДТА је обично само делимично јонизован, тако да формира мање од шест цоординатних ковалентних веза са металним катјонима.[5]

Динатријум ЕДТА се обично користи за стандардизовање водених раствора катјона прелазних метал. Динатријум ЕДТА (Na2H2Y) формира само четири координатне ковалентне везе са металним катјонима, док је pH ≤ 12. У овом pH опсегу, амино групе остају протонисане, и стога не могу да донирају електроне за формирање координатних ковалентних веза. Нотација Na4-xHxY се може користити за приказивање ЕДТА комплекса, при чему x означава број киселих протона везаних за ЕДТА молекул.

ЕДТА формира октаедрални комплекс са већином 2+ металних катјона, M2+, у воденом раствору. Главни разлог за екстензивну употребу ЕДТА у стандардизацији раствора металних катјона је да је константа формирања већине комплекса метални катјон - ЕДТА веома висока. То значи да је равнотежа реакције:

M2+ + H4Y → MH2Y + 2H+

померена на десно. Формирање металних комплекса је практично потпуно. Извођење реакције у растворима са базним буферима уклања H+ dok se formira, što pomaže formiranje kompleksa EDTA - metalni katjon.

Literatura уреди

  1. ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
  2. ^ Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација. 
  3. ^ Р. Михајловић, Квантитативна хемијска анализа (практикум), Крагујевац, 1998.
  4. ^ „Комплексометријска одређивања, део 2. Комплексометријско одређивање Cu2+-јона, Милош Б Рајковић” (ПДФ). 
  5. ^ „Историја хелације и ЕДТА-е”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2010. г. Приступљено 03. 12. 2011. 

Види још уреди