Косовски комитет
Комитет народне одбране Косова, познатији као Косовски комитет, основан 7. новембра 1918.[1] је албанска иредентистичка организација [2] чији је циљ био издвајање територија Косова, западне Македоније и делова Санџака из новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и њихово припајање Албанији.[3]
Помагачи Косовског комитета уреди
Италијанска фашистичка влада је била главни ослонац косовског комитета.[4] Италијанска фашистичка влада је у циљу реализације својих програма више пута изводила директне акције усмерене против суверенитета Краљевине СХС, међу којима су најважније акције биле покушај окупације Црне Горе и директна подршка зеленашима током Божићне побуне.
Италијанска фашистичка влада је помагала Косовски комитет и оружјем и новцем. Италијански гроф Ћано је написао ".. наша политика мора да се живо позабави Косовом. То ће одржати живим један ирендетистички проблем на Балкану, привући пажњу Албанаца и представљати нож уперен у кичму Југославије".
Косовски комитет је окупљао прваке косовских Албанаца који су се након 1918. налазили у егзилу у Албанији (Хасан Приштина, Бајрам Цури и др). Они су контактирали с многим политичарима у Европи,а Бајрам Цури је имао преписку чак и са Лењином[5].
Комитет је примао значајну помоћ у новцу и оружју од Италијана, а успоставио је и сарадњу са црногорском емиграцијом окупљеном око краља Николе и Унутрашњом македонском револуционарном организацијом.[3] У јануару 1920. године су два члана Комитета постали министри у Албанији, а средином лета исте године један од њихових вођа, Бајрам Цури, постаје министар Војске Албаније, што доводи до велике затегнутости југословенско-албанских односа.[3]
Утицај Косовског комитета на качаке уреди
Идеје Косовског комитета имале су великог утицаја на качаке. У 1921. години су учестали качачки напади на сараднике југословенске власти као што су: кметови, пандури, председници општина и други.[6] Качаци су за кратко време извршили велики број убистава, покушаја убистава разбојништава и крађа а њима су се током времена придруживале убице, пљачкаши, кријумчари бегунци од крвне освете и други отпадници од закона и друштва.[7]
Крајем септембра 1924. године југословенска војска је у великој акцији разбила већину качачких одреда и ликвидирала њихове вође.[6] Хасан Приштина је 1924. у Друштву народа у Женеви оптужио власт у Београду да спроводи терор над Албанцима.[5]
Извори уреди
- ^ Богумил Храбак. „Косовски комитет 1918 - 1924. године”. Приступљено 4. септембар 2010. „На темељу архивске, те објављене грађе и литературе прати се развој емигрантског косовског комитета основаног 7. новембра 1918. у Скадру, а истераног из Албаније 24. децембра 1924. године.”
- ^ Горан Антонић. „Косовски комитет и Краљевина СХС у светлу југословенских извора 1918–1920”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2011. г. Приступљено 4. септембар 2010. „„Тхе wорк деалс wитх форминг Албаниан ирредентист организатион Косово Цомметтее,“ или у преводу „Ово дело се бави формирањем албанске иредентистичке организације Косовски Комитет“”
- ^ а б в „Горан Антонић, Косовски комитет и Краљевина СХС у светлу југословенских извора 1918–1920”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2011. г. Приступљено 26. 01. 2010.
- ^ Димитрије Богдановић, Књига о Косову
- ^ а б Петрит Имами, Срби и Албанци кроз векове
- ^ а б Сарадња качака и ВМРО - а
- ^ Мр Павле Џелетовић. „Сарадња качака и ВМРО - а, Качкачки напади учестали су нарочито од 1921. године”. Приступљено 4. септембар 2010. „Пљачке и убиства од стране качака су се из годину у годину повећавали. Тако 1922. године за кратко време извршили су 58 убистава, 18 покушаја убиства, 13 разбојништава и 71 једну врло дрску крађу. Качацима су се придруживали они који су вршили убиства, прикривачи и продавци оружја, они који су бежали због крвне освете, они који су пљачкали туђу имовину, кријумчари дувана, они који су избегавали служење војног рока и др.”
Литература уреди
- Петрит Имами, Срби и Албанци кроз векове, Самиздат Б92, Београд 1998.