Kralj Petar na kolima koja vuku volovi
Краљ Петар на колима која вуку волови је уметничка фотографија на основу које је настала и истоимена слика, дело хрватског сликара Владимира Бецића добровољца у Великом рату, који је у српској војсци био, дописник и ратни сликар Штаба команде Шумадијске дивизије.[1]
| Ђоконда | |
 Краљ Петар I Карађорђевић у колима која вуку четири вола | |
| Уметник | Владимир Бецић |
|---|---|
| Година | 1915. |
| Правац | модернизам |
| Техника | уље на платну |
Историја слике
уредиПоред коња у Великом рату од огромне помоћи српској војсци и народу били су и волови. Њих је у септембру 1914. године било више од 75 000.[2] Остаће заувек записано у српској историји да се у колима са четири вола превозио остарели српски краљ Петар Први Карађорђевић приликом повлачења српске војске преко Албаније, захвакјујући фотографију на којој је представљен Краљ Петар I Карађорђевић, у колима која вуку четири вола, коју је усликао је Владимир Бецић. Тада 29-годишњи ратни сликар и фотограф и један од припадника минхенске школе сликарства, 6. новембра 1915. године слику је усликао у Јанковој клисури, приликом повлачења српске војске према Албанији.
Захваљујући овом снимку, на основу кога ће касније Бецић урадити и уметничку слику, он ће се обема сликама уписати у историју ратне фотографије.[3]
- Објављивање фотографије
Фотографија је објављена је на насловној страни посебног издања француског илустрованог часописа „Л’Иллустратион“ 1. јануара 1916. Исте године Бецић ће постати ратни дописник овог листа, у којем ће и наредне две године објављивати репортаже и форографије са Солунског фронта.
Биографија аутора слике
уредиВладимир Бецић је рођен у Броду на Сави 1. маја [[1886. Студирао је право у Загребу и паралелно је учио и сликарство у приватној сликарској школи Менција Клемента Црнчића и Беле Чикоша у Загребу (1904.). Потом је студирао сликарство код Хеинриха Книра у Минхену (1905.) од 1906. на Академие дер Билденден Кüнсте. У класи Хуга Хаберманна истакао се, уз Јосипа Рачића и Мирослава Краљевића, као савременим начином сликања (Дие кроатисцхе Сцхуле).
Након Минхена у Паризу је уписао Ацадéмие де ла гранде Цхаумиèре (1909.) и цртао за часопис Ле Рире. Из Париза у предвечерје Првог светског рата прелази у Битољ где је добио посао у гимназији.
Као, добровољац дописник и ратни сликар Штаба команде Шумадијске дивизије Владимир Бецић је био учесник у Великом рату.[4] Тада је сликао и за познати лист L'Иллустратион (1915 — 1918) на солунском фронту. Из овог периода Владимировог живота остаће запамћена слика Краљ Петар I Карађорђевић у колима која вуку четири вола, настала 6. новембра 1915. у Јанковој клисури, приликом повлачења српске војске и народа према Албанији.
Захваљујући том снимку, Бецић је касније урадиио слику, и тиме се и уписао у историју ратне фотографије.[5]
Слика као инспирација других уметника
уреди
|
| Едмонд Ростан, 1916. препев с француског: Милутин Бојић |
- Као инспрација песника
Када је француском песнику Едмон Ростан, аутору чувеног Сирана де Бержерака, који у том тренутку лежо болестан у својој кући у Комбу, донет на читање број Л’Иллустратион-а са Бецићевом сликом Краља Петар на колима која вуку волови, као писца и хуманисту јако га је импресионирала и дирнула до суза.[6] Тада се у Едмонду Ростану јавила жеља да напише песму о болесном краљу, који одбија да напусти свој народ и заједно са својим народом прелази сурови и несигурни пут — кроз Албанску гоготу.
Песника је настанак поеме посвећене краљевом херојству овако описоа.
| „ | Кад сам то видео, учинило ми се да је сам Хомер, изгнан у српске крајеве, спрегнуо краљу та четири вола![6] | ” |
Тако је настала поему Едмона Ростана „Краљ Петрова четири вола“, која има осамнаест строфа, а коју је на српски језик превео Милутин Бојић.[6] Ростанова песма је већ на Солунском фронту за српске војнике била борбено надахнуће.
- Као инспирација за филм
Када је видео ову слику, призанти филмси режисер режисер Џон Форд,[7] такође славном Питеру Богдановичу, овако је изнео своје импресије о слици:
| „ | Када би се покренуо кадар фотографије старог краља Петра како се на воловским колима провлачи преко Косова, пред нама би био филм о великој драми српског народа и његовог краља.[6] | ” |
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Галерији САНУ Каталог за изложбу Сликари – ратници – сведоци, сликарство и фотографија у Србији 1914–1918. Београд, 2018.
- ^ „Животиње хероји и жртве Првог светског рата”. Мој Недељник. Приступљено 4. 5. 2020.[мртва веза]
- ^ „- Делеци судбину свог народа Краљ Петар I Карадјордјевиц - Цика Пера у Курсумлији”. wеб.арцхиве.орг. 2020-08-08. Архивирано из оригинала 08. 08. 2020. г. Приступљено 2024-03-23.
- ^ Између трубе и тишине: ратни сликари 1912–1918: Галерија РТС, Београд, 13. март – 13. април 2014. / [аутор изложбе и каталога Здравко Вучинић; фотографија Срђан Вељовић], Београд 2014.
- ^ Шутовић, Соња. „Слика која је пре 100 година Србе представила свету”. Блиц новине, 4. 1. 2015. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ а б в г Моон, Qуеен. „Краљ Петар на колима која вуку волови”. Часопшис Куш. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ „Џон Форд и Србија”. www.политикин-забавник.цо.рс. Број: 3320 25. 9. 2015. Приступљено 13. 4. 2020.
