Kralj Petar na kolima koja vuku volovi

Краљ Петар на колима која вуку волови је уметничка фотографија на основу које је настала и истоимена слика, дело хрватског сликара Владимира Бецића добровољца у Великом рату, који је у српској војсци био, дописник и ратни сликар Штаба команде Шумадијске дивизије.[1]

Краљ Петар на колима која вуку волови
Ђоконда
Краљ Петар I Карађорђевић у колима која вуку четири вола
УметникВладимир Бецић
Година1915.
Правацмодернизам
Техникауље на платну

Историја слике

уреди

Поред коња у Великом рату од огромне помоћи српској војсци и народу били су и волови. Њих је у септембру 1914. године било више од 75 000.[2] Остаће заувек записано у српској историји да се у колима са четири вола превозио остарели српски краљ Петар Први Карађорђевић приликом повлачења српске војске преко Албаније, захвакјујући фотографију на којој је представљен Краљ Петар I Карађорђевић, у колима која вуку четири вола, коју је усликао је Владимир Бецић. Тада 29-годишњи ратни сликар и фотограф и један од припадника минхенске школе сликарства, 6. новембра 1915. године слику је усликао у Јанковој клисури, приликом повлачења српске војске према Албанији.

Захваљујући овом снимку, на основу кога ће касније Бецић урадити и уметничку слику, он ће се обема сликама уписати у историју ратне фотографије.[3]

 
Оригинална фотографија Краља Петра I Карађорђевић, у колима која вуку четири вола, коју је усликао Владимир Бецић, 29-годишњи ратни сликар.
Објављивање фотографије

Фотографија је објављена је на насловној страни посебног издања француског илустрованог часописа „Л’Иллустратион“ 1. јануара 1916. Исте године Бецић ће постати ратни дописник овог листа, у којем ће и наредне две године објављивати репортаже и форографије са Солунског фронта.

Биографија аутора слике

уреди

Владимир Бецић је рођен у Броду на Сави 1. маја [[1886. Студирао је право у Загребу и паралелно је учио и сликарство у приватној сликарској школи Менција Клемента Црнчића и Беле Чикоша у Загребу (1904.). Потом је студирао сликарство код Хеинриха Книра у Минхену (1905.) од 1906. на Академие дер Билденден Кüнсте. У класи Хуга Хаберманна истакао се, уз Јосипа Рачића и Мирослава Краљевића, као савременим начином сликања (Дие кроатисцхе Сцхуле).

Након Минхена у Паризу је уписао Ацадéмие де ла гранде Цхаумиèре (1909.) и цртао за часопис Ле Рире. Из Париза у предвечерје Првог светског рата прелази у Битољ где је добио посао у гимназији.

Као, добровољац дописник и ратни сликар Штаба команде Шумадијске дивизије Владимир Бецић је био учесник у Великом рату.[4] Тада је сликао и за познати лист L'Иллустратион (1915 — 1918) на солунском фронту. Из овог периода Владимировог живота остаће запамћена слика Краљ Петар I Карађорђевић у колима која вуку четири вола, настала 6. новембра 1915. у Јанковој клисури, приликом повлачења српске војске и народа према Албанији.

Захваљујући том снимку, Бецић је касније урадиио слику, и тиме се и уписао у историју ратне фотографије.[5]

Слика као инспирација других уметника

уреди
Краљ-Петрова четири вола
То Петар Први, из Србије старе
Одлази седећи на остатку каре,
Волови вуку кола та.
Краљ Петар иде, јер ићи мора,
Преко бусења, стења и гора.
Тајанствен пред њим стоји пут.
Са штапом, само у свом мундиру
Он иде мору, изгнанству, миру.
Иде у бајке речне кут.
Четири вола, с јармом у луку,
Раоник славе, херојства вуку,
Но унук Карађорђа, лав,
Да се са бојног поља ишчупа
Четири вола морају скупа
Да употребе напор сав.
Србин, песник, ратник што створи
Да земља пева, да барут збори,
Да Петра Првог, борца тог
Осветли душу, створи за њега,
та кола, спојив остатак спрега
С остатком задњим топа свог.
Песма ће исплест ореол му цветан.
Поносан ко вођа, као пастир сетан.
Како је велик изгнаник тај.
Едмонд Ростан, 1916. препев с француског: Милутин Бојић
Као инспрација песника

Када је француском песнику Едмон Ростан, аутору чувеног Сирана де Бержерака, који у том тренутку лежо болестан у својој кући у Комбу, донет на читање број Л’Иллустратион-а са Бецићевом сликом Краља Петар на колима која вуку волови, као писца и хуманисту јако га је импресионирала и дирнула до суза.[6] Тада се у Едмонду Ростану јавила жеља да напише песму о болесном краљу, који одбија да напусти свој народ и заједно са својим народом прелази сурови и несигурни пут — кроз Албанску гоготу.

Песника је настанак поеме посвећене краљевом херојству овако описоа.

Тако је настала поему Едмона Ростана „Краљ Петрова четири вола“, која има осамнаест строфа, а коју је на српски језик превео Милутин Бојић.[6] Ростанова песма је већ на Солунском фронту за српске војнике била борбено надахнуће.

Као инспирација за филм

Када је видео ову слику, призанти филмси режисер режисер Џон Форд,[7] такође славном Питеру Богдановичу, овако је изнео своје импресије о слици:

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Галерији САНУ Каталог за изложбу Сликари – ратници – сведоци, сликарство и фотографија у Србији 1914–1918. Београд, 2018.
  2. ^ „Животиње хероји и жртве Првог светског рата”. Мој Недељник. Приступљено 4. 5. 2020. [мртва веза]
  3. ^ „- Делеци судбину свог народа Краљ Петар I Карадјордјевиц - Цика Пера у Курсумлији”. wеб.арцхиве.орг. 2020-08-08. Архивирано из оригинала 08. 08. 2020. г. Приступљено 2024-03-23. 
  4. ^ Између трубе и тишине: ратни сликари 1912–1918: Галерија РТС, Београд, 13. март – 13. април 2014. / [аутор изложбе и каталога Здравко Вучинић; фотографија Срђан Вељовић], Београд 2014.
  5. ^ Шутовић, Соња. „Слика која је пре 100 година Србе представила свету”. Блиц новине, 4. 1. 2015. Приступљено 12. 4. 2020. 
  6. ^ а б в г Моон, Qуеен. „Краљ Петар на колима која вуку волови”. Часопшис Куш. Приступљено 12. 4. 2020. 
  7. ^ „Џон Форд и Србија”. www.политикин-забавник.цо.рс. Број: 3320 25. 9. 2015. Приступљено 13. 4. 2020. 

Спољашње везе

уреди