Miroslav Kraljević

Miroslav Kraljević (Gospić, 14. decembar 1885. — Zagreb, 16. april 1913) bio je hrvatski slikar, grafičar i vajar, pripadnik Minhenskog kruga, uz Josipa Račića i Vladimira Becića. Kao jedan od prvih hrvatskih slikara moderne umetnosti, on je u Hrvatsku iz Pariza preneo slikartvo Eduarda Manea i Pola Sezana i svojim brzim potezom četkice i slikanjem mračnih tema začeo ekspresionizma u Hrvatskoj.

Miroslav Kraljević
Miroslav Kraljevic, autoportret sa psom (1910)
Лични подаци
Датум рођења	14. decembar 1885.
Место рођења	Gospić, Austrougarska
Датум смрти	16. април 1913.(1913-04-16) (27/28 год.)
Место смрти	Zagreb, Austrougarska
Уметнички рад
Поље	slikarstvo, grafika i vajarstvo
Правац	moderna umetnst, ekspresionizam

Život i karijera

Nakon školovanja u Hrvatskoj započeo je studije prava u Beču, koje je prekinuo 1904. i posvetio se izučavanju slikarstva.

Likovnu umetnost je studirao je na mihenskoj Akademiji od 1907. do 1910. godine zajedno s J. Račićem, O. Hermanom i V. Becićem. Ova mala grupa bila je sličnog likovnog stava kao i Miroslav prema akademizmu, i zajedničke orijentaciji prema impresionizmu. Njih četvoricu su zbog sličnog načina stvaranja likovnih dela i određenih sličnosti u radu, profesori i studenti nazvali „hrvatska škola”.

Nakon završetka studinja u Minhenu, 1910. godine, otišao je u Požegu, gde je intenzivno slikao sve do sredine 1911. godine, kada je otišao u Pariz.

U Parizu se Miroslav Kraljević upisao na Académie de la Grande Chaumière, koju je jako brzo i napustio, i jedno kratko vreme boravio u Parizu (1911–1912) kao aktivni učesnik u praćenju glavnih tokova savremene likovne avangarde, i u toj oblasti ispoljio punu stvaralačku zrelost.

Kraljevićevo likovno stvaralaštvo koje je bilo u punom zamahu prekinula je prerana smrt umetnika u Zagrebu, 16. aprila 1913.

Likovno stvaralaštvo

Miroslav Kraljević je na početku svog slikarskog stvaračaštva radio u duhu impresionizma, a potom je prešao na realistički pristup i tonsko građenje volumena (1909), u kome se koristio vrlo slobodnim, širokim i pastoznim potezima četkice. Radeći u tom stili Kraljević se sve više udaljavao od tonskog nijansiranja, a približavao tonskom kontrastu.

U svom kratkom životom putu i likovnom stvaranju Kraljević se kretao od realističkih (kojima je bio bliži) do ekspresionističkih oblika, neprestano tražeći lični likovni izraz. U tom traganju, podlegao je različitim formalnim uticajima, protiv kojih se borio snagom izuzetne darovitosti, i tako stvarao lični pečat — što se najbolje vidi na: Autoportretu s psom (1910)) koji sadrži delom Maneove ideje, ali i uticaje impresionizma uopšte, ali se Kraljević oslanja oslanja i na hrvatske prethodnike (npr Bukovčeve portrete), što ukazuje na njegov senzibilitet i rafinirano tretiranje motiva.

Impresionistički plenerizam Kraljević je ispoljavao pune dve godine, a u nekima od njih prevladavaju

„ secesijske krivulje i arabeske (npr. Muški akt, 1911; Eva, 1911) koje ga vode put ekspresionizma, do preuveličanih i izobličenih oblika te lica maski (npr. Ženski akt, 1911; Autoportret, 1912; U gostionici – Vive la joie, 1912; Žene u prirodi, 1912; Golgota, 1912). ”

U pojedinim Kraljevićevim delima vidljiv je i naglašen smisao za grotesku, npr. u nizu crteža, bakrorza i sitne plastike (terakote) iz 1912.

Istovremeno sa ekspresionističkim idejama kod Kraljeviča se ponegde uočavaju i pokušaji razrade konstrukcije slike, koji su ga približili sezanizmu (npr. Voće, 1912; Portret strica Lace, 1912).

Kraljevićev celokupni opus prvi put je prikazan 1913. na izložbi u Salonu „Ulrich” neposredno nakon njegove prerane smrti.

Sopstvenim likovnim stvaralštvom, koja je kratko trajalo, Miroslav Kraljević je stekao mnogobrojne sledbenike, jer je...

„ ...za jedne Kraljević bio ishodište konstruktivizma i kubizma, a za druge polazište za ekspresionistička istraživanja. ”

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Miroslav Kraljević na Vikimedijinoj ostavi