Miroslav Kraljević (Gospić, 14. decembar 1885. — Zagreb, 16. april 1913.) bio je hrvatski slikar, grafičar i vajar, pripadnik Minhenskog kruga, uz Josipa Račića i Vladimira Becića. Kao jedan od prvih hrvatskih slikara moderne umetnosti, on je u Hrvatsku iz Pariza preneo slikartvo Eduarda Manea i Pola Sezana i svojim brzim potezom četkice i slikanjem mračnih tema začeo ekspresionizma u Hrvatskoj.[1]

Miroslav Kraljević
1910, Miroslav Kraljevic, Autoportret sa psom, ulje, 110x85,5, Moderna galerija Zagreb.jpg
Miroslav Kraljevic, autoportret sa psom (1910)
Датум рођења14. decembar 1885.
Место рођењаGospić
 Hrvatska
Датум смрти16. април 1913.(1913-04-16) (27/28 год.)
Место смртиZagreb
 Hrvatska
Правац/традицијаmoderna umetnst, ekspresionizam

Život i karijeraУреди

Rođen je u Gospiću 14. decembar 1885, u slavonskoj porodici. Nakon školovanja u Hrvatskoj započeo je studije prava u Beču, koje je prekinuo 1904. i posvetio se izučavanju slikarstva.

Likovnu umetnost je studirao je na mihenskoj Akademiji od 1907. do 1910. godine zajedno s J. Račićem, O. Hermanom i V. Becićem. Ova mala grupa bila je sličnog likovnog stava kao i Miroslav prema akademizmu, i zajedničke orijentaciji prema impresionizmu. Njih četvoricu su zbog sličnog načina stvaranja likovnih dela i određenih sličnosti u radu, profesori i studenti nazvali „hrvatska škola”.[а]

Nakon završetka studinja u Minhenu, 1910. godine, otišao je u Požegu, gde je intenzivno slikao sve do sredine 1911. godine, kada je otišao u Pariz.

U Parizu se Miroslav Kraljević upisao na Académie de la Grande Chaumière, koju je jako brzo i napustio, i jedno kratko vreme boravio u Parizu (1911–1912) kao aktivni učesnik u praćenju glavnih tokova savremene likovne avangarde, i u toj oblasti ispoljio punu stvaralačku zrelost.

Kraljevićevo likovno stvaralaštvo koje je bilo u punom zamahu prekinula je prerana smrt umetnika u Zagrebu, 16. aprila 1913.

Likovno stvaralaštvoУреди

Miroslav Kraljević je na početku svog slikarskog stvaračaštva radio u duhu impresionizma, a potom je prešao na realistički pristup i tonsko građenje volumena (1909), u kome se koristio vrlo slobodnim, širokim i pastoznim potezima četkice. Radeći u tom stili Kraljević se sve više udaljavao od tonskog nijansiranja, a približavao tonskom kontrastu.[б]

U svom kratkom životom putu i likovnom stvaranju Kraljević se kretao od realističkih (kojima je bio bliži) do ekspresionističkih oblika, neprestano tražeći lični likovni izraz. U tom traganju, podlegao je različitim formalnim uticajima, protiv kojih se borio snagom izuzetne darovitosti, i tako stvarao lični pečat — što se najbolje vidi na: Autoportretu s psom (1910)) koji sadrži delom Maneove ideje, ali i uticaje impresionizma uopšte, ali se Kraljević oslanja oslanja i na hrvatske prethodnike (npr Bukovčeve portrete), što ukazuje na njegov senzibilitet i rafinirano tretiranje motiva.

Impresionistički plenerizam Kraljević je ispoljavao pune dve godine, a u nekima od njih prevladavaju

U pojedinim Kraljevićevim delima vidljiv je i naglašen smisao za grotesku, npr. u nizu crteža, bakrorza i sitne plastike (terakote) iz 1912.

Istovremeno sa ekspresionističkim idejama kod Kraljeviča se ponegde uočavaju i pokušaji razrade konstrukcije slike, koji su ga približili sezanizmu (npr. Voće, 1912; Portret strica Lace, 1912).

Kraljevićev celokupni opus prvi put je prikazan 1913. na izložbi u Salonu „Ulrich” neposredno nakon njegove prerane smrti.

Sopstvenim likovnim stvaralštvom, koja je kratko trajalo, Miroslav Kraljević je stekao mnogobrojne sledbenike, jer je...

NapomeneУреди

  1. ^ Uhrvatskoj stručnoj literaturi „hrvatska škola” nosi naziv „minhenski krug”
  2. ^ Na slikama — Na paši, 1909; Bik, 1910; Konji u staji, 1910 .

IzvoriУреди

  1. ^ а б „Kraljević, Miroslav”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 10. 4. 2020. 

Spoljašnje vezeУреди

  Mediji vezani za članak Miroslav Kraljević na Vikimedijinoj ostavi