Пожега (Славонска)

(преусмерено са Požega, Croatia)

Пожега је град у Хрватској и административно средиште Пожешко-славонске жупаније. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 26.248 становника, а у самом насељу је живело 19.506 становника.[1]

Пожега
Црква свете Терезе
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаПожешко-славонска
Становништво
Становништво
 — 2011.19.506
 — густина145,68 ст./km2
Агломерација (2011.)26.248
Географске карактеристике
Координате45° 19′ 57″ С; 17° 40′ 28″ И / 45.33247° С; 17.67436° И / 45.33247; 17.67436
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина155 m
Површина133,9 km2
Пожега на карти Хрватске
Пожега
Пожега
Пожега на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникДарко Пуљашић (ХДЗ)
Поштански број34000
Позивни број+385 34
Регистарска ознака
Веб-сајт
http://www.pozega.hr/

Пожега се налази у средишту плодне долине у средишњој Славонији. Од 1921. до 1991. године, град је носио име Славонска Пожега, јер је истоимени назив носио и град у Србији.

Историја и култура уреди

У доба античког Рима звана Vallis aurea (Златна долина). У 13. веку средиште жупаније; Била је између 1536-1688. године под Турцима, средиште санџака. Историјско језгро настаје у доба касног барока, јер је већина старог нестало у ратовима. Гимназија основана 1699. године, прераста 1754-1773. године у пожешку академију (вишу гимназију)[2].

Пожега је постала "Краљевска варош" 1767. године, када је у њој живело 2250 становника.[3]

Покренут је 1862. године у Пожеги политички лист "Славонац".[4]

Више старих цркава, међу којима је и Св. Духа, за Турака претворена у џамију. Посебно складно делује градски трг; Градски музеј са богатим збиркама. Североисточно од Пожеге се налази Кутјево познато по виноградима, старом винском подруму и висококвалитетним винима.

Културна историја Срба у Пожеги уреди

 
Петар Перо Коњевић (1857—1882), српски трговац из Пожеге и добротвор

Гостовала је у Пожеги "Дружина србског народног позоришта" током октобра и новембра 1864. године. Репертоар је чинило двадесетак представа, међу којима су биле заступљене и националне теме попут:"Бој на Косову", Сеоба Србаља", "Зидање Раванице", "Немања", "Сан Краљевића Марка" и др. Одазвала се у великом броју публика "свих сталежа", па је било зараде. Организацију су поднели мештани Антун Ковачевић фишкал и Ђорђе Илић трговац.[5]

Велики српски добротвор Петар Коњевић из Пожеге, оставио је за просветне циљеве српског народа 30.000 ф.[6]

Пожега је била 1885. године место у Пакрачком изборном срезу за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада пописано 1219 православних становника.[7]

Срби из Пожеге су 1895. године купили 266 акција Српске банке из Загреба.

Други светски рат уреди

У првој половини августа 1942. из Славонске Пожеге и среза похапшено је више од 1000 лица, жена и деце и послато у логоре Јасеновац и Стару Градишку.

У срезу Славонска Пожега, људи су одвођени и дању и ноћу у усташке затворе, али су само ноћу саслушавани и страшно мучени. После саслушања неке су остављали у затвору, да би их и у наредним ноћима стављали на муке, а потом испребијане и измучене пуштали кућама. Неки су, пак после мучења одводили у оближње поље или у шуму и ту их убијали. По причању другог свештеника из истог среза над Србима је одмах почео "незапамћен терор". И по дану и по ноћи усташе су тукли, мучили, пљачкали и убијали Србе. "Нико није био сигуран. Свештеницима је забрањивано свако чинодејство. Једне ноћи су и мене напали. Претресли су ми кућу, тобоже тражећи оружје, и оптужили ме да сам пуцао у сопствени радио-апарат када је Павелић говорио при оснивању хрватске државе, иако је апарат био потпуно неоштећен. У мојој парохији било је око сто усташа, који су одмах предузели читаву хајку на Србе. И људи и жене и деца морали су бежати готово сваког дана из куће у шуму и сакривали се. Тог дана у мојој парохији погинуло је 14 Срба, а многи су премлаћени да никада оздравити неће. Пуцало се и убијало свуда". У местима и селима славонско-пожешког среза Срби су морали око руке да носе траку са натписом „православац“.

У Загребу је издата наредба да се Срби на улици могу кретати само између 8 и 18 часова, доцније је та наредба проширена и на Јевреје, а слобода кретања проширена од 6 до 21 час увече. Затим је наређено да се сви Срби и Јевреји иселе из центра Загреба на периферију, где им је било одређено место за становање. Загребачким Србима је још наређено да као и Јевреји носе траку око руке, и то белу са натписом „православац“. Овакву наредбу је издао још раније усташки стан у Славонској Пожеги.

У јулу 1941. У славонско-пожешком срезу спаљена су села; Пасиковци, Црљенци и Потераћ.

Православну цркву у Славонској Пожеги пошто је порушен црквени торањ, црква је претворена у касапницу.

У славонско-пожешком срезу порушене су цркве у Трештановцима, Болмачи, Чачавцу, Славонској Пожеги и Смољановцима.

Свештеника Данила Ђуђуна усташе су нашле у возу између Славонске Пожеге и Новске заједно са војницима. Чим су га приметили почели су га исмевати, чупали му браду, говорити му срамне и погрдне речи и тући га. Затим су наредили да се никуда из вагона не сме маћи.

Становништво уреди

Попис 2011. уреди

По попису становништва из 2001. године, Град Пожега је имао 26.248 становника, од чега је у самој Пожеги живело 19.506 становника.

Попис 2001. уреди

По попису становништва из 2001. године, Град Пожега је имао 28.201 становника, од чега је у самој Пожеги живело 20.943 становника.

Попис 1991. уреди

По попису становништва из 1991. године, општина Славонска Пожега је имала 71.745 становника, распоређених у 209 насељених места.

година пописа укупно Хрвати Срби Југословени остали
1991. 71.745 57.277 (79,83%) 9.759 (13,60%) 1.546 (2,15%) 3.163 (4,40%)
1981. 71.286 53.305 (74,77%) 9.557 (13,40%) 5.894 (8,26%) 2.530 (3,54%)
1971. 73.071 56.538 (77,37%) 13.387 (18,32%) 1.101 (1,50%) 2.045 (2,79%)

Бивша велика општина Славонска Пожега је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су Градови: Пожега, Кутјево и Плетерница и општине: Брестовац, Велика, Јакшић, Каптол и Чаглин.

Славонска Пожега (насељено место), национални састав уреди

Националност[8] 1991. 1981. 1971.
Хрвати 15.862 (75,36%) 13.764 (69,28%) 13.548 (74,50%)
Срби 3.130 (14,87%) 2.483 (12,49%) 3.350 (18,42%)
Југословени 870 (4,13%) 2.920 (14,69%) 634 (3,48%)
остали и непознато 1.184 (5,62%) 700 (3,52%) 652 (3,58%)
Укупно 21.046 19.867 18.184

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Славонска Пожега је имало 21.046 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
15.862 75,36%
Срби
  
3.130 14,87%
Југословени
  
870 4,13%
Чеси
  
65 0,30%
Муслимани
  
56 0,26%
Македонци
  
48 0,22%
Словенци
  
39 0,18%
Црногорци
  
37 0,17%
Албанци
  
31 0,14%
Мађари
  
27 0,12%
Италијани
  
21 0,09%
Немци
  
17 0,08%
Словаци
  
15 0,07%
Пољаци
  
10 0,04%
Русини
  
10 0,04%
Руси
  
4 0,01%
Аустријанци
  
3 0,01%
Бугари
  
1 0,00%
Грци
  
1 0,00%
Јевреји
  
1 0,00%
Украјинци
  
1 0,00%
остали
  
11 0,05%
неопредељени
  
458 2,17%
регион. опр.
  
31 0,14%
непознато
  
297 1,41%
укупно: 21.046

Привреда уреди

Образовање уреди

Спорт уреди

Познате личности уреди

Референце уреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 5. 3. 2017. 
  2. ^ "Школски лист", Нови Сад 1859. године
  3. ^ "Српски летопис", Будим 1844. године
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1862. године
  5. ^ "Даница", Нови Сад 1864. године
  6. ^ "Школски лист", Сомбор 1884. године
  7. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература уреди

Спољашње везе уреди