Пожега (Хрватска)
Пожега је град у Хрватској и административно средиште Пожешко-славонске жупаније. Према резултатима пописа из 2021. у граду је живело 22.294 становника, а у самом насељу је живело 16.867 становника.[1]
| Пожега | |
|---|---|
 Главни трг | |
 Застава
.gif) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Пожешко-славонска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 16.867 |
| — густина | 125,97 ст./km2 |
| Агломерација (2021.) | 22.294 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 19′ 57″ С; 17° 40′ 28″ И / 45.33247° С; 17.67436° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 155 m |
| Површина | 133,9 km2 |
  Пожега Пожега на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Дарко Пуљашић (ХДЗ) |
| Поштански број | 34000 |
| Позивни број | +385 34 |
| Регистарска ознака | PŽ |
| Веб-сајт | |
| http://www.pozega.hr/ | |
Пожега се налази у средишту плодне долине у средишњој Славонији. Од 1921. до 1991. године, град је носио име Славонска Пожега, јер је истоимени назив носио и град у Србији.
Историја
уредиУ доба античког Рима звана је Vallis aurea (Златна долина). Од 13. века средиште је Пожешке жупаније, која није припадала Бановини Славонији, већ ужој Угарској. Под османску власт је потпала око 1536. године, а потом постаје седиште Пожешког санџака.[2] За православне Србе на тим просторима формирана је Пожешка епархија, која је била у саставу Српске патријаршије, а епархијско седиште се налазило у оближњем српском православном манастиру Ораховици.[3]
Пожега је ослобођена 1688. године и од тада се налази у саставу Хабзбуршке монархије. Обновом Пожешке жупаније (1745) постаје део Краљевине Славоније. Историјско језгро Пожеге развија се током 18. века у доба касног барока. Гимназија која је основана 1699. године прераста 1754-1773. године у пожешку академију (вишу гимназију).[4]
Пожега је постала "Краљевска варош" 1767. године, када је у њој живело 2250 становника.[5]
Покренут је 1862. године у Пожеги политички лист "Славонац".[6]
Више старих цркава, међу којима је и Св. Духа, за Турака је претворено у џамије. Посебно складно делује градски трг; Градски музеј са богатим збиркама. Североисточно од Пожеге се налази Кутјево познато по виноградима, старом винском подруму и висококвалитетним винима.
Од 1997. године седиште је новоформиране римокатоличке Пожешке бискупије.
-
Пожешки санџак, 1606. -
Приказ Пожеге из 1880. -
Бискупска палата -
Српски православни храм Св. Ђорђа у Пожеги
Културна историја Срба у Пожеги
уреди
Гостовала је у Пожеги "Дружина србског народног позоришта" током октобра и новембра 1864. године. Репертоар је чинило двадесетак представа, међу којима су биле заступљене и националне теме попут:"Бој на Косову", Сеоба Србаља", "Зидање Раванице", "Немања", "Сан Краљевића Марка" и др. Одазвала се у великом броју публика "свих сталежа", па је било зараде. Организацију су поднели мештани Антун Ковачевић фишкал и Ђорђе Илић трговац.[7]
Велики српски добротвор Петар Коњевић из Пожеге, оставио је за просветне циљеве српског народа 30.000 ф.[8]
Пожега је била 1885. године место у Пакрачком изборном срезу за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада пописано 1219 православних становника.[9]
Срби из Пожеге су 1895. године купили 266 акција Српске банке из Загреба.
Други светски рат
уредиУ првој половини августа 1942. из Славонске Пожеге и среза похапшено је више од 1000 лица, жена и деце и послато у логоре Јасеновац и Стару Градишку.
У срезу Славонска Пожега, људи су одвођени и дању и ноћу у усташке затворе, али су само ноћу саслушавани и страшно мучени. После саслушања неке су остављали у затвору, да би их и у наредним ноћима стављали на муке, а потом испребијане и измучене пуштали кућама. Неки су, пак после мучења одводили у оближње поље или у шуму и ту их убијали. По причању другог свештеника из истог среза над Србима је одмах почео "незапамћен терор". И по дану и по ноћи усташе су тукли, мучили, пљачкали и убијали Србе. "Нико није био сигуран. Свештеницима је забрањивано свако чинодејство. Једне ноћи су и мене напали. Претресли су ми кућу, тобоже тражећи оружје, и оптужили ме да сам пуцао у сопствени радио-апарат када је Павелић говорио при оснивању хрватске државе, иако је апарат био потпуно неоштећен. У мојој парохији било је око сто усташа, који су одмах предузели читаву хајку на Србе. И људи и жене и деца морали су бежати готово сваког дана из куће у шуму и сакривали се. Тог дана у мојој парохији погинуло је 14 Срба, а многи су премлаћени да никада оздравити неће. Пуцало се и убијало свуда". У местима и селима славонско-пожешког среза Срби су морали око руке да носе траку са натписом „православац“.
У Загребу је издата наредба да се Срби на улици могу кретати само између 8 и 18 часова, доцније је та наредба проширена и на Јевреје, а слобода кретања проширена од 6 до 21 час увече. Затим је наређено да се сви Срби и Јевреји иселе из центра Загреба на периферију, где им је било одређено место за становање. Загребачким Србима је још наређено да као и Јевреји носе траку око руке, и то белу са натписом „православац“. Овакву наредбу је издао још раније усташки стан у Славонској Пожеги.
У јулу 1941. У славонско-пожешком срезу спаљена су села; Пасиковци, Црљенци и Потераћ.
Православну цркву у Славонској Пожеги пошто је порушен црквени торањ, црква је претворена у касапницу.
У славонско-пожешком срезу порушене су цркве у Трештановцима, Болмачи, Чачавцу, Славонској Пожеги и Смољановцима.
Свештеника Данила Ђуђуна усташе су нашле у возу између Славонске Пожеге и Новске заједно са војницима. Чим су га приметили почели су га исмевати, чупали му браду, говорити му срамне и погрдне речи и тући га. Затим су наредили да се никуда из вагона не сме маћи.
Становништво
уредиПопис 2011.
уредиПо попису становништва из 2001. године, Град Пожега је имао 26.248 становника, од чега је у самој Пожеги живело 19.506 становника.
Попис 2001.
уредиПо попису становништва из 2001. године, Град Пожега је имао 28.201 становника, од чега је у самој Пожеги живело 20.943 становника.
Попис 1991.
уредиПо попису становништва из 1991. године, општина Славонска Пожега је имала 71.745 становника, распоређених у 209 насељених места.
| година пописа | укупно | Хрвати | Срби | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| 1991. | 71.745 | 57.277 (79,83%) | 9.759 (13,60%) | 1.546 (2,15%) | 3.163 (4,40%) |
| 1981. | 71.286 | 53.305 (74,77%) | 9.557 (13,40%) | 5.894 (8,26%) | 2.530 (3,54%) |
| 1971. | 73.071 | 56.538 (77,37%) | 13.387 (18,32%) | 1.101 (1,50%) | 2.045 (2,79%) |
Бивша велика општина Славонска Пожега је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су Градови: Пожега, Кутјево и Плетерница и општине: Брестовац, Велика, Јакшић, Каптол и Чаглин.
Славонска Пожега (насељено место), национални састав
уреди| Националност[10] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Хрвати | 15.862 (75,36%) | 13.764 (69,28%) | 13.548 (74,50%) |
| Срби | 3.130 (14,87%) | 2.483 (12,49%) | 3.350 (18,42%) |
| Југословени | 870 (4,13%) | 2.920 (14,69%) | 634 (3,48%) |
| остали и непознато | 1.184 (5,62%) | 700 (3,52%) | 652 (3,58%) |
| Укупно | 21.046 | 19.867 | 18.184 |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Славонска Пожега је имало 21.046 становника, следећег националног састава:
Познате личности
уреди- Предраг Стојаковић, кошаркаш (НБА)
- Добриша Цесарић, писац
- Борис Ханжековић, атлетичар
- Срђан Будисављевић, адвокат и политичар
- Инес Бојанић, глумица
- Станка Стјепановић, професор права
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 5. 3. 2017.
- ^ Hafizović 2016.
- ^ Милеуснић 2006.
- ^ "Школски лист", Нови Сад 1859. године
- ^ "Српски летопис", Будим 1844. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1862. године
- ^ "Даница", Нови Сад 1864. године
- ^ "Школски лист", Сомбор 1884. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Grgin, Borislav (2008). „Hrvatska historiografija o Požegi i Požeškoj županiji u razvijenom i kasnom srednjem vijeku”. Scrinia Slavonica. 8: 113—132.
- Милеуснић, Слободан (2006). Пожешка митрополија. Београд: Музеј Српске православне цркве.
- Моачанин, Ненад (1989). „Ратовање и оснивање управних јединица у Средњој Славонији 1536-1541”. Војне Крајине у југословенским земљама у новом веку до Карловачког мира 1699. Београд: САНУ. стр. 115—124.
- Hafizović, Fazileta (2016). Požeški sandžak i osmanska Slavonija : Sabrane rasprave. Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest: Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje.
- ЦД-РОМ: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
