Мирослав Краљевић

хрватски сликар, графичар и вајар

Мирослав Краљевић (Госпић, 14. децембар 1885. — Загреб, 16. април 1913) био је хрватски сликар, графичар и вајар, припадник Минхенског круга, уз Јосипа Рачића и Владимира Бецића. Као један од првих хрватских сликара модерне уметности, он је у Хрватску из Париза пренео сликартво Едуарда Манеа и Пола Сезана и својим брзим потезом четкице и сликањем мрачних тема зачео експресионизма у Хрватској.[1]

Мирослав Краљевић
Мирослав Краљевиц, аутопортрет са псом (1910)
Лични подаци
Датум рођења14. децембар 1885.
Место рођењаГоспић, Аустроугарска
Датум смрти16. април 1913.(1913-04-16) (27/28 год.)
Место смртиЗагреб, Аустроугарска
Уметнички рад
Пољесликарство, графика и вајарство
Правацмодерна уметнст, експресионизам

Живот и каријера уреди

Након школовања у Хрватској започео је студије права у Бечу, које је прекинуо 1904. и посветио се изучавању сликарства.

Ликовну уметност је студирао је на михенској Академији од 1907. до 1910. године заједно с Ј. Рачићем, О. Херманом и V. Бецићем. Ова мала група била је сличног ликовног става као и Мирослав према академизму, и заједничке оријентацији према импресионизму. Њих четворицу су због сличног начина стварања ликовних дела и одређених сличности у раду, професори и студенти назвали „хрватска школа”.[а]

Након завршетка студиња у Минхену, 1910. године, отишао је у Пожегу, где је интензивно сликао све до средине 1911. године, када је отишао у Париз.

У Паризу се Мирослав Краљевић уписао на Ацадéмие де ла Гранде Цхаумиèре, коју је јако брзо и напустио, и једно кратко време боравио у Паризу (1911–1912) као активни учесник у праћењу главних токова савремене ликовне авангарде, и у тој области испољио пуну стваралачку зрелост.

Краљевићево ликовно стваралаштво које је било у пуном замаху прекинула је прерана смрт уметника у Загребу, 16. априла 1913.

Ликовно стваралаштво уреди

Мирослав Краљевић је на почетку свог сликарског стварачаштва радио у духу импресионизма, а потом је прешао на реалистички приступ и тонско грађење волумена (1909), у коме се користио врло слободним, широким и пастозним потезима четкице. Радећи у том стили Краљевић се све више удаљавао од тонског нијансирања, а приближавао тонском контрасту.[б]

У свом кратком животом путу и ликовном стварању Краљевић се кретао од реалистичких (којима је био ближи) до експресионистичких облика, непрестано тражећи лични ликовни израз. У том трагању, подлегао је различитим формалним утицајима, против којих се борио снагом изузетне даровитости, и тако стварао лични печат — што се најбоље види на: Аутопортрету с псом (1910)) који садржи делом Манеове идеје, али и утицаје импресионизма уопште, али се Краљевић ослања ослања и на хрватске претходнике (нпр Буковчеве портрете), што указује на његов сензибилитет и рафинирано третирање мотива.

Импресионистички пленеризам Краљевић је испољавао пуне две године, а у некима од њих превладавају

У појединим Краљевићевим делима видљив је и наглашен смисао за гротеску, нпр. у низу цртежа, бакрорза и ситне пластике (теракоте) из 1912.

Истовремено са експресионистичким идејама код Краљевича се понегде уочавају и покушаји разраде конструкције слике, који су га приближили сезанизму (нпр. Воће, 1912; Портрет стрица Лаце, 1912).

Краљевићев целокупни опус први пут је приказан 1913. на изложби у Салону „Улрицх” непосредно након његове преране смрти.

Сопственим ликовним стваралштвом, која је кратко трајало, Мирослав Краљевић је стекао многобројне следбенике, јер је...

Напомене уреди

  1. ^ Ухрватској стручној литератури „хрватска школа” носи назив „минхенски круг”
  2. ^ На сликама — На паши, 1909; Бик, 1910; Коњи у стаји, 1910 .

Извори уреди

  1. ^ а б „Краљевић, Мирослав”. www.енциклопедија.хр. Приступљено 10. 4. 2020. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Мирослав Краљевић на Викимедијиној остави