Kralj Petar na kolima koja vuku volovi

Kralj Petar na kolima koja vuku volovi je umetnička fotografija na osnovu koje je nastala i istoimena slika, delo hrvatskog slikara Vladimira Becića dobrovoljca u Velikom ratu, koji je u srpskoj vojsci bio, dopisnik i ratni slikar Štaba komande Šumadijske divizije.[1]

Kralj Petar na kolima koja vuku volovi
Ђоконда
Kralj Petar I Karađorđević u kolima koja vuku četiri vola
УметникVladimir Becić
Година1915.
Правацmodernizam
Техникаulje na platnu

Istorija slike uredi

Pored konja u Velikom ratu od ogromne pomoći srpskoj vojsci i narodu bili su i volovi. Njih je u septembru 1914. godine bilo više od 75 000.[2] Ostaće zauvek zapisano u srpskoj istoriji da se u kolima sa četiri vola prevozio ostareli srpski kralj Petar Prvi Karađorđević prilikom povlačenja srpske vojske preko Albanije, zahvakjujući fotografiju na kojoj je predstavljen Kralj Petar I Karađorđević, u kolima koja vuku četiri vola, koju je uslikao je Vladimir Becić. Tada 29-godišnji ratni slikar i fotograf i jedan od pripadnika minhenske škole slikarstva, 6. novembra 1915. godine sliku je uslikao u Jankovoj klisuri, prilikom povlačenja srpske vojske prema Albaniji.

Zahvaljujući ovom snimku, na osnovu koga će kasnije Becić uraditi i umetničku sliku, on će se obema slikama upisati u istoriju ratne fotografije.[3]

 
Originalna fotografija Kralja Petra I Karađorđević, u kolima koja vuku četiri vola, koju je uslikao Vladimir Becić, 29-godišnji ratni slikar.
Objavljivanje fotografije

Fotografija je objavljena je na naslovnoj strani posebnog izdanja francuskog ilustrovanog časopisa „L’Illustration“ 1. januara 1916. Iste godine Becić će postati ratni dopisnik ovog lista, u kojem će i naredne dve godine objavljivati reportaže i forografije sa Solunskog fronta.

Biografija autora slike uredi

Vladimir Becić je rođen u Brodu na Savi 1. maja [[1886. Studirao je pravo u Zagrebu i paralelno je učio i slikarstvo u privatnoj slikarskoj školi Mencija Klementa Crnčića i Bele Čikoša u Zagrebu (1904.). Potom je studirao slikarstvo kod Heinriha Knira u Minhenu (1905.) od 1906. na Akademie der Bildenden Künste. U klasi Huga Habermanna istakao se, uz Josipa Račića i Miroslava Kraljevića, kao savremenim načinom slikanja (Die kroatische Schule).

Nakon Minhena u Parizu je upisao Académie de la grande Chaumière (1909.) i crtao za časopis Le Rire. Iz Pariza u predvečerje Prvog svetskog rata prelazi u Bitolj gde je dobio posao u gimnaziji.

Kao, dobrovoljac dopisnik i ratni slikar Štaba komande Šumadijske divizije Vladimir Becić je bio učesnik u Velikom ratu.[4] Tada je slikao i za poznati list L'Illustration (1915 — 1918) na solunskom frontu. Iz ovog perioda Vladimirovog života ostaće zapamćena slika Kralj Petar I Karađorđević u kolima koja vuku četiri vola, nastala 6. novembra 1915. u Jankovoj klisuri, prilikom povlačenja srpske vojske i naroda prema Albaniji.

Zahvaljujući tom snimku, Becić je kasnije uradiio sliku, i time se i upisao u istoriju ratne fotografije.[5]

Slika kao inspiracija drugih umetnika uredi

Kralj-Petrova četiri vola
To Petar Prvi, iz Srbije stare
Odlazi sedeći na ostatku kare,
Volovi vuku kola ta.
Kralj Petar ide, jer ići mora,
Preko busenja, stenja i gora.
Tajanstven pred njim stoji put.
Sa štapom, samo u svom mundiru
On ide moru, izgnanstvu, miru.
Ide u bajke rečne kut.
Četiri vola, s jarmom u luku,
Raonik slave, herojstva vuku,
No unuk Karađorđa, lav,
Da se sa bojnog polja iščupa
Četiri vola moraju skupa
Da upotrebe napor sav.
Srbin, pesnik, ratnik što stvori
Da zemlja peva, da barut zbori,
Da Petra Prvog, borca tog
Osvetli dušu, stvori za njega,
ta kola, spojiv ostatak sprega
S ostatkom zadnjim topa svog.
Pesma će isplest oreol mu cvetan.
Ponosan ko vođa, kao pastir setan.
Kako je velik izgnanik taj.
Edmond Rostan, 1916. prepev s francuskog: Milutin Bojić
Kao inspracija pesnika

Kada je francuskom pesniku Edmon Rostan, autoru čuvenog Sirana de Beržeraka, koji u tom trenutku ležo bolestan u svojoj kući u Kombu, donet na čitanje broj L’Illustration-a sa Becićevom slikom Kralja Petar na kolima koja vuku volovi, kao pisca i humanistu jako ga je impresionirala i dirnula do suza.[6] Tada se u Edmondu Rostanu javila želja da napiše pesmu o bolesnom kralju, koji odbija da napusti svoj narod i zajedno sa svojim narodom prelazi surovi i nesigurni put — kroz Albansku gogotu.

Pesnika je nastanak poeme posvećene kraljevom herojstvu ovako opisoa.

Tako je nastala poemu Edmona Rostana „Kralj Petrova četiri vola“, koja ima osamnaest strofa, a koju je na srpski jezik preveo Milutin Bojić.[6] Rostanova pesma je već na Solunskom frontu za srpske vojnike bila borbeno nadahnuće.

Kao inspiracija za film

Kada je video ovu sliku, prizanti filmsi režiser režiser Džon Ford,[7] takođe slavnom Piteru Bogdanoviču, ovako je izneo svoje impresije o slici:

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ Galeriji SANU Katalog za izložbu Slikari – ratnici – svedoci, slikarstvo i fotografija u Srbiji 1914–1918. Beograd, 2018.
  2. ^ „Животиње хероји и жртве Првог светског рата”. Moj Nedeljnik. Приступљено 4. 5. 2020. [мртва веза]
  3. ^ „- Deleci sudbinu svog naroda Kralj Petar I Karadjordjevic - Cika Pera u Kursumliji”. web.archive.org. 2020-08-08. Архивирано из оригинала 08. 08. 2020. г. Приступљено 2024-03-23. 
  4. ^ Између трубе и тишине: ратни сликари 1912–1918: Галерија РТС, Београд, 13. март – 13. април 2014. / [аутор изложбе и каталога Здравко Вучинић; фотографија Срђан Вељовић], Београд 2014.
  5. ^ Šutović, Sonja. „Slika koja je pre 100 godina Srbe predstavila svetu”. Blic novine, 4. 1. 2015. Приступљено 12. 4. 2020. 
  6. ^ а б в г Moon, Queen. „Kralj Petar na kolima koja vuku volovi”. Časopšis Kuš. Приступљено 12. 4. 2020. 
  7. ^ „Џон Форд и Србија”. www.politikin-zabavnik.co.rs. Број: 3320 25. 9. 2015. Приступљено 13. 4. 2020. 

Spoljašnje veze uredi