Kralj Petar na kolima koja vuku volovi
Kralj Petar na kolima koja vuku volovi je umetnička fotografija na osnovu koje je nastala i istoimena slika, delo hrvatskog slikara Vladimira Becića dobrovoljca u Velikom ratu, koji je u srpskoj vojsci bio, dopisnik i ratni slikar Štaba komande Šumadijske divizije.[1]
| Ђоконда | |
 Kralj Petar I Karađorđević u kolima koja vuku četiri vola | |
| Уметник | Vladimir Becić |
|---|---|
| Година | 1915. |
| Правац | modernizam |
| Техника | ulje na platnu |
Istorija slike
urediPored konja u Velikom ratu od ogromne pomoći srpskoj vojsci i narodu bili su i volovi. Njih je u septembru 1914. godine bilo više od 75 000.[2] Ostaće zauvek zapisano u srpskoj istoriji da se u kolima sa četiri vola prevozio ostareli srpski kralj Petar Prvi Karađorđević prilikom povlačenja srpske vojske preko Albanije, zahvakjujući fotografiju na kojoj je predstavljen Kralj Petar I Karađorđević, u kolima koja vuku četiri vola, koju je uslikao je Vladimir Becić. Tada 29-godišnji ratni slikar i fotograf i jedan od pripadnika minhenske škole slikarstva, 6. novembra 1915. godine sliku je uslikao u Jankovoj klisuri, prilikom povlačenja srpske vojske prema Albaniji.
Zahvaljujući ovom snimku, na osnovu koga će kasnije Becić uraditi i umetničku sliku, on će se obema slikama upisati u istoriju ratne fotografije.[3]
- Objavljivanje fotografije
Fotografija je objavljena je na naslovnoj strani posebnog izdanja francuskog ilustrovanog časopisa „L’Illustration“ 1. januara 1916. Iste godine Becić će postati ratni dopisnik ovog lista, u kojem će i naredne dve godine objavljivati reportaže i forografije sa Solunskog fronta.
Biografija autora slike
urediVladimir Becić je rođen u Brodu na Savi 1. maja [[1886. Studirao je pravo u Zagrebu i paralelno je učio i slikarstvo u privatnoj slikarskoj školi Mencija Klementa Crnčića i Bele Čikoša u Zagrebu (1904.). Potom je studirao slikarstvo kod Heinriha Knira u Minhenu (1905.) od 1906. na Akademie der Bildenden Künste. U klasi Huga Habermanna istakao se, uz Josipa Račića i Miroslava Kraljevića, kao savremenim načinom slikanja (Die kroatische Schule).
Nakon Minhena u Parizu je upisao Académie de la grande Chaumière (1909.) i crtao za časopis Le Rire. Iz Pariza u predvečerje Prvog svetskog rata prelazi u Bitolj gde je dobio posao u gimnaziji.
Kao, dobrovoljac dopisnik i ratni slikar Štaba komande Šumadijske divizije Vladimir Becić je bio učesnik u Velikom ratu.[4] Tada je slikao i za poznati list L'Illustration (1915 — 1918) na solunskom frontu. Iz ovog perioda Vladimirovog života ostaće zapamćena slika Kralj Petar I Karađorđević u kolima koja vuku četiri vola, nastala 6. novembra 1915. u Jankovoj klisuri, prilikom povlačenja srpske vojske i naroda prema Albaniji.
Zahvaljujući tom snimku, Becić je kasnije uradiio sliku, i time se i upisao u istoriju ratne fotografije.[5]
Slika kao inspiracija drugih umetnika
uredi
|
| Edmond Rostan, 1916. prepev s francuskog: Milutin Bojić |
- Kao inspracija pesnika
Kada je francuskom pesniku Edmon Rostan, autoru čuvenog Sirana de Beržeraka, koji u tom trenutku ležo bolestan u svojoj kući u Kombu, donet na čitanje broj L’Illustration-a sa Becićevom slikom Kralja Petar na kolima koja vuku volovi, kao pisca i humanistu jako ga je impresionirala i dirnula do suza.[6] Tada se u Edmondu Rostanu javila želja da napiše pesmu o bolesnom kralju, koji odbija da napusti svoj narod i zajedno sa svojim narodom prelazi surovi i nesigurni put — kroz Albansku gogotu.
Pesnika je nastanak poeme posvećene kraljevom herojstvu ovako opisoa.
| „ | Kad sam to video, učinilo mi se da je sam Homer, izgnan u srpske krajeve, spregnuo kralju ta četiri vola![6] | ” |
Tako je nastala poemu Edmona Rostana „Kralj Petrova četiri vola“, koja ima osamnaest strofa, a koju je na srpski jezik preveo Milutin Bojić.[6] Rostanova pesma je već na Solunskom frontu za srpske vojnike bila borbeno nadahnuće.
- Kao inspiracija za film
Kada je video ovu sliku, prizanti filmsi režiser režiser Džon Ford,[7] takođe slavnom Piteru Bogdanoviču, ovako je izneo svoje impresije o slici:
| „ | Kada bi se pokrenuo kadar fotografije starog kralja Petra kako se na volovskim kolima provlači preko Kosova, pred nama bi bio film o velikoj drami srpskog naroda i njegovog kralja.[6] | ” |
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ Galeriji SANU Katalog za izložbu Slikari – ratnici – svedoci, slikarstvo i fotografija u Srbiji 1914–1918. Beograd, 2018.
- ^ „Животиње хероји и жртве Првог светског рата”. Moj Nedeljnik. Приступљено 4. 5. 2020.[мртва веза]
- ^ „- Deleci sudbinu svog naroda Kralj Petar I Karadjordjevic - Cika Pera u Kursumliji”. web.archive.org. 2020-08-08. Архивирано из оригинала 08. 08. 2020. г. Приступљено 2024-03-23.
- ^ Између трубе и тишине: ратни сликари 1912–1918: Галерија РТС, Београд, 13. март – 13. април 2014. / [аутор изложбе и каталога Здравко Вучинић; фотографија Срђан Вељовић], Београд 2014.
- ^ Šutović, Sonja. „Slika koja je pre 100 godina Srbe predstavila svetu”. Blic novine, 4. 1. 2015. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ а б в г Moon, Queen. „Kralj Petar na kolima koja vuku volovi”. Časopšis Kuš. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ „Џон Форд и Србија”. www.politikin-zabavnik.co.rs. Број: 3320 25. 9. 2015. Приступљено 13. 4. 2020.
