Krbuljica
Крбуљица (лат. Антхрисцус церефолиум) је једногодишња биљка која потиче из Азије и јужне Европе. Латински назив јој је Антхрисцус церефолиум.
| Крбуљица | |
|---|---|
| |
| Илустрован приказ крбуљице | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | А. церефолиум
|
| Биномно име | |
| Антхрисцус церефолиум (L.) Хоффм.
| |
Време цветања јој је од маја до јула мада зависи од станишта и временских услова. Култивисана је рано, може се наћи у природи као самоникла, али се често налази и по баштама у којима се гаји. Бере се цела биљка у време цветања, а понекад и семе. Суши се у хладовини, а након сушења биљке је потребно исећи и спремити у добро затворене стаклене посуде (никако се не треба чувати у лименим посудама).[1]
Опис биљке уреди
.jpg)
Припада породици Апиацеае, крбуљица је пореклом из Кавказа, али се проширила великим делом Европе захваљујући Римљанима.
Крбуљица је једногодишња биљка са листовима светлозелене боје, двоструко до четвороструко перасти, са горње стране голи, а са доње по нерватури листа и лисној петељци чекињасто длакави.
Стабљика јој је округла, 30 до 70 цм висока, врло нежно уздужно наборана, на чланцима има нежне, пахуљасте беле длаке, иначе је гола. Корен биљке је бео, вретенаст и танак.
Цвет је штитастог облика, готово седећи, а цветићи у штиту су мали и бели. Из цветова се у августу и септембру развијају плодови. Читава биљка има слатко-ароматичан мирис који се код сушења готово сасвим изгуби. Мирис и укус су топли, слични першуну, а помало и анису. Воли сунчане положаје.
Употреба уреди
У лековите сврхе уреди
Крбуљица је раније била веома цењена лековита биљка, али пала је у заборав још пре него што је модерна биохемија истражила њене вредности. Данас се користи само у народној медицини смиривањем инфекција приликом убода инсеката или чак чишчењем раница на кожи.
Бере се читава биљка у цвату а понекад и семе. I Семе и биљка се суше у хладу, а после сушења биљку треба исећи и ставити у добро затворене стаклене посуде, док семе треба чувати у тамним посудама (не у лименим).
Крбуљица делује лагано надражујуће и подстиче излучивање мокраће. Свеже исцеђен сок примењује се или сам или помешан са соком маслачка или хајдучке траве са биљним соком против туберкулозе плућа, водене болести као и за чишћење крви. Тај сок се такодје користи и против екцема, апсцеса и чворова.
Листови крбуљице су богати витамином C, јодом и минералним солима, али се кувањем њихова арома губи. Треба их користити свеже. Чај од крбуљице је јако добар тоник за масну кожу али исто тако је одличан за испирање очију од конјуктивитиса.
Шумска крбуљица додуше има слабији лековити ефекат и уз то непријатан мирис и укус. Корен шумске крбуљице се не сме употребљавати за јело због изазивања главобоље и осећаја умора.[2][3]
У исхрани уреди
У исхрани крбуљица се користи као зачин. На укус највише утиче етерично уље којег у свежој биљци има око 0,03%, док га у плодовима има око 0,9%. Осим етеричног уља биљка саџи и горке материје, каротен, витамин C, гликозиде и релативно доста гвожђа и магнезијума. Обавезан је састојак мешавине зачина финес хербес. Насецкани листови у изобиљу се додају салатама, супама, поврћу, пилетини, риби и јелима с јајима. Ставља се при крају кувања јер брзо губи арому. Крбуљицом се зачињава намаз од маслаца и свежег крављег сира, често у замени за першун Користи се и сушено, уситњено лишће. Зачинске особине сушене крбуљице су слабе.[4]
Референце уреди
- ^ „Biljka krbuljica”. Pristupljeno 2. 2. 2017.
- ^ „Lekovitost krbuljice”. Pristupljeno 2. 2. 2017.
- ^ „Lekovita biljka Krbuljica”. Pristupljeno 2. 2. 2017.
- ^ „Krbuljica”. Pristupljeno 2. 2. 2017.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Крбуљица на Викимедијиној остави