Купатило се налази у сваком стану или кући, а служи за одржавање личне хигијене човека. Купатило је просторија, у дому, која се користи свакодневно. У данашње време, постоји пуно избора за изглед исте. Плочице које се стављају у купатило су, данас, разних облика, боја и материјала. Данас се може бирати дизајн купатила. У склопу сваког купатила, може се налазити и тоалет, али и не мора. Они могу бити одвојени. У купатилу се налазе купатилски намештај, огледало, туш кабина или када, умиваоник и биде, иако није нужан. У данашње време купатила су најчешће мала, па је туш кабина најбоље решење да се добије више простора.[1][2]

Модерно купатило, туш кабина и шкољка

Купаонички ормарићиУреди

Купаонички ормарићи су саставни део већине данашњих купаоничких простора. Најчешће су мање величине, како би стали у већину купаоница, иако могу бити и већи. Састоје се од врата ормарића и полица. Различитог су дизајна, облика и различитих боја. На полицама се држе пешкири за употребу након туширања и прања. На полице у купаоничке ормариће се отпремају и дезинфекциона средства за одржавање хигијене у купаоници.

Туш кабинеУреди

Туш кабине могу бити различитих облика и могу бити направљене од различитих материјала. Сврха туш кабина је одржавање чистоће човековог тела. Могу бити веће и мање, за две особе или једну особу. Бољи су избор од обичне каде. Практичне су и заузимају мање простора.

Огледало у купаонициУреди

Огледало је још један део купаоничког намештаја. Оно се најчешће налази изнад умиваоника. Огледало у купаоницама често има два ормарића са леве и десне стране, који служе за одлагање потрепштина. Такође, оно може да има полицу, која служи за женску шминку.

УмиваоникУреди

Умиваоник има свакодневну употребу. У умиваонику се перу руке, зуби, те се умива. Одржавање умиваоника, као и целог купатила је битно због чистоће и хигијене човека. Као што има разних облика туш кабина, има разних облика и умиваоника.[3] Неки умиваоници су подупрти ногама, док су други уграђени у купаонички ормарић. У данашње време постоји велики избор умиваоника с ногама. Висина умиваоника се може подесити помоћу платформи. Осим умиваоника с ногама постоје и умиваоници који су зидни. Ово је најпрактичнија врста умиваоника, јер заузимају најмање простора. Они садрже преграду која их држи на висини. Преграда на зидним умиваоницима је јака и може поднети велике притиске. Код одабира умиваоника оцењује се величина просторије, ако је просторија мање величине, подеснији је зидни умиваоник, јер он оставља пуно простора под собом, где се може одложити неки други комад купаоничког намештаја. У великим купатилима најчешће купују умиваоници са ормарићем, јер су велики, пространи и садрже ормарић, у који се могу сложити разна средства за чишћење и друге купаоничке потрепштине. Ако је ормарић испод умиваоника направљен од природног дрвета, неопходно је да се подмазује с времена на време, како би се дрво очувало од каменца, влаге и других неповољних услова у купаоници. Такав умиваоник се не поставља покрај грејалица. Умиваоници који су од мрамора отпорнију су од других. Чисте се и третирају само влажном крпом за чишћење. Умиваоник се састоји од више делова, који су: арматура, угаони вентил, цеви сифона, стојеће постоље, посуда за прање, постоље за постављање умиваоника итд.

БидеУреди

Биде није нужно имати у купаоници. Биде је попут посуде на коју се седне. Он је све чешћа појава у купаоницама, практичан је. На бидеу се перу ноге и гениталије. Постављање бидеа може бити извршено два начина. Поставља се на тло или на зид. Биде служи за свакодневно одржавање хигијене тела. Биде је неопходно чистити средствима за чишћење и дезинфекцију. Може бити израђен од различитих материјала, као што су порцулан, пластика и керамика.

ТоалетУреди

Тоалет може, и не мора бити саставни део купаонског простора. Најстарији тоалет стар је око 4000 година. Тада се нису користили водокотлићи, него се вода сипала из канте, и тако се празнио тоалет. Некада се није користио тоалет папир, него лишће. Данас постоји много различитих врста тоалета. Они се разликују по боји, дизајну, величини итд. Сваки тоалет данас има водокотлић, у којем се налази вода, која служи за одвођење фекалија кроз канализацијске цеви.

ИсторијаУреди

Први записи о употреби купатила датирају још од 3000. године пне. У то време вода је имала снажну религијску вредност. Сматрала се елементом за прочишћавање тела и душе, па није било неуобичајено да се од људи очекује да се очисте пре уласка у свето подручје. Купатила се евидентана као део сеоског или градског живота током овог периода, са поделом између парних купатила у Европи и Америци, и хладних купатила у Азији. Комунална купатила су подигнута у изразито одвојеном простору у односу на стамбене четврти села.

Готово све од стотина ескавираних кућа имале су властите просторије за купање. Генерално лоцирано у приземљу, купатила су прављена од опеке, понекад с околним рубним делом за седење. Вода је отицала кроз рупу у поду, низ удубљења или керамичке цеви у зидовима, у градски одводни систем. Чак и пробирљиви Египћани су ретко имали посебна купатила.[7]

Грчка и римска купатилаУреди

 
Виртуална реконструкција римског купатила у Вајсенбургу, Немачка, помоћу података технологије ласерског скенирања

Римски ставови према купању су добро документовани; они су градили велика термална купатила (thermae, што указује не само важан друштвени развој, већ и јавни извор релаксације и одмора. То је било место где су се људи могли састати како би разговарали дневним догађајима и уживали у забави. Током овог периода постојала је разлика између приватних и јавних купатила, при чему су многе богате породице имале сопствена термална купатила у својим кућама. Упркос томе, и даље су кориштена јавна купатила, што указује на вредност коју су она имала као јавна институција. Снага Римског царства је била очевидна у том погледу; увоз из целог света омогућио је римским грађанима да уживају у козметичим мастима, тамјанима, чешљевима и огледалима. Делимично реконструисане рушевине се и данас могу видети, на пример у Терма у Бату у Енглеској, у то време делу Римске Британије.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Хирсцх, Wиллиам Ј. (2008). Десигнинг Yоур Перфецт Хоусе. Далсимер Пресс. стр. 94-95. ИСБН 9780979882036. 
  2. ^ „Тхе Бенефитс оф а Јацк анд Јилл Батхроом - Боб Вила”. Боб Вила (на језику: енглески). Приступљено 29. 11. 2016. 
  3. ^ Wасхбасин
  4. ^ „СД Ареа”. Анциент Индиа. Бритисх Мусеум. Архивирано из оригинала на датум 3. 7. 2018. 
  5. ^ "Греат Батх." Енцyцлопæдиа Британница. 2010. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. 9 Јуне 2010.
  6. ^ Тикканен, Амy (26. 1. 2018). „Греат Батх”. Енцyцлопæдиа Британница. Архивирано из оригинала на датум 3. 7. 2018. 
  7. ^ Тереси, Дицк; et al. (2002). Лост Дисцовериес: Тхе Анциент Роотс оф Модерн Сциенце—фром тхе Бабyлонианс то тхе Маyа. Неw Yорк: Симон & Сцхустер. стр. 351-352. ИСБН 978-0-684-83718-5. 

Спољашње везеУреди