Лапароскопска хирургија
Лапароскопска хирургија или лапароскопски асистирана хирургија је минимално инвазивна дијагностичка и терапијска метода у абдоминалналној хирургији, грудној хирургији, дечијој хирургији, гинекологији, урологији и другим хируршким гранама, током које се екплорација и операције трбушних органа. Метода се изводи помоћу ендоскопских инструмената (лапароскопа — савитљивог инструмента који на крају има малу видео камеру и светло), који се под контролом камере уводе и померају у трбушној дупљи кроз отвор формиран у трбушном зиду.[1]
| Лапароскопска хирургија | |
|---|---|
 Илустрација лапароскопије | |
| ИЦД-9-CM | 54.21 |
| МеСХ | Д010535 |
| ОПС-301 цоде | 1-694 |
Иако је на сцени готово 100 година, у облику какав данас познајемо она је једна од релативно нових дијагностичких и терапијским метода у хирургији али и другим дисциплинама, која се у медицинској пракси користи само око неколико деценија.
Најчешћи лапароскопске операције је холецистектомија (уклањање жучне кесе ), херниопластика, апендектомија (уклањање црвуљка). Постепеним развојем ендоскопске технике све више се развија и спектар лапароскопске хирургије. Данас се готово сви трбушни органи могу експлорирати и лапароскопски оперисани у модерној хирургији.
Историја
уредиПрва употреба лапароскопије у дечјој хирургији у дијагностици непалпабилног тестиса објављена први пут од стране Н. Цортесија 1986. године, након које лапароскопија као модерна и минимално инвазивна хируршка техника доживљава свој процват у дечјој хирургији последње деценије двадесетог века, а развој наставља и шири упоредо са усавршавањем лапароскопске опреме, инструментаријума и побољшањем лапароскопских техника.
Данас практично свака абдоминална и уролошка хируршка интервенција може да се иводи и изводи се на лапароскопски начин. Техника извођења лапароскопских интервенција код деце слична је као код одраслих пацијената, осим инструментаријума и опреме која је софистициранија и прилагођена дечјем узрасту.
Области хирургије у којима се примењује
уреди| Хируршке области | Интервенције |
|---|---|
| Општа хирургија |
|
| Гинеколошка хирургија |
|
| Уролошка хирургија |
|
Врсте лапароскопске хирургије
уредиДијагностичка лапароскопија
уредиДијагностичка лапароскопија се најчешће као метода избора користи у дијагностици непалпабилних (интра-абдоминалних) тестиса, интерсексуалних аномалија, абдоминалне трауме, циста јајника итд. Дијагностичка лапароскопија је технички лако изводљива, кратког је трајања (до 5 минута), ретких кантраиндикација и компликација. Највеће вредности су минимална инвазивност у односу на хируршку експлорацију и већа поузданост од нехируршких метода у дијагностици многих стања у хирургији, те многи пацијенти избегну непотребну хируршку експлорацију.
Оперативна лапароскопија
уредиОперативна лапароскопија најчешће користи код апендектомије, варикоцелектомије, холецистектомије, нефректомије, Ниссенове фундупликације, цисте оваријума, овариектомије, аднексектомије, орхиектомије, орхиопексије, ФоwлерСтепхенсове процедуре, адхезиолизе (постоперативне), циста абдомена, спленектомије, Мескеловог дивертикулума, ехиноко-куса јетре, херниорафије, субдијафрагмалног апсцеса итд.
Начин извођења
уреди
Поступак се обично обавља у болници у стерилној техници у операционој сали или добро опремљеној ендоскопској сали. Лапароскопија се обично изводи под општом анестезијом, или у одабраним случајевима под локалном анестезијом уз интравенску седацију и аналгезију са опиоидним анестетиком и седативом кратког деловања (нпр мидазолам или пропофол).
Прво се кожа трбуха чисти и на њу наносе стерилне компресе, како би се ограничило оперативно поље.
Након тога се направи мали рез изнад или испод пупака, кроз који се убацује лапароскопска цев, са хладним светлом и видео камером на врху. То се назива пнеумоперитонеум. Пацијент може осјетити надимање гаса који се уклања на крају операције. Два најчешћа коришћена гаса су азотни оксид („смех гас“) или угљен диоксид. Постоји врло мали ризик од нежељених ефеката гаса.
Затим се убацује лапароскоп и прегледају сви органи карлице и трбуха преко монитора, на коме хирург може да повећава приказ унутрашњих органа пацијента на телевизијском екрану.
Кроз додатни мали отвор на трбуху убацују се инструменте који омогућавају хирургу да помера, сече, шије и уклања структуре оперисаних органа током операције.
Након интервенције лапароскоп се уклања, сви отвори се затварају ушивањем, апсорбирајућим шавовима или хируршким тракама.
Зависно од врсте обављене операцији, и очекивања могућих компликација, кроз један од отвора може се привремено поставиити дренажна цеве.
Добре стране
уреди
Предности лапароскопских операција над класичним хируршким методама су:[2]
- брже успостављање поновног функционисања гастроинтестиналног тракта,
- мања траума ткива,
- мања постоперативна болност,
- мања учесталост инфекције ране и других постоперативних компликација,
- већа прегледност и комодитет при раду хирурга,
- бољи оперативни приступ унутрашњим органима,
- бољи естетски резултати након операције,
- краћи боравак у болници и бржи свеукупни опоравак,
- мањи изостанака са посла или мањи изостанак из школе код деце,
- краћи реконвалесцентни период и добар квалитет живота.[2]
Постоперативе компликације
уредиПостоперативне компликације се подједнако јављају, како код отворене, тако и код лапароскопске оперативне технике, и могу се поделити у неколико група:[2]
- Повреде трбушног зида
Поткожни емфизем, може настати уколико игла или порт за инсуфлацију испадну или се и не пласирају у перитонеалну шупљину. Приликом инсуфлације угљен-диоксида долази до накупљања гаса у поткожном простору и стварања субкутаног емфизема, који се некад може проширити до врата и лица. Организам обично брзо ресорбује угљен-диоксид и емфизем се добро толерише, уз обавезну вентилациону подршку и прекид даље инсуфлације угљен-диоксида.[2][3]
Појава хернија након лапароскопске хирургије, на месту портова, обично се дешава код употребе троакара димензија већих од 5 мм, иако су студије забележиле појаву херније и након употребе портова од 3 мм и код гојазних пацијента који су са посебним ризиком од стварања херније на месу порта.
У циљу превенције, неопходно је рану хируршки затворити по слојевима, односно ушити фасцију, јер се на тај начин спречава њихово настајање. Уколико се користи порт од 10 мм, потребно је затворити и перитонеум.[2][4]
- Повреде висцералних органа
Повреда висцералних органа је могућа у било ком моменту операције, од пласирања троакара па све до завршетка операције. Ове повреде могу бити животно угрожавајуће, али и неприметне, јер се могу дешавати на месту удаљеном од места захвата.[2]
Превенција дистензије шупљих органа (желуца или мокраћне бешике) се може постићи пласирањем назогастричне сонде и уринарног катетера. Посебну пажњу треба обратити код пацијената који су раније имали неку операцију у абдомену. Због присутних адхезија, лако може доћи до лезије органа. Уколико је лезија црева настала Верес-овом иглом, забележено је да би лезија, ако је мања, могла спонтано зарасти. Међутим, веће лезије је неопходно хируршки збринути.[2][5][6][7]
- Повреде паренхиматозних органа
Повреде паренхиматозних органа се збрињавају у зависности од величине лезије. Осим адекватног збрињавања случајно настале повреде, битније је препознати да је до неке повреде дошло. Из тог разлога, неопходна је експлорација целе перитонеалне шупљине, пре и након завршетка операције.[2][3]
- Васкуларне повреде
Гасна емболија — може настати ако се гас инсуфлира у већи венски суд. То се посебно дешава приликом примене уређаја за коагулацију, када је могућ улаз угљен-диоксида у коагулисани крвни суд. У тој ситуацији се хитно примењују мере решавања гасне емболије, као што је постављање пацијента у дренажни (Тренделенбургов) положај, прекидање инсуфлације угљен-диоксид уз форсирано испуштање гаса из трбушне дупље, форсирану вентилациону подршку 100% кисеоника и примене мера кардиопулмоналне ресусцитације.[2][8]
Крварење у зиду трбуха — може настати приликом убацивања троакара, када најчешће долази до лезије доњих епигастричних крвних судова. Да би избегли ову ситуацију, троакар је најбоље поставити латерално од омотача ректус мишића и просветљавајем зида абдомена, да би се избегли крвни судови. Овакво крварење се може збринути термокаутером, лигатурама, а некада је довољан и само спољашњи притисак троакаром.[9]
Повреде великих крвних судова — као што су аорта, вена кава, илијачни крвни судови, које се као јако ретке,описују у литератури, могу се спречити пажљивом хируршком техником.[10][11]
- Инфекција ране
Инфекција ране настаје интраоперативном контаминацијом. Код некомпликованих инфекција ране се дешава у око 5% случајева, а код перфорираних и до 20%. Преоперативна примена антибиотика значајно смањује инфекцију ране.[2]
Фебрилност, цвренило и оток у пределу оперативне ране су класични симптоми. У случају блажих симптома инфекције, уз редовно превијање ране довољна је перорална антибиотска терапија, а у случају појаве целулитиса или сепсе, дете се хоспитализује и наставља парентерална терапија.[2][12]
Припрема
уреди- Медицинска припрема
Пре лапароскопије морају се обавити лабораторијски тестови:
- Комплетна крвна слика (ККС),
- коагулограм,
- крвна група и Рх фактор,
- радиограм грудних органа, бубрега, уретера и мокраћне бешике.
- Индиивидуална припрема
Пре лапароскопије пацијентима се саветује, да:
- Не узимају аспирин или друге антиинфламаторне лекове једну недељу пре операције, изузев уколико лекар другачије не саветује.
- Престану са узимањем лекова који смањују згрушавање крви (антикоагулантни лекови), нпр.: цлопидогрел (Плавиx), wарфарин (Цоумадин) или тицлопидине (Тицлид).
- У зависности од врсте операције добију клизму и/или да попију неки од лаксативних лекова.
- Пре обимнијих операција конзумирају лаган оброк, али само до поноћи, када престају са уносом хране и пића.
Галерија
уреди
.jpg)
Извори
уреди- ^ Тоwнсенд CM, Беауцхамп РД, Еверс БМ, Маттоx КЛ, Сабистон Теxтбоок оф Сургерy, 17тх ед. Ст. Лоуис, Мо: WБ Саундерс; 2004:445-464.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Јелена Антић, Клинички значај минимално инвазивне хирургије у терапији акутног апендицитиса у дечјем узрасту, Докторска дисертација, Универзитет у Новом Саду Медицински факултет, Нови Сад, 2016.
- ^ а б Сцхафер M, Лаупер M, Крахенбухл L. Троцар анд Вересс неедле ињуриес дуринг лапаросцопy. Сургицал ендосцопy. 2001;15(3):275-80.
- ^ Хуссаин А, Махмоод Х, Сингхал Т, Балакрисхнан С, Ницхоллс Ј, Ел-Хасани С. Лонг-терм студy оф порт-сите инцисионал херниа афтер лапаросцопиц процедурес. ЈСЛС : Јоурнал оф тхе Социетy оф Лапароендосцопиц Сургеонс / Социетy оф Лапароендосцопиц Сургеонс. 2009;13(3):346-9.
- ^ Дебнатх D. Боwел ињурy ас а цомплицатион оф лапаросцопy (Бр Ј Сург 2004; 91: 1253-1258). Тхе Бритисх јоурнал оф сургерy. 2004;91(12):1652.
- ^ ван дер Воорт M, Хеијнсдијк ЕА, Гоума ДЈ. Боwел ињурy ас а цомплицатион оф лапаросцопy. Тхе Бритисх јоурнал оф сургерy. 2004;91(10):1253-8.
- ^ Wанг ЦW, Лее CL, Соонг YК. Боwел ињурy бy тхе суцтион-ирригатор дуринг оперативе лапаросцопy. Тхе Јоурнал оф тхе Америцан Ассоциатион оф Гyнецологиц Лапаросцопистс. 1995;2(3):353-4.
- ^ Парк ЕY, Кwон ЈY, Ким КЈ. Царбон диоxиде емболисм дуринг лапаросцопиц сургерy. Yонсеи медицал јоурнал. 2012;53(3):459-66.
- ^ Епстеин Ј, Арора А, Еллис Х. Сурфаце анатомy оф тхе инфериор епигастриц артерy ин релатион то лапаросцопиц ињурy. Цлиницал анатомy. 2004;17(5):400-8.
- ^ Масес А, Монтес А, Рамос Р, Трилло L, Пуиг MM. Ињурy то тхе абдоминал аорта дуринг лапаросцопиц сургерy: ан унусуал пресентатион. Анестхесиа анд аналгесиа. 2000;91(3):561-2.
- ^ Монтеро M, Телладо МГ, Риос Ј, Мендез Р, Сомоза I, Паис Е, ет ал. Аортиц ињурy дуринг диагностиц педиатриц лапаросцопy. Сургицал ендосцопy. 2001;15(5):519.
- ^ Еин СХ, Сандлер А. Wоунд инфецтион пропхyлаxис ин педиатриц ацуте аппендицитис: а 26-yеар проспецтиве студy. Јоурнал оф педиатриц сургерy. 2006;41(3):538-41.
Спољашње везе
уреди- Лапароскопска хирургија — Општа болница Ужице
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
