Лазар Чурчић
Лазар Лаза Чурчић (Тител, 24. октобар 1926) српски је библиотекар, библиолог и историчар српске књиге, књижевности и културе. Добитник је награде Златна књига Библиотеке Матице српске за 2019. годину.[1]
| Лазар Чурчић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. октобар 1926. |
| Место рођења | Тител,  Краљевина СХС |
| Научни рад | |
| Поље | библиотекарство, књижевност |
| Познат по | Добитку награде Златна књига Матице српске и по откривању, прикупљању, евидентирању, опису и популаризацији рукописних и старих српских штампаних књига и листова |
| Награде | Златна књига Матице српске, Новембарска награда |
Биографија уреди
Лазар Чурчић, рођен у Тителу 24. октобра 1926. године, током свог дугогодишњег активног рада, као и после пензионисања, остварио је капиталне резултате на пољу откривања, прикупљања, евидентирања, описа и популаризације рукописних и старих српских штампаних књига и листова и објавио велики број радова из историје српских књига, књижевности и културе од средњег века до половине 19. века.
Лазаров рад уреди
На основу изузетних резултата постигнутих у библиотечко-информационој делатности стекао је звање библиотекар саветник, највише стручно звање у овој области, и једини је библиотекар који је добио националну пензију одлуком Владе Србије.О значају дела Лазара Чурчића за српско библиотекарство, историју српске књиге и српску науку и културу уопште сведочи његов обиман стваралачки опус - многобројни радови, прилози и рецензије, као и књиге чији је он аутор, редактор или приређивач. Број објављених радова Лазара Чурчића и литературе о њему стално се увећава и данас прелази 700 јединица.
На његову иницијативу: излазиле су новине Тителски летопис, основано је Друштво пријатеља Титела, почео је да излази Годишњак Народне библиотеке Стојан Трумић. Организовао је гостовање академика, универзитетских професора, научне скупове, обележавање значајних јубилеја везаних за Тител, његова насеља и Шајкашку област.[2]
Бројни су објављени радови Лазара Чурчића, 74 дела у 131 публикацији и 330 библиотечких фондова.[2]
Дела уреди
- Казивања о Библиотеци Матице Српске[3]
- Српске књиге и српски писци 18. века[3]
- Исход и стазе српских књига 18. века[4]
- Књига о Захарији Орфелину[4]
- Каталог дела Доситеја Обрадовића у Библиотеци Матице српске[4]
- Чурчић, Лазар (1974). „Псалтир Божидара Вуковића из 1519-1520. године”. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 22 (3): 463—486.
- Чурчић, Лазар (1986). „Неки проблеми прештампаних издања Божидара и Вићенца Вуковића”. Штампарска и књижевна дјелатност Божидара Вуковића Подгоричанина. Титоград: ЦАНУ. стр. 181—194.
Награде уреди
Златна књига Библиотеке Матице српске уреди
Библиотека Матице српске обележила је свој дан, па и спомен на 1864. годину када је донета одлука о пресељењу Матице српске и њене библиотеке из Пеште у Нови Сад. На Свечаној академији овогодишњем лауреату Лазару Чурчићу додељена је награда „Златна књига Библиотеке“, коју чине повеља, плакета и графика Драгана Стојкова.[5]Овој свечаности присуствовали су високи републички и покрајински званичници, министар културе и информисања, Владан Вукосављевић, покрајински секретар за културу и јавно информисање, Драгана Милошевић, а присутнима су се обратили и председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник БМС, Селимир Радуловић и награђени библиотекар, Лазар Чурчић.Одлуку да се ова награда додели Чурчићу једногласно је донео жири који су чинили академик Миро Вуксановић - председник, проф. емеритус др Славко Гордић и мр Душица Грбић, археограф саветник. Прихваћен је образложени предлог професора Филозофског факултета др Гордане Раичевић и др Миливоја Ненина.
Покрајинска секретарка за културу, информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић рекла је да је данашњи „датум изнад свих датума“, када је пресељењем Библиотеке Матице српске из Пеште у Нови Сад, Нови Сад с правом постао „српска Атина“.
„Ово је велики дан за Библиотеку Матице српске, али и за српску културу уопште – 193 године дугог и важног континуитета прави је празник српске културе. Од 4.000 књига Саве Текелије, које су у почетку биле друга највећа донација после Платона Атанацковића, данас ова библиотека има око четири милиона наслова. Тај огроман распон представља доказ о развоју српске културе, о њеној разбокорености и о значају ове установе“ - Владан Вукосављевић [6]
Новембарска награда уреди
Лазар Чурчић је 8. новембра 2018. добитник плакете са новчаном наградом, за изузетан допринос развоју библиотекарства, историје српске књижевности и чување и неговање историјске културе Шајкашке и Титела.[7]
Референце уреди
- ^ „Лазар Чурчић добитник награде Златна књига Библиотеке Матице српске”. www.021.рс (на језику: енглески). Приступљено 27. 5. 2019.
- ^ а б „Мала енциклопедија Титела и Шајкашке”. Мој Тител (на језику: српски). 18. 4. 2019. Приступљено 27. 5. 2019.
- ^ а б „Лазар Чурчић”. www.гоодреадс.цом. Приступљено 27. 5. 2019.
- ^ а б в „Лазар Чурчић”. WебЦат Идентитиес.
- ^ „Обележен Дан Библиотеке Матице српске - лауреат Лазар Чурчић”. Студио Б (на језику: енглески). 25. 4. 2019. Приступљено 27. 5. 2019.
- ^ Биро, Тијана (25. 4. 2019). „Обележен Дан Библиотеке Матице српске – лауреат Лазар Чурчић”. Војводина Инфо (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 05. 2019. г. Приступљено 27. 5. 2019.
- ^ „Лазар Чурчић и Тихомир Голубовић добитници Новембарске награде”. Мој Тител (на језику: српски). 6. 11. 2018. Приступљено 27. 5. 2019.
Спољашње везе уреди
- Обележен Дан Библиотеке Матице српске Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2019)
- Популарисао старе књиге
- Добитник Новембарске награде
- Мост wилдлy хелд wоркс бy Чурчић Лазар
- Лазару Чурчићу Златна књига Библиотеке Матице српске
- Да ли сте прочитали ове књиге?
- Чурчићу Златна књига
- Лазар Чурчић добитник Златне књиге Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2019)