Лињак, лињ или линис (лат. Tinca tinca), је риба из породице шарана. Насељава наше као и воде скоро цијеле Европе, а пренијет је и у Сјеверну Америку, Сардинију, Аустралију и Нови Зеланд.[3] Лињак нормално насељава слатководен хабитате са спорим протоком воде, посебно језера и низијске токове река.[4][5] Пошто воли топлију воду сјеверни дијелови Скандинавије и бившег Совјетског Савеза му и нису баш привлачни. По овоме се чини да га има доста у нашим водама али је права слика нешто другачија.

Linjak
Naučna klasifikacija edit
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Cypriniformes
Porodica: Cyprinidae
Potporodica: Leuciscinae
Rod: Tinca
Cuvier, 1816[2]
Vrsta:
T. tinca
Binomno ime
Tinca tinca
Sinonimi

Таксономија уреди

Лињак је раније био класификован у потпородицу Леуцисцинае са другим евроазијским гавицама, али новије филогенетске студије су потврдиле да припада сопственој породици Тинцидае.[6][7]

Екологија уреди

 
На изложби „Подводна Влтава”, Праг

Најчешће се линак налази у мирним водама са глиненом или блатном подлогом и обилном вегетацијом.[8] Ова врста је ретка у чистим водама преко камените подлоге, и потпуно је одсутна из брзих токова. Толерише воду са ниском концентрацијом кисеоника,[3] те се налази у водама где чак ни шаран не може да преживи.[8]

Лињак се углавном ноћу храни, са преференцијом за животиње, као што су биљни комарци, на дну еутрофних вода,[9] пужеви и шкољке реда Pisidium у водама са бујном вегетацијом.[8][10]

Налажење уреди

Лињак је налик на већину шаранских риба, а и члан је те најбројније фамилије. Као једини представник истоименог рода, заступљеног у целој Европи, пронашао је завидно мјесто и на трпези. Тијело му је релативно здепасто и издужено, покривено густим слојем слузи, па кажу да је "мастан" као сом. Са њим има још једну сличност, а то су бркови, али само један пар. Сва пераја су обла, с тим да су већа и дебља код мужјака и представљају карактер за распознавање полова. На први поглед се чини да уопште нема крљушти, али оне су ситне и дубоко усађене у кожне наборе. Иако је незахвалан за чишћење, то ће те најлакше обавити уз помоц дудове коре, или уз мало сирћета у води. Уста су му терминална, на горе усјечена, што је у вези са начином исхране. Међутим, оно по чему се одмах разликује од других риба је његова боја "мочварно" зелена (тамна) основа са златним сјајем на боковима и жућкаста на трбуху, чине га препознатљивим. Боја је у директној зависности од средине у којој живи, те су и варирања велика.

Лињак је (глобално) становник стајаћих и споротекућих вода: бара, језера, нижих дијелова ријеке, мртваја, рукаваца,... Посебно воли блато и глиновиту подлогу са густом вегетацијом. Може да преживи у водама у којима скоро нема кисеоника или неко време да живи изван ње, да поднесе високе љетње и ниске зимске температуре и да се закопава у муљ. Све ово чини лињака неосетљивим на физичке воде, па зато и може да настани мале, зарасле базене у којима би многе друге рибе угинуле.

Размножавање уреди

Мријести се у плитким водама, у касно прољеће и рано љето (од маја до августа). Ситну и љепљиву икру одлазе на плитка мјеста, водене биљке и само дно, при температури од 20 °Ц. Мала зелена јаја излегу се за шест до осам дана у ларве, које поседују љепљиву жлијезду којом се прилијепе за листове биљака и тако остају још неколико дана. Када апсорбују жуманце јајета почињу активно да се хране зоопланктоном, планктонским ларвама ракова и инсеката, црвима и другим сићушним животињама које чине фауну дна. Интензивно се храни само љети, а при температури од 4 °Ц престаје да се храни. Тада се закопава и прелази у зимски сан, као и друге шаранске врсте. При наглом загријавању воде, физиолошке функције организма бивају му поремећене. У тим случајевима прекида са храњењем, леже на дно и мирује, у виду љетњег сна. Полну зрелост достиже у трећој или четвртој години живота, при дужини од 20 cm. Иако мужјаци сазријевају раније од женки, брзина раста је у корист женки. Максимална дужина је 70 cm и тежина 8 kg. Крупнији примјерци су уобичајени само за рибњаке, док се у осталим водама капиталцима сматрају и примјерци од 2kg. Веома је цијењен у исхрани, јер има бијело, сочно и укусно месо и узгаја се као додатни принос у шаранским рибњацима. Због квалитетног меса цијене га и спортски риболовци нарочито у Западној Европи.[11]


Најбоље се лови на ларве комарца.

Будућност опстанка уреди

Поред велике плодности, 300.000 до 400.000 комада икре, са животним вијеком од 10 година, природна репродукција је смањена и одвија се само под одговарајућим условима. Иако се смањење бројности популације не уочава захваљујући интензивном узгоју у рибњацима, велики проблем је нестајање плавних, мочварних подручја која иначе чине природна плодишта и погодна мијеста за мријест свих риба. У Централној Европи је због комерцијалних разлога величина улова ограничена уз затворене сезоне за риболов, а узгој, којим се баве риболовни клубови, доприноси његовој садашњој дистрибуцији и бројности. Заштита лињака, као и других риба, везана је за заштиту нижих дијелова река, проширивања обалске вегетације и повезивање рукаваца са главним током. Код нас је планом и програмом предвиђена његова реинтродукција, поновно уношење у водене екосистеме, и то првенствено на заштићеним природним добрима. На тај начин може се помоћи овој врсти да буде мање угрожена и зависна од вештачког узгоја.

Референце уреди

  1. ^ Фреyхоф, Ј.; Коттелат, M. (2017). Тинца тинца. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Версион 2020.1. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. Приступљено 27. 4. 2020. 
  2. ^ Есцхмеyер, W. Н.; Р. Фрицке & Р. ван дер Лаан (ур.). {{{1}}} специес.”. Цаталог оф Фисхес. Цалифорниа Ацадемy оф Сциенцес. Приступљено 27. 11. 2020. 
  3. ^ а б Фроесе, Раинер; Паулy, Даниел; ур. (2007). Тинца тинца на FishBase-у. [верзија на датум: 5 2007]
  4. ^ Б. Wхиттон (1982). Риверс, Лакес анд Марсхес п 163. Ходдер & Стаугхтон, Лондон.
  5. ^ „Тенцх”. БадАнглинг (на језику: енглески). Приступљено 2018-07-06. 
  6. ^ Сцхöнхутх, Сусана; Вукић, Јасна; Шанда, Радек; Yанг, Леи; Маyден, Рицхард L. (2018-10-01). „Пхyлогенетиц релатионсхипс анд цлассифицатион оф тхе Холарцтиц фамилy Леуцисцидае (Цyприниформес: Цyприноидеи)”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион (на језику: енглески). 127: 781—799. ИССН 1055-7903. ПМИД 29913311. С2ЦИД 49292104. дои:10.1016/ј.yмпев.2018.06.026. 
  7. ^ „Ордер ЦYПРИНИФОРМЕС: Фамилиес ЛЕПТОБАРБИДАЕ, XЕНОЦYПРИДИДАЕ анд ТИНЦИДАЕ”. Тхе ЕТYФисх Пројецт (на језику: енглески). 2018-10-17. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 2020-11-27. 
  8. ^ а б в А. Ф. Магри МацМахон (1946). Фисхлоре, пп 156-158. Пелицан Боокс.
  9. ^ Перроw, M. Р. „Фацторс аффецтинг тхе хабитат селецтион оф тенцх ин а схаллоw еутропхиц лаке”. Јоурнал оф Фисх Биологy. 48 (5): 859—870. дои:10.1111/ј.1095-8649.1996.тб01481.x. 
  10. ^ Бронмарк, C. (1994). „Еффецтс оф Тенцх анд Перцх он Интерацтионс ин а Фресхwатер, Бентхиц Фоод Цхаин”. Ецологy. 75 (6): 1818. ЈСТОР 1939640. дои:10.2307/1939640. 
  11. ^ Дицк Миллс (2000). Ундерстандинг Цолдwатер Фисх, п 106. Интерпет Публисхинг. ISBN 1-903098-10-6

Литература уреди

Спољашње везе уреди