Људска исхрана
Људска исхрана се односи на храну која се оралним путем уноси у организам. Неизоставни је елемент свакодневног живота. Расположење, здравље и ефикасност су, између осталог, условљени здравом исхраном.
Нутријенти уреди
Постоји пет главних класа нутријената: угљени хидрати, липиди, протеини, витамини и минерали. Ове класе нутријената се могу груписати као макронутријенти (потребни у већим количинама) или микронутријенти (потребни у мањим количинама).
Макронутријенти су угљени хидрати, липиди и протеини. Микронутријенти су минерали и витамини. Макронутријенти пружају структурни материјал (аминокиселине из којих се граде протеини, и липиде од којих се формирају ћелијске мембране и поједини типови сигналних молекула) и енергију.[1][2]
Протеини уреди
Протеини или беланчевине имају првенствено градивну функцију у организму, што значи да су задужени за раст ткива, као што су мишићи, коса и нокти. Људско тело је знатним делом изграђено од протеина. Примери намирница богатих протеинима су риба, пилеће и ћуреће месо, млечни производи и јаја. Потребан дневни унос протеина је око 15% укупне количине унете хране. Мањи унос присутан је код нископротеинске, коришћене за лечење фенилкетоурије и хемоцистинурије, а повишен код високопротеинске исхране за бодибилдере.
Угљени хидрати уреди
Угљени хидрати или шећери представљају гориво организма, тј. извор енергије потребан за нормално функционисање, као и за додатни урошак у виду рада, тренинга и сл. Храна богата угљеним-хидратима су житарице, кромпир, и салата, било да је она воћна или салата од поврћа. Потребан дневни унос угљених-хидрата је око 60% укупне хране. Међутим, нискоугљенохидратне дијете као што је Аткинсова и палеолитска, препоручују што мањи унос ових нутријената.
Липиди уреди
Липиди су присутни, већим или мањим делом, у свему што се орално унесе кроз оброк. Добра улога липида је у заштита органа, термоизолација и складиштење енергије. Есецијалне масне киселине су омега-3 алфа-линоленска киселина и омега-6 линоленска киселина. Још две групе липида јесу холестерол и триглицериди. Вегетаријанство и веганство базирани су на нискомасном храњењу.
Витамини и минерали уреди
Витамине и минерале је неопходно уносити редовно. Они су важни за метаболизам, и имају превентивну улогу, тј. ојачавају имунски систем. Могу се наћи у воћу и поврћу, а доступни су и у облику таблета.
Основна правила здраве исхране уреди
Здрав начин исхране се своди на разноврсност и правилан одабир прехрамбених састојака. Осим тога, здравље је резултат и правилно распоређених оброка. Да би исхрана била здрава дневни унос би требало да садржи 20 врста аминокиселина (градивних састојака протеина), од којих је 12 есенцијално.
Поред аминокиселина, које тело не може да складишти, функционалном систему су потребни витамини ради одбране имунског система, као и минерали који јачају исти. Угљени хидрати чине енергетски капацитет централног нервног система, мишића и рада крвних судова. Масти дају додатну енергију, а потребно је узети у обзир да незасићене масти предњаче у односу на засићене.
Влакна укључују све хранљиве састојке које организам не може сварити или апсорбовати. За разлику од масти, протеина или углених хидрата које тело разграђује, вари и апсорбује, влакна остају читава у организму. Стога, она пролазе кроз желудац и црева и напуштају тело везујићи за себе токсине који се избацују из организма.
Начин правилне исхране уреди
Правилан и опште коректан начин правилне исхране не постоји. Ниједна исхрана није потпуна, нити савршена. Важан је квалитет хране, али и количина. Прекомеран унос хране није препоручљив. Он се назива преједање, и доводи до гојазности. Гојазност спада у првих 50 брзорастућих проблема света.[3]
Гојазност уреди
Гојазност је болест 21. века, будући да све више људи на свету пати од ове болести.[4][5] Дефинише се као маса тела непримерена висини и конституцији особе. До гојазности доводи нездрав начин прехране, тј. одступање од здраве исхране. Таложење сувишне масноће, у коју се обично трансформишу угљени хидрати, доводи до формирања вишка масног ткива и гојазности.
Референце уреди
- ^ Давид L. Нелсон; Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (IV изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6.
- ^ Берг Ј, Тyмоцзко ЈЛ, Стрyер L (2002). Биоцхемистрy (5тх изд.). Сан Францисцо: W.Х. Фрееман. стр. 603. ИСБН 978-0-7167-4684-3.
- ^ Wорлд Хеалтх Организатион (WХО) (2000). Тецхницал репорт сериес 894: Обеситy: Превентинг анд манагинг тхе глобал епидемиц. (ПДФ). Генева: Wорлд Хеалтх Организатион. ИСБН 92-4-120894-5. Архивирано из оригинала (ПДФ) 01. 05. 2015. г. Приступљено 04. 01. 2013.
- ^ Кусхнер 2007, стр. 158.
- ^ Барнесс ЛА, Опитз ЈМ, Гилберт-Барнесс Е (2007). „Обеситy: генетиц, молецулар, анд енвиронментал аспецтс”. Ам. Ј. Мед. Генет. А. 143А (24): 3016—34. ПМИД 18000969. дои:10.1002/ајмг.а.32035.
Литература уреди
- Нидли, Н. (2008), Закони здравља и излечења; Издавачка кућа "Еден", издање за Србију
- Gowll, R. (1996), Physiology and health benefits; Edaboo-telegraph, Ens. Great Britain
- Curley, S., and Mark (1990). The Natural Guide to Good Health, Lafayette, Louisiana, Supreme Publishing
- Galdston, I. (1960). Human Nutrition Historic and Scientific. New York: International Universities Press.
- Mahan, L.K. and Escott-Stump, S., ур. (2000). Krause's Food, Nutrition, and Diet Therapy (10th изд.). Philadelphia: W.B. Saunders Harcourt Brace. ISBN 978-0-7216-7904-4.
- Human Nutrition. Readings from Scientific American. San Francisco: W.H. Freeman & Co. 1978. ISBN 978-0-7167-0183-5.
- Thiollet, J.-P. (2001). Vitamines & minéraux. Paris: Anagramme.
- Walter C. Willett & Meir J. Stampfer (2003). „Rebuilding the Food Pyramid”. Scientific American. 288 (1): 64—71. PMID 12506426. doi:10.1038/scientificamerican0103-64.
- Berg J, Tymoczko JL, Stryer L (2002). Biochemistry (5th изд.). San Francisco: W.H. Freeman. стр. 603. ISBN 978-0-7167-4684-3.
- World Health Organization (WHO) (2000). Technical report series 894: Obesity: Preventing and managing the global epidemic. (PDF). Geneva: World Health Organization. ISBN 92-4-120894-5. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 05. 2015. г. Приступљено 04. 01. 2013.
- Kushner, Robert (2007). Treatment of the Obese Patient (Contemporary Endocrinology). Totowa, NJ: Humana Press. стр. 158. ISBN 978-1-59745-400-1. Приступљено 5. 4. 2009.
Spoljašnje veze уреди
- Knowledge for Healthy Eating
- The Institute of Food Research Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2013)