Ломографија

Ломографија је бунт против стандардних правила фотографије од којих су нека пазити на фокус, експозицију, свјетломер, златни пресек и намештање кадра.^[1] У кратко време скупила је мноштво обожаватеља. Некима омражена, некима омиљена ломографија данас није само подврста фотографије или начин изражавања, већ начин живота.

Историја уреди

Матијас Фиегл и Волфганг Штранцигер су 1991. године студирали су у Бечу, те су пожелели забележе атмосферу својих студентских провода. Матијас је том приликом донео мали руски фотоапарат марке ЛОМО ЛЦ-А који је купио на улицама Прага. Резултат је био живописан, ефектан и бајковит, а осим фотографија развила се и нова врста фотографске уметности звана ломографија. За ЛОМО фотоапарат прво се заинтересирало мноштво њихових пријатеља, а убрзо их је почело називати и по десетак људи дневно. Градом је завладала права ЛОМО грозница, па су Матиас и Волфганг дошли на идеју организовања изложбе која би се темељила на ЛОМО фотографијама.

Ипак, пре свега морали су основати ЛОМО заједницу коју су финансирали наплаћивањем чланарина у облику фотоапарата. Ускоро је постао проблем шверцати апарате из Русије, па су морали да потраже неко друго решење. Пут у Русију довео их је до фабрике где су се производили ЛОМО апарати и са чијим су власником касније започели сарадњу. Проблем је био у томе што је баш тада производња ЛОМО фотоапарата требала да буде обустављена, јер је потражња била слаба, а произвођачу се није исплатило да продаје фотоапарат по цени мањој од производне. Након низа потезања и преговарања бечких ломографа и Руса, челници фабрике ЛОМО одлучили су наставити производњу. Велику улогу у томе имао је тадашњи заменик градоначелника Санкт Петербурга, кум ломографије – Владимир Путин. Тако су, преко трња до звезда, очеви ломографије постали главни дистрибутери ЛОМО-ЛЦ фотоапарата у целом свету.

Њена сврха није направити врхунску фотографију носећи са собом што више скупе опреме, већ је суштина забележити тренутак на што необичнији начин што неквалитетнијом камером. Циљ је изразити креативност, обратити пажњу на детаље које чине нашу свакодневицу, те направити малу ствар из велике и обрнуто. Ломографија није само подврста фотографије већ и начин живота о чему нам говори и десет правила ломографије.

камеру узми увек са собом, где год пошао
користи је било кад – дању или ноћу
ломографија није сметња у твом животу, већ део твог живота
пробај окидати с бока
објектима твоје ломографске жеље приђи чим ближе
не размишљај (Вилијам Фиребраце)
буди брз
не мораш знати унапријед што ћеш снимити на филм
не мораш знати након развијања шта је на филму снимљено
не брини око икаквих правила.

Чар ломографије је у кориштењу филмова којима је прошао рок, развијању негатива у отопинама које за њих нису предвиђене и у неквалитетним фотоапаратима попут Смене, Лубитела, Холге или Диане, начињенима од пластике који у најбољем случају пропуштају светло на филм и тиме дају посебан ефект фотографијама.