Глосар доковања
Рецептор или домаћин или брава – Примајући молекул, најчешће протеин или други биополимер.
Лиганд или гост или кључ – Комплементарни партнер молекула који се везује за рецептор. Лиганди су најчешће мали молекули али могу такође да буду други биополимери.
Докинг – Рачунска симулација кандидата везивања лиганда за рецептор.
Мод везивања – Оријентација лиганда релативно на рецептор као и конформација лиганда и рецептора кад су везани један за други.
Позе – Кандидат мода везивања.
Вредновање – Процес евалуације поједине позе узимајући у обзир интермолекулске интеракције као што су водоничне везе и хидрофобне контакте.
Рангирање – Процес класификовања лиганда.
едит

У молекуларној биологији и фармакологији, мали молекул је органско једињење мале молекулске тежине (<900 далтона[1]) које се користи за регулацију биолошких процеса, са величином реда 10−9 м. Већина лекова су мали молекули.

Горња граница молекулске тежине за мале молекуле је апроксимативно 900 далтона, што отвара могућност за брзу дифузију кроз ћелијске мембране тако да они могу да досегну до својих интрацелуларних места дејства.[1][2] Додатно, ово ограничење у погледу молекулске тежине је неопходан, али довољан услов за оралну биорасположивост. Коначно, граница молекулске тежине од 500 далтона (као део „правила петице“) се препоручује за развој малих молекула као кандидата за лекове на бази праћења клиничке стопе неуспеха, која је знатно умањена ако се молекулска тежина држи испод 500 далтона.[3][4]

Фармакологија обично ограничава термин на молекуле који се везују за специфични биополимер — као што је протеин или нуклеинска киселина — и делују као ефектори, мењајући активност или функцију биополимера. Мали молекули могу да имају разноврсне биолошке функције, служећи као ћелијски сигнални молекули, као лекови у медицини, као пестициди у пољопривреди, и мноштво других улога. Та једињења могу да буду природна (као што су секундарни метаболити) или вештачка (као што су антивирални лекови); она могу да имају корисно дејство у сузбијању болести (као што су лекови) или могу да буду детрементална (као што су тератогени и карциногени). Биополимери као што су нуклеинске киселине и протеини, и полисахариди (попут скроба или целулозе) нису мали молекули — мада се њихови конституентни мономери — рибо- или дезоксирибонуклеотиди, аминокиселине, и моносахариди, респективно — нормално сматрају малим молекулима. Веома мали олигомери се исто тако обично сматрају малим молекулима, на пример динуклеотиди, пептиди као што је антиоксидант глутатион, и дисахариди као што је сахароза.

Мали молекули се исто тако могу користити као истраживачка оруђа за испитивање биолошке функције, као и водећа једињења у развоју нових терапеутских агенаса. Неки од њих могу да инхибирају специфичну функцију мултифункционалног протеина или да онемогућавају протеин–протеин интеракције.[5]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Мациелаг МЈ (2012). „Цхемицал пропертиес оф антибацтериалс анд тхеир униqуенесс”. Ур.: Доугхертy ТЈ, Пуцци МЈ. Антибиотиц Дисцоверy анд Девелопмент. стр. 801—2. ИСБН 978-1-4614-1400-1. „Тхе мајоритy оф [орал] другс фром тхе генерал референце сет хаве молецулар wеигхтс белоw 550. Ин цонтраст тхе молецулар wеигхт дистрибутион оф орал антибацтериал агентс ис бимодал—бетwеен 340 анд 450 Да бут wитх анотхер гроуп ин тхе 700–900 молецулар wеигхт ранге. 
  2. ^ Вебер ДФ, Јохнсон СР, Цхенг ХY, Смитх БР, Wард КW, Коппле КД (јун 2002). „Молецулар пропертиес тхат инфлуенце тхе орал биоаваилабилитy оф друг цандидатес”. Ј. Мед. Цхем. 45 (12): 2615—23. ПМИД 12036371. дои:10.1021/јм020017н. 
  3. ^ Липински ЦА (децембар 2004). „Леад-анд друг-лике цомпоундс: тхе руле-оф-фиве револутион”. Друг Дисцоверy Тодаy: Тецхнологиес. 1 (4): 337—341. дои:10.1016/ј.ддтец.2004.11.007. 
  4. ^ Леесон ПД, Спрингтхорпе Б (новембар 2007). „Тхе инфлуенце оф друг-лике цонцептс он децисион-макинг ин медицинал цхемистрy”. Натуре Ревиеwс Друг Дисцоверy. 6 (11): 881—90. ПМИД 17971784. дои:10.1038/нрд2445. 
  5. ^ Аркин МР, Wеллс ЈА (април 2004). „Смалл-молецуле инхибиторс оф протеин-протеин интерацтионс: прогрессинг тоwардс тхе дреам”. Натуре Ревиеwс Друг Дисцоверy. 3 (4): 301—17. ПМИД 15060526. дои:10.1038/нрд1343. 

Спољашње везе уреди