Малпигхиалес
Малпигхиалес је један од највећих редова цветница из разреда Магнолиопсида, дивизија Трацхеопхyта, царство Плантае.[2] Има око 36 породица са око 16.000 врста, што чини око 7,8% свих еудикотиледона.[3][4]
| Малпигхиалес Временски распон: средина креде – садашњост
| |
|---|---|
| |
| Цвет Calophyllum inophyllum (Calophyllaceae) | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Плантае |
| Кладус: | Трацхеопхyтес |
| Кладус: | Ангиоспермае |
| Кладус: | Еудицотидае |
| Кладус: | Росидс |
| Кладус: | Малвидс |
| Ред: | Малпигхиалес Juss. ex Bercht. & J.Presl[1] |
| Типски род | |
| Malpighia | |
| Фамилије | |
| |
| Синоними | |
|
Rhizophorales | |
Ред је врло разнолик, јер садржи веома различите биљке, као што су врба, љубичица, род Поинсеттиа и биљка коке, а тешко их је повезати, осим молекулскофилогенетичких анализа. Он није део ни једног класификационог система који се темељи само на морфологији биљака. Прорачуни на бази молекулског сата процењу порекло њихове матичне групе на пре око 100 милиона година, а реда Malpighiales на пре око 90 милиона година.[5]
Malpighiales се деле на 32 до 42 породице, зависно од тога којем је кладусу у реду додељен тај таксономски ранг.[6] У APG III систему, препознато је 35 породица.[1] Medusagynaceae, Quiinaceae, Peraceae, Malesherbiaceae, Turneraceae, Samydaceae и Scyphostegiaceae консолидоване су у остале породице. До сада је највећа Euphorbiaceae, са око 6.300 врста у 245 родова.[7]
У 2009, истраживања секвенци ДНК у 13 гена, 42 породице смештене су у 16 група, величине од једне до 10 породица. Односи између тих 16 група остају слабо решени.[6] Малпигхиалес и Ламиалес су два велика реда чији филогенија, још увијек, остаје углавном неријешена.[8]
Ограничавање уреди
Malpighiales је монофилетски ред, а у молекуларним филогенетичким студијама добија снажну статистичку подршку.[3] Откад је објављен АПГ II систем 2003. године, урађене су мале промене у ограничавању обима реда. Породица Перидисцацеае проширена је од два рода у три, а потом у четири и пребачена је у Saxifragales.[6][9]
Родови Cyrillopsis (Ixonanthaceae), Centroplacus (Centroplacaceae), Bhesa (Centroplacaceae), Aneulophus (Erythroxylaceae), Ploiarium (Bonnetiaceae), Trichostephanus (Samydaceae), Sapria (Rafflesiaceae), Rhizanthes (Rafflesiaceae) и Rafflesia (Rafflesiaceae) додани су или потврђени као чланови реда Malpighiales до краја 2009.
Промењена су и нека су разграничења породица, а што је најважније, сегрегација Calophyllaceae из Clusiaceae sensu lato, када је доказано да је ова друга парафилетска. Постоје и неке разлике у мишљењу о разграничењу породица. На пример, Samydaceae и Scyphostegiaceae могу се препознати као породице или укључене у велику верзију Salicaceae.[10]
Групу је тешко фенотипски окарактеризирати због јасне морфолошке разноликости, у распону од тропских холопаразита с дивовским цветовима, стаблима умереног појаса и биљкама са ситним, једноставним цветовима.[3] Врсте са назубљеним листовима с једном веном улазе у сужен и често отпадајући врх (тј. виолоидни, салицоидни или теоидни).[11] У родовима Balanopsu и Dihapetalum, недавно је откривен и зејланол.[12] Они су у кладусу баланопс (званом Chrysobalanaceae сл.). Паретални подред (клузиоидни кладус и Ochnaceae с.л. били су такође део Parietalesa) одговара уобичајеним виолама као и осам од 10 породица реда, заједно са Salicaceae. Тих осам (Achariaceae, Violaceae, Flacourtiaceae, Lacistemataceae, Scyphostegiaceae, Turneraceae, Malesherbiaceae и Passifloraceae) обично се сматрају сродним редом или подредом магнолијама;[13] налазе се у овој већини изведених подредова, тако да су осам (од 10) породица овог подреда у групи Violales. Породица Flacourtiaceae показала се полифилетском, јер су цијаногени чланови смештени у Achariaceae, а они са салицоидним зупцима пребачени у Salicaceae. Scyphostegiaceae, које имају само један рода (Scyphostegia) припојене су у Salicaceae.[14]
Филогенија уреди
2009 уреди
Филогенија реда Malpighiales, на њеном основном и најдубљем нивоу је до сада нерешена политомија од 16 кладуса.[3] Процењено је да ће за њено потпуно разашњење бити потребни подаци о најмање 25.000 базних парова у секвенцама ДНК, по таксону.[15] Слична је ситуација и са редом Ламиалес, који се детаљно анализира.[16]
Филогенетско стабло у наставку је из рада Вурдака и Дејвиса (2009). Пожељна статистичка подршка за сваку грану је 100%, а бројеви у кладограму означавају могуће границе варирања показатеља подршке.
| Малпигхиалес |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2012 уреди
Године 2012, Си ет ал. су успели да добију боље филогенетско стабло од претходника, кориштењем података о великом броју гена. У анализу су укључили 82 пластидна гена из 58 врста (занемарили су проблематичне Rafflesiaceae), уз апостериорне делове, које су идентификовали применом модела пристрасности у анализи смесе. Си и сарадници су идентификовали 12 додатних и три главна, базна кладуса.[17][18]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Промене у класификацији Групе за филогенију ангиосперми из 2016 (APG IV) односиле су се на укључивање Irvingiaceae, Peraceae, Euphorbiaceae и Ixonanthaceae, заједно са кладусом COM из фабида (росиде I) у малвиде (росиде II).[19]
Референце уреди
- ^ а б Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп (2009). „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИИ”. Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 161 (2): 105—121. дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.00996.x
.
- ^ . Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп. „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИВ”. Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 181 (1): 1—20. 2016. ИССН 0024-4074. дои:10.1111/бој.12385 .
- ^ а б в г Ендресс ет ал 2013.
- ^ Стевенс 2020.
- ^ Сусана Магаллóн & Аманда Цастилло (2009), „Ангиосперм диверсифицатион тхроугх тиме”, Америцан Јоурнал оф Ботанy, 96 (1): 349—365, ПМИД 21628193, дои:10.3732/ајб.0800060
- ^ а б в Кеннетх Ј. Wурдацк & Цхарлес C. Давис (2009), „Малпигхиалес пхyлогенетицс: Гаининг гроунд он оне оф тхе мост рецалцитрант цладес ин тхе ангиосперм трее оф лифе”, Америцан Јоурнал оф Ботанy, 96 (8): 1551—1570, ПМИД 21628300, дои:10.3732/ајб.0800207
- ^ Алан Радцлиффе-Смитх. 2001. Генера Еупхорбиацеарум. Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw: Рицхмонд, Енгланд.
- ^ Солтис, Доуглас Е.; Солтис, Памела С.; Ендресс, Петер К.; Цхасе, Марк W. (2005), Пхyлогенy анд Еволутион оф тхе Ангиоспермс, Сундерланд, МА, УСА: Синауер, ИСБН 978-0-87893-817-9
- ^ Солтис, Доуглас Е.; Цлаyтон, Јосхуа W.; Давис, Цхарлес C.; Гитзенданнер, Маттхеw А.; Цхеек, Мартин; Саволаинен, Винцент; Аморим, Андрé M.; Солтис, Памела С. (2007). „Монопхyлy анд релатионсхипс оф тхе енигматиц фамилy Перидисцацеае”. Таxон. 56 (1): 65—73.
- ^ Мац Х. Алфорд. 2007. "Самyдацеае Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2020)". Версион 6 Фебруарy 2007". Ин: Тхе Трее оф Лифе Wеб Пројецт.
- ^ Јудд, W.С.; Олмстеад, Р.Г. (2004). „А сурвеy оф трицолпате(еудицот) пхyлогенетиц релатионсхипс”. Ам. Ј. Бот. 91: 1627—1644. ПМИД 21652313. дои:10.3732/ајб.91.10.1627.
- ^ Дарбах, V. Ф.; Оппонг, Е. К.; Еминах, Ј. К. (2012). „Цхемицал инвестигатион оф тхе стем барк оф Дицхапеталум магасцариеннсе Поир”. Интернатионал Јоурнал оф Апплиед Цхемистрy. 8 (3): 199—207.
- ^ Бруммитт, 1992. Васцулар Плант Фамилиес анд Генера. Кеw.
- ^ Цхристенхусз ет ал 2017.
- ^ Схугуанг Јиан; Памела С. Солтис; Маттхеw А. Гитзенданнер; Мицхаел Ј. Мооре; Руиqи Ли; Торy А. Хендрy; Yин-Лонг Qиу; Амит Дхингра; Цхарлес D. Белл & Доуглас Е. Солтис (2008), „Ресолвинг ан Анциент, Рапид Радиатион ин Саxифрагалес”, Сyстематиц Биологy, 57 (1): 38—57, ПМИД 18275001, дои:10.1080/10635150801888871
- ^ Wортлеy, Алеxандра Х.; Рудалл, Паула Ј.; Харрис, Давид Ј.; Сцотланд, Роберт W. (2005). „Хоw Муцх Дата аре Неедед то Ресолве а Диффицулт Пхyлогенy? Цасе Студy ин Ламиалес”. Сyстематиц Биологy. 54 (5): 697—709. ПМИД 16195214. дои:10.1080/10635150500221028.
- ^ Цаталогуе оф Органисмс: Малпигхиалес: А Глориоус Месс оф Флоwеринг Плантс
- ^ Xи, З.; Рухфел, Б. Р.; Сцхаефер, Х.; Аморим, А. M.; Сугумаран, M.; Wурдацк, К. Ј.; Ендресс, П. К.; Маттхеwс, M. L.; Стевенс, П. Ф.; Матхеwс, С.; Давис, C. C. (2012). „Пхyлогеномицс анд а постериори дата партитионинг ресолве тхе Цретацеоус ангиосперм радиатион Малпигхиалес”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 109 (43): 17519. ПМЦ 3491498 . ПМИД 23045684. дои:10.1073/пнас.1205818109.
- ^ АПГ IV 2016.
Литература уреди
- Цхристенхусз, Маартен Ј. M.; Фаy, Мицхаел Ф.; Цхасе, Марк W. (2017). „Салицацеае”. Плантс оф тхе Wорлд: Ан Иллустратед Енцyцлопедиа оф Васцулар Плантс. Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 329—330. ИСБН 978-0-226-52292-0.
- Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп IV (2016). „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИВ”. Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 181 (1): 1—20. дои:10.1111/бој.12385 .
- Цаи, Лиминг; Xи, Зхенxианг; Аморим, Андрé M.; Сугумаран, M.; Рест, Јосхуа С.; Лиу, Лианг; Давис, Цхарлес C. (јануар 2019). „Wидеспреад анциент wхоле-геноме дуплицатионс ин Малпигхиалес цоинциде wитх Еоцене глобал цлиматиц упхеавал”. Неw Пхyтологист. 221 (1): 565—576. ПМЦ 6265113 . ПМИД 30030969. дои:10.1111/нпх.15357 .
- Ендресс, Петер К.; Давис, Цхарлес C.; Маттхеwс, Мерран L. (мај 2013). „Адванцес ин тхе флорал струцтурал цхарацтеризатион оф тхе мајор субцладес оф Малпигхиалес, оне оф тхе ларгест ордерс оф флоwеринг плантс”. Анналс оф Ботанy. 111 (5): 969—985. ПМЦ 3631340 . ПМИД 23486341. дои:10.1093/аоб/мцт056 .
- Цоле, Тхеодор C Х (2018). „Малпигхиалес Пхyлогенy Постер”. Приступљено 27. 4. 2020.
- Стевенс, П.Ф. (2020) [2001]. „Малпигхиалес”. АП Wеб в. 14. Миссоури Ботаницал Гарден. Приступљено 28. 4. 2020.
