Михал Тир
Михал Тир (1942 — 2013) био је доктор филолошких наука, професор словачког језика, аутор уџбеника и члан неколико словачких удружења.
Михал Тир | |
|---|---|
| Датум рођења | 26. октобар 1942. |
| Место рођења | Пивнице, Краљевина Мађарска |
| Датум смрти | 2013. (70/71 год.) |
Живот и биографија уреди
Родјен је 26. октобра 1942. године у Пивницама, где је завршио и основну школу. После завршене гимназије у Петровцу, студирао је на Филозофском факултету од 1961. до 1963. године у Новом Саду. Универзитетске студије словачког језика завршио је на Филолошком факултету у Београду 1967. године, где је и магистрирао 1973. године са радом под називом “Гласовни систем словачког говора Бачког Петровца” (Хлáскословнá сúстава петровскéхо нáречиа), написан на српско - хрватском језику. Године 1987. одбранио је докторат филолошких наука за дисертацију “Бројеви у словачком и српскохрватском језику” (Чíсловкy в словенчине а србоцхорватчине).
Рад уреди
Радио је у Основној школи “Јозеф Марчок-Драгутин” у Гложану школске 1963/64. а од 1967. до 1969. године је био запослен у издаваштву Обзор. Од 1969. до 1975. године радио је у Заводу за уџбенике у Новом Саду, одакле је прешао на Институт словакистике Филозофског факултета у Новом Саду, где је као редован професор радио до одласка у пензију. Школске 1971/72. године био је гостујући предавач на Филозофском факултету УК у Братислави а од 1989. до 1994. године био је продекан Филозофског факултета у Новом Саду. Поред тога, предавао је словачки језик на Филолошком факултету у Београду и на Педагошком факултету у Сомбору са истуреним одељењем у Бачком Петровцу.[1] Михал Тир је био члан неколико удружења: обновљено Словакистичко војвођанско друштво – наследник Друштва војвођанских словакиста, Друштво за примењену лингвистику Војводине, Славистичко друштво Србије, Друштво језичких наука (Братислава). Поред тога, др. Михал Тир је скоро 30 година сарађивао са словачом редакцијом београдског Завода за уџбенике (истурено одељење у Новом Саду) као оцењивач уџбеника матерњег језика. Дуги низ година био је члан комисије на републичким такмичењима из словачког језика и успешно је наступао на Конференцијама језичких наука у Србији и иностранству. Др Михал Тир био је и члан Управног одбора Завода за културу војвођанских Словака од његовог оснивања 2008. године. Својим професионалним саветима значајно је допринео квалитетном раду ове културне установе.
Награде уреди
За свој рад је награђен неколико пута. Добитник је следећих награда:
- Цена Сполку војводинскyцх словакистов в области словакистикy (1990. године),
- Захвалница за рад у Скупштини АП Војводине у Комисији за аутентичност превода аката и прописа са српског на словачки језик,
- Повеља Југословенског друштва за примењену лингвистику (септембар 2003. година, Будва),
- Награда Културно-просветне заједнице Србије (Златна значка, 2001. године),
- Памäтнá медаила Универзитy Коменскéхо за прíнос в области словакистикy а јеј пропагáцие во свете (2004. године).
Академска каријера уреди
- 2004. године - Избор у звање - редовни професор, Филозофски факултет, Нови Сад
- Област: Словачки језик и методика словачког језика
- 1987. године - Докторат, Филозофски факултет, Нови Сад
- Област: Словачки језик
- 1973. године - Магистратура, Филолошки факултет, Београд
- Област: Словачки језик
- 1967. године - Диплома, Филолошки факултет, Београд
- област: Словачки језик и књижевност
Библиографија уреди
- Словенчина в праxи. Штúдие з конфронтачнеј а апликованеј лингвистикy. Нови Сад, Футура публикације 2004, 116 с.
- Чíсловкy в списовнеј словенчине а в списовнеј србоцхорвáтчине. Новý Сад – Братислава, Обзор – Братислава, 1991, 120 с.
- З граматикy немáм страцх. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2004.
- Живот Словáков а мултинационáлне взťахy во Војводине. Ин: (зборник је издат на јапанском језику): Структура и промене идентитета у мултиетничкој средини – на примеру источне Европе. Едитор Yосхимото Каwасаки. Токyо, Цхуо Универитy 2003, с. 43-58.
- Словенскý јазyк а култúра вyјадрованиа пре 7. рочнíк зáкладнеј школy. Београд. Завод за уџбенике и наставна средства, 1994 (3. издање), 1996 (4. издање) и 1997 (5. издање). Следећа издања 1998, 2001, 2003.
- Словенскý јазyк а култúра вyјадрованиа пре 8. рочнíк зáкладнеј школy. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1995 (3. издање), 1998 (4. издање). Следећа издања: 2000, 2002 и 2003.
- Учебницовá творба в словенском јазyку в Јухослáвии. Ин: Захраничнí Словáци а метеринскý јазyк. Мартин, Матица словенскá 1990, с. 56-60.
- Комбиначнé зменy сполухлáсок на морфематицком швíку (Конфронтáциа словенчина – србчина). Ин: Традíциа а перспектíвy граматицкéхо вýскуму на Словенску. Едиторка Мáриа Шимковá. Братислава, Веда 2003, с. 136-141.[2]
Спољашње везе уреди
Референце уреди
- ^ „Словачки завод”. Приступљено 10. 12. 2016.
- ^ „Словакистика”. Приступљено 10. 12. 2016.