Милија Милић-Орловић
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: правопис. |
Војвода Милија Милић, датум рођења није познат (погинуо 1714 године). Сматра се родоначелником породице Милић, а син је Кнеза Радоње Раславовог, који је потомак Орловића Павла[1].
Милија Милић је у селу Дубу, племе Бјелице, нахија Катунска подигао чувену Цркву свете Богородице 1680. године[2]. На Цркви је уклесано петнаест пушкарница из којих је бранио приступницу беглербегу Нуман паши Ћуприлићу у јесен 1714. године према Цетињу. [3] Аутори који су о њему писали у фактографском смислу су проф. др Ђорђије Милић[4], Ристо Дубљевић[5], Стево Горановић[6] и Славко Милић[7]
Референце уреди
- ^ Ј.У. Центар за културу, Беране (2021). Часопис "Токови". Беране: Ј.У. Центар за културу Беране. стр. 81—91. ИССН 0350-8366.
- ^ Милић, Славко (17. 01. 2022). „Сајт дијела породице Милић”. Братство Милић. Архивирано из оригинала 18. 01. 2022. г. Приступљено 17. 01. 2022.
- ^ Ристо, Дубљевић (2019). Братство Дубљевић - Поријекло, живот и обичаји. Никшић: Ристо Дубљевић. стр. 22—38. ИСБН 978-9940-9969-0-1.
- ^ Милић, Ђорђије (2008). Братство Милића. Народна књига.
- ^ Дубљевић, Ристо (2019). Братство Дубљевић - поријекло, живот и обичаји. Никшић: Ристо Дубљевић. стр. 33. ИСБН 978-9940-9969-0-1.
- ^ Горановић, Стево (2015). Братство Горановић. Подгорица: Аутор. ИСБН 978-9940-9666-0-7.
- ^ Милић, Славко (2023). Пушкарнице вјечности. Никшић: Књижевна заједница Владимир Мијушковић - Никшић. ИСБН 978-9940-663-34-6.