Мирослав Радман
Мирослав Радман (Сплит, 30. април 1944) хрватски је биолог и члан Француске академије наука, Европске академије наука и уметности, Светске академије наука и Европске организације за молекуларну биологију (ЕМБО).[1][2]
Мирослав Радман | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 30. април 1944. |
| Место рођења | Сплит |
Дипломирао је на Природословно-математичком факултету у Загребу, а докторирао је на универзитету у Бриселу. Постдокторске студије је наставио у Француској и САД-у. Звање ванредног професора добио је од 1972. године, а редовног професор генетике на бриселском универзитету 1988. Године 2002. постаје пуноправни члан Француске академије наука.[1] Саветник је премијера Републике Хрватске за науку и директор МедИЛС-а, јединственог института у Сплиту који окупља истакнуте научнике у Хрватској.
Радманова је специјалност поправак ДНК; 1974. је открио СОС одговор. Професор је цитологије на париском Медицинском факултету (Faculté de Médecine - Necker, Université Paris V) и директор Лабораторије за еволуциону и молекуларну генетику Института Некер у Паризу. Такође је и саоснивач Медитеранског института за истраживање живота.
Године 2006. је с још три хрватска научника (Ксенија Захрадка, Деа Сладе и Мирјана Петрановић) открио процес који бактерији Deinococcus radiodurans омогућава самообнављање.
Дана 13. марта 2008. године, научни тим предвођен Мирославом Радманом доказао је сексуални живот бактерија. Рад је објављен као оригинални докторски рад научника Ане Бабић у часопису 'Сајенс' (Science).
Објавио је 177 радова, описао 25 оригиналних открића цитираних више хиљада пута, те је добитник 12 светских награда. У Јутарњем листу је изабран за водећег хрватског интелектуалца.
Референце уреди
- ^ а б „Мирослав Радман, Феллоw оф Френцх Ацадемy оф Сциенцес (ин Френцх)”. ацадемие-сциенцес.фр. Френцх Ацадемy оф Артс анд Сциенцес. Архивирано из оригинала 28. 1. 2015. г. Приступљено 24. 1. 2015.
- ^ „Проф. Мирослав Радман”. ацадемиа-енгелберг.цх. Ацадемиа Енгелберг. Архивирано из оригинала 28. 1. 2015. г. Приступљено 24. 1. 2015.
Спољашње везе уреди
