Мочварни шаренац[2] (лат. Euphydryas aurinia) лептир је из породице шаренаца (лат. Nymphalidae).

Еупхyдрyас ауриниа
женка Е. а. ауриниа
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Инфракласа:
Надред:
Ред:
Porodica:
Род:
Врста:
E. aurinia
Биномно име
Euphydryas aurinia
(Rottemburg, 1775)
Синоними[1]
Списак
  • Papilio artemis Денис & Сцхиффермüллер, 1775
  • Papilio maturna Еспер, 1777
  • Papilio lye Бергстрäссер, 1780
  • Papilio koloswarensis Пиллер & Миттерпацхер, 1783
  • Papilio matutina Тхунберг, 1791
  • Papilio merope Де Пруннер, 1798
  • Melitaea brunnea Тутт, 1896
  • Melitaea ochrea Тутт, 1896
  • Melitaea virgata Тутт, 1896
  • Melitaea nana Рехфонс, 1910
  • Melitaea turbida Гéлин & Луцас, 1912
  • Melitaea unipuncta Киефер, 1916
  • Melitaea hoffmanni Киефер, 1916
  • Melitaea semifuscata Цабеау, 1919
  • Melitaea epimolpadia Ревердин, 1919
  • Melitaea didyma Хеинрицх, 1923
  • Melitaea rectiangula Цабеау, 1924
  • Melitaea catherini Ле Цхарлес, 1924
  • Melitaea perianthes Цабеау, 1926
  • Melitaea interligata Деренне, 1926
  • Melitaea gracilens Цабеау, 1927
  • Melitaea geminifasciata Цабеау, 1927
  • Melitaea transversa Цабеау, 1928
  • Melitaea deficiens Цабеау, 1928
  • Melitaea leucophana Цабеау, 1928
  • Melitaea frigescens Веритy, 1928
  • Melitaea moritura Веритy, 1928
  • Melitaea debilisprovincialis Веритy, 1928
  • Melitaea valentini Нитсцхе, 1928
  • Melitaea semigriseis Цабеау, 1931
  • Melitaea tetramelana Цабеау, 1931
  • Melitaea semigracilens Цабеау, 1931
  • Melitaea melanoleuca Цабеау, 1932
  • Melitaea flavofasciata Хацкраy, 1934
  • Melitaea insterburgia Браун, 1937
  • Euphydryas albofasciata Фрохаwк, 1938
  • Euphydryas suffusa Фрохаwк, 1938
  • Melitaea infra-rectiangula Царуел, 1939
  • Melitaea ocellata Царуел, 1944
  • Melitaea arcuata Царуел, 1944
  • Melitaea commacula Царуел, 1944
  • Melitaea ligata Царуел, 1944
  • Melitaea splendida Маунy, 1949

Таксономија уреди

Мочварни шаренац (E. aurinia) има већи број подврста. Прихваћене подврсте су:

с тим да је број описаних врста много већи, поготово у региону источног Палеарктика.

Дистрибуција уреди

Врста је широко распрострањена у источном Палеарктику од Ирске на западу до Јакутије на истоку и до североистока Кине и Монголије на југу.[3][4] Популациони тренд ове врсте лептира је опадајући у западној Европи због исушивање мочвара и погодних станишта. У јужној и источној Европи се врста чешће среће.

Станиште уреди

Врста се среће на базним земљиштима, шумским пропланцима и на мочварним подручјима. Среће се на надморским висинама између 10 — 2.200 m.[5]

Мочварни шаренац је заштићен Законом о заштити природе и не налази се на листама врста међународних конвенција које је Србија потписала - Директива о стаништима ЕУ - Аннеx II и Конвенција о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта - Аннеx I;

Опис врсте уреди

Мужјак Euphydryas aurinia има распон крила од 30 — 42 mm.[6] Женке су најчешће веће, са распоном крила од 40 — 50 mm.[5] Јако су варијабилни по питању шара и обојености са великим бројем форми и подврста. Одрасли лептири имају карирани шаблон са браон, наранџастим и жутим шарама. Жуте шаре су присутне са рубу задњих крила. Доња страна крила је са жуто-наранџастим и браон шарама без сребрнасте обојености.[7] Јаја су жуте боје, док су ларве црно обојене.

Биологија врсте уреди

Euphydryas aurinia је једногенерацијска врста. Јаја полажу на доњој страни лишћа између маја и јуна. Полег може бити и до 350 јаја у једној групи. По полагању су јаја светло жуте боје док са временом боја јаја прелази у тамно сиву пред изваљивања ларви. Гусенице се изваљују од краја јуна па надаље. Младе гусенице се крећу заједничким свиленастим влатима које саме праве аналним жлездама на биљци хранитељки и тек крајем августа постају уочљиве.[6] На јесен граде јаче мреже у којима хибернирају до пролећа. На пролеће младе гусенице крећу са дисперзијом после последњег пресвлачења. По последњем пресвлачењу, боја гусеница постаје тамнија што погодује њиховој исхрани, будући да тамнија боја упија више светлости и повећава температуру тела, а самим тим и повећава активност гусеница.

Гусенице се хране на Succisa pratensis и врстама из рода Digitalis, Plantago lanceolata, Knautia arvense, Scabiosa succisa, врстама из рода Veronica, Geranium, Sambucus, Gentiana, Valeriana, Lonicera implexa, Filipendula, Spiraea и Viburnum.[3]

Животни циклус уреди

Референце уреди

  1. ^ Лепифорум.де
  2. ^ „Српски називи дневних лептира (Лепидоптера: Хеспериоидеа и Папилионоидеа)” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 06. 2013. г. Приступљено 22. 08. 2017. 
  3. ^ а б Фунет
  4. ^ „Фауна еуропаеа”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 09. 08. 2017. 
  5. ^ а б УК Буттерфлиес
  6. ^ а б „Буттерфлy Гуиде бy Матт Роwлингс”. Архивирано из оригинала 27. 05. 2018. г. Приступљено 09. 08. 2017. 
  7. ^ РСПБ Wилдлифе оф Бритаин

Библиографија уреди

  • Алдwелл, Б. анд Смyтх, Ф. 2013. Тхе Марсх Фритилларy (Еупхyдрyас ауриниа (Роттембург, 1775)) (Лепидоптера: Нyмпхалидае) ин Цо. Донегал. Ирисх Натуралистс' Јоурнал 32: 53 - 63 Црорy, Андреw.(?) 2016. Фритилларy Буттерфлиес. Тхе Ирисх Харе, Иссуе: 113. стр. 4

Спољашње везе уреди