Мобилизација

sastavljanje i pripremanje trupa i zaliha za rat
Када су Етелред и Алфред сазнали да су Викинзи у Весексу, послали су глас­нике да мобилизују људе у сваком селу

Мобилизација (мобилизовање) је плански и организован прелазак из мирнодопске организације и стања на ратну организацију, услове рада и наређено стање приправности.

ТерминУреди

Ријеч мобилизација се у војном контексту први пут помиње при опису припрема Пруске војске између 1850. и 1860. Од тада су се теорије и технике мобилизације стално мијењале. Прије Првог и Другог свјетског рата неке земље су развиле сложене планове како би провеле брзу и учинковиту мобилизацију у случају рата. Супротно значење од ријечи мобилизација је демобилизација.

ОписУреди

Мобилизација је постала важна с примјеном обавезе служења војног рока и увођењем жељезнице у употребу током 19. вијека. Мобилизација је први пут институционализована масовним новачењем снага у вријеме Француске револуције, што је промијенило особине рата.

Бројне технолошке и друштвене промјене условиле су примјену боље организованих начина окупљања војске. Значајније иновације су свакако телеграф, који је омогућавао брзо преношење заповиједи, жељезница која је омогућавала брзу концентрацију снага, те обавеза служења војног рока чиме се осигуравала увјежбана причува расположива у случају рата.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди