Монголска висораван
Монголска висораван је део Централноазијске висоравни[1][2] који лежи између 37°46′-53°08′С и 87°40′-122°15′И и има површину од приближно 3.200.000 км2 (1.200.000 сq ми). На истоку је омеђена Великим Хинганским планинама, Јинским планинама на југу, Алтајским планинама на западу и планинама Сајанским и Хентајским планинама на северу.[3] Висораван обухвата пустињу Гоби, као и суве степске регије. Она има надморску висину од око 1.000 до 1.500 метара, са најнижом тачком у Хулунбуиру[4] и највишом тачком на Алтају.[3]
Политички, висораван је подељена између Монголије, Кине и Русије. У Кини, делови Унутрашње Монголије[5] и Синкјанг аутономних регија леже на висоравни. У Русији је висораван део Бурјатије[6][7] и јужне Иркутске области.
Историја уреди
На платоу су живеле и освајале га разне групе, укључујући (хронолошки) Сјунгну, Сјанби, Плави Турци, династија Танг, династија Љао, Монголско царство и династија Ћинг.
Промене окружења уреди
Многа језера на Монголској висоравни, попут Чаганског и Синкај језера, смањила су се за две трећине њихове површине. Нека су се потпуно осушила; језера Хуангкихај и Најман Сиху у потпуности су пресушила између 1980. и 2010. Иако је порасло неколико језера, попут језера Источни Ђујан и Хад Паоци, у просеку се укупна површина језера смањила за 30%.[8][9]
Референце уреди
- ^ „Монголиа | Хисторy, Цапитал, Мап, Флаг, Лангуаге, Популатион, Сизе, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 6. 2020. г. Приступљено 21. 1. 2022.
- ^ „Централ Асиа | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 11. 2020. г. Приступљено 21. 1. 2022.
- ^ а б Зханг, Xуеyан; Ху, Yунфенг; Зхуанг, Дафанг; Qи, Yонгqинг; Ма, Xин (2009). „НДВИ спатиал паттерн анд итс дифферентиатион он тхе Монголиан Платеау”. Јоурнал оф Геограпхицал Сциенцес. Спрингер-Верлаг. 19 (4): 405. дои:10.1007/с11442-009-0403-7.
- ^ Министрy оф Хоусинг анд Урбан-Рурал Девелопмент, ур. (2019). Цхина Урбан Цонструцтион Статистицал Yеарбоок 2017. Беијинг: Цхина Статистицс Пресс. стр. 46. Архивирано из оригинала 18. 6. 2019. г. Приступљено 11. 1. 2020.
- ^ „Тхе еxхибитион "Ирис Руссиа"”. флоwер-ирис.ру. Приступљено 23. 1. 2015.
- ^ Президент Российской Федерации. Указ №849 от 13 мая 2000 г. «О полномочном представителе Президента Российской Федерации в федеральном округе». Вступил в силу 13 мая 2000 г. Опубликован: "Собрание законодательства РФ", Но. 20, ст. 2112, 15 мая 2000 г. (Пресидент оф тхе Руссиан Федератион. Децрее #849 оф Маy 13, 2000 Он тхе Пленипотентиарy Репресентативе оф тхе Пресидент оф тхе Руссиан Федератион ин а Федерал Дистрицт. Еффецтиве ас оф Маy 13, 2000.).
- ^ Госстандарт Российской Федерации. №ОК 024-95 27 декабря 1995 г. «Общероссийский классификатор экономических регионов. 2. Экономические районы», в ред. Изменения №5/2001 ОКЭР. (Госстандарт оф тхе Руссиан Федератион. #ОК 024-95 Децембер 27, 1995 Руссиан Цлассифицатион оф Ецономиц Регионс. 2. Ецономиц Регионс, ас амендед бy тхе Амендмент #5/2001 ОКЕР. ).
- ^ „Схринкинг Лакес он тхе Монголиан Платеау”. НАСА. 8. 4. 2015. Приступљено 26. 11. 2016.
- ^ Тао, Схенгли; Фанг, Јингyун; Зхао, Xиа; Зхао, Схуqинг; Схен, Хаихуа; Ху, Хуифенг; Танг, Зхиyао; Wанг, Зхихенг; Гуо, Qингхуа (17. 2. 2015). „Рапид лосс оф лакес он тхе Монголиан Платеау”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 112 (7): 2281—2286. ПМЦ 4343146 . ПМИД 25646423. дои:10.1073/пнас.1411748112.
Литература уреди
- Баумер, Цхристопх. 2000. Соутхерн Силк Роад: Ин тхе Фоотстепс оф Сир Аурел Стеин анд Свен Хедин. Бангкок: Wхите Орцхид Боокс.
- Беллéр-Ханн, Илдикó (2008). Цоммунитy Маттерс ин Xињианг, 1880-1949: Тоwардс а Хисторицал Антхропологy оф тхе Уyгхур. Брилл. ИСБН 978-9004166752.
- Хилл, Јохн Е. 2004. Тхе Пеоплес оф тхе Wест фром тхе Wеилуе 魏略 бy Yу Хуан 魚豢: А Тхирд Центурy Цхинесе Аццоунт Цомпосед бетwеен 239 анд 265 ЦЕ. Драфт аннотатед Енглисх транслатион. [1]
- Хилл, Јохн Е. (2009) Тхроугх тхе Јаде Гате то Роме: А Студy оф тхе Силк Роутес дуринг тхе Латер Хан Дyнастy, 1ст то 2нд Центуриес ЦЕ. БоокСурге, Цхарлестон, Соутх Царолина. ISBN 978-1-4392-2134-1.
- Маллорy, Ј.П. анд Маир, Вицтор Х. 2000. Тхе Тарим Муммиес: Анциент Цхина анд тхе Мyстерy оф тхе Еарлиест Пеоплес фром тхе Wест. Тхамес & Худсон. Лондон. ISBN 0-500-05101-1.
- Edme Mentelle; Malte Conrad Brun (dit Conrad) Malte-Brun; Pierre-Etienne Herbin de Halle (1804). Géographie mathématique, physique & politique de toutes les parties du monde, Volume 12 (на језику: француски). H. Tardieu. Приступљено 10. 3. 2014.
- Millward, James A. (1998). Beyond the Pass: Economy, Ethnicity, and Empire in Qing Central Asia, 1759-1864 (illustrated изд.). Stanford University Press. ISBN 978-0804729338. Приступљено 10. 3. 2014.
- Stein, Aurel M. 1907. Ancient Khotan: Detailed report of archaeological explorations in Chinese Turkestan, 2 vols. Clarendon Press. Oxford. [2]
- Stein, Aurel M. 1921. Serindia: Detailed report of explorations in Central Asia and westernmost China, 5 vols. London & Oxford. Clarendon Press. Reprint: Delhi. Motilal Banarsidass. 1980. [3]
- Stein Aurel M. 1928. Innermost Asia: Detailed report of explorations in Central Asia, Kan-su and Eastern Iran, 5 vols. Clarendon Press. Reprint: New Delhi. Cosmo Publications. 1981.
- John, Ranjeet; et al. (2013). „Vegetation response to extreme climate events on the Mongolian Plateau from 2000 to 2010”. Environmental Research Letters. IOP Publishing. 8 (3): 035033. doi:10.1088/1748-9326/8/3/035033 .
- „Mongolian Plateau region, Mongolia and China”. Britannica.com. Encyclopædia Britannica. 2. 8. 1999. Приступљено 26. 11. 2016.
- Jarring, Gunnar (1997). "The toponym Takla-makan", Turkic Languages, Vol. 1, pp. 227–240.
- Hopkirk, Peter (1980). Foreign Devils on the Silk Road: The Search for the Lost Cities and Treasures of Chinese Central Asia. Amherst: The University of Massachusetts Press. ISBN 0-87023-435-8.
- Хопкирк, Петер (1994). Тхе Греат Гаме: Тхе Струггле фор Емпире ин Централ Асиа. ISBN 1-56836-022-3.
- Тамм, Ериц Енно (2010). Тхе Хорсе Тхат Леапс Тхроугх Цлоудс. Ванцоувер/Торонто/Беркелеy: Доуглас & МцИнтyре. ISBN 9781553652694 (цлотх); ISBN 978-1-55365-638-8 (ебоок).
- Wарнер, Тхомас Т. (2004). Десерт Метеорологy. Цамбридге Университy Пресс, 612 пагес. ISBN 0-521-81798-6.
- Cariou, Alain (2010). „Taklamakan”. Encyclopaedia Iranica.
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Takla Makan”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 26 (11 изд.). Цамбридге Университy Пресс. стр. 365—366.
- Тиан, Феи; Лу, Xинбиан; Зхенг, Сонгqинг; Зханг, Хонгфанг; Ронг, Yуансхуаи; Yанг, Дебин; Лиу, Наигуи (2017-06-26). „Струцтуре анд Филлинг Цхарацтеристицс оф Палеокарст Ресервоирс ин тхе Нортхерн Тарим Басин, Ревеалед бy Оутцроп, Цоре анд Борехоле Имагес”. Опен Геосциенцес. 9 (1): 266—280. Бибцоде:2017ОГео....9...22Т. ИССН 2391-5447. дои:10.1515/гео-2017-0022 .
- Болианг, Х., 1992, Петролеум Геологy анд Проспецтс оф Тарим (Талиму) Басин, Цхина, Ин Гиант Оил анд Гас Фиелдс оф тхе Децаде, 1978-1988, ААПГ Мемоир 54, Халбоутy, M.Т., едитор, Тулса: Америцан Ассоциатион оф Петролеум Геологистс, ISBN 0891813330
- „Natural Gas Geochemistry in the Tarim Basin, China and Its Indication to Gas Filling History, by Tongwei Zhang, Quanyou Liu, Jinxing Dai, and Yongchun Tang, #10131”. www.searchanddiscovery.net. 2007. Архивирано из оригинала 2008-10-26. г.
- Karen Teo (4. 1. 2005). „Doubts over Sinopec oil find in Tarim”. thestandard.com.hk. Архивирано из оригинала 10. 3. 2011. г.
- „Baker Hughes Signs Strategic Framework Agreement with PetroChina Tarim Oilfield Co.”. bakerhughes.com. 10. 6. 2010. Архивирано из оригинала 19. 6. 2010. г.
- Li, Yan; Wang, Yu-Gang; Houghton, R. A.; Tang, Li-Song (2015). „Hidden carbon sink beneath desert”. Geophysical Research Letters (на језику: енглески). 42 (14): 5880—5887. Bibcode:2015GeoRL..42.5880L. ISSN 1944-8007. doi:10.1002/2015GL064222 . Генерални сажетак – Inhabitat (2015-09-16).
- Chow, Edward. "Central Asia's Pipelines: Field of Dreams and Reality", in Pipeline Politics in Asia: The Intersection of Demand, Energy Markets, and Supply Routes. National Bureau of Asian Research, 2010.
- Farah, Paolo Davide, Energy Security, Water Resources and Economic Development in Central Asia, World Scientific Reference on Globalisation in Eurasia and the Pacific Rim, Imperial College Press (London, UK) & World Scientific Publishing, November 2015. Available at SSRN: Energy Security, Water Resources and Economic Development in Central Asia
- Dani, A.H. and V.M. Masson, eds. History of Civilizations of Central Asia. Paris: UNESCO, 1992.* Gorshunova. Olga V. Svjashennye derevja Khodzhi Barora..., (Sacred Trees of Khodzhi Baror: Phytolatry and the Cult of Female Deity in Central Asia) in Etnoragraficheskoe Obozrenie, 2008, n° 1, pp. 71–82. ISSN 0869-5415.
- Klein, I.; Gessner, U.; Kuenzer (2012). „Regional land cover mapping and change detection in Central Asia using MODIS time-series”. Applied Geography. 35 (1–2): 219—234. doi:10.1016/j.apgeog.2012.06.016.
- Luong, Pauline Jones (2004). The Transformation of Central Asia: States and Societies from Soviet Rule to Independence. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8842-9.
- Mandelbaum, Michael, ed. Central Asia and the World: Kazakhstan, Uzbekistan, Tajikistan, Kyrgyzstan, and Turkmenistan. New York: Council on Foreign Relations Press, 1994.
- Marcinkowski, M. Ismail. Persian Historiography and Geography: Bertold Spuler on Major Works Produced in Iran, the Caucasus, Central Asia, Pakistan and Early Ottoman Turkey. Singapore: Pustaka Nasional, 2003.
- Menga, Filippo (2020). Power and Water in Central Asia. Routledge. ISBN 9780367667351
- Olcott, Martha Brill. Central Asia's New States: Independence, Foreign policy, and Regional security. Washington, D.C.: United States Institute of Peace Press, 1996.
- Phillips, Andrew; James, Paul (2013). „National Identity between Tradition and Reflexive Modernisation: The Contradictions of Central Asia”. National Identities. 3 (1): 23—35. S2CID 146570543. doi:10.1080/14608940020028475.
- Hasan Bulent Paksoy. ALPAMYSH: Central Asian Identity under Russian Rule. Hartford: AACAR, 1989. alpamysh: central asian identity under Russian rule
- Soucek, Svatopluk. A History of Inner Asia. Cambridge: Cambridge University Press, 2000.
- Rall, Ted. Silk Road to Ruin: Is Central Asia the New Middle East? New York: NBM Publishing, 2006.
- Stone, L.A. The International Politics of Central Eurasia (272 pp). Central Eurasian Studies On Line: Accessible via the Web Page of the International Eurasian Institute for Economic and Political Research: IEI_forum / International Eurasian Institute for Economic and Political Research
- Trochev, Alexei; Slade, Gavin (2019), in Caron, Jean-François (ed.), "Trials and Tribulations: Kazakhstan's Criminal Justice Reforms", Kazakhstan and the Soviet Legacy, Singapore: Springer Singapore, pp. 75–99, ISBN 978-981-13-6692-5, retrieved 4 December 2020.
- Vakulchuk, Roman (2014) Kazakhstan's Emerging Economy: Between State and Market, Peter Lang: Frankfurt/Main. Available at: www.researchgate.net/publication/299731455
- Weston, David. Teaching about Inner Asia Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2008), Блоомингтон, Индиана: ЕРИЦ Цлеарингхоусе фор Социал Студиес, 1989.
- Yеллинек, Роие, Тхе Импацт оф Цхина'с Белт анд Роад Инитиативе он Централ Асиа анд тхе Соутх Цауцасус, Е-Интернатионал Релатионс, 14 Фебруарy 2020.
Спољашње везе уреди
- Wонг, Едwард (2009-07-12). „Румблес он тхе Рим оф Цхина'с Емпире - НYТимес.цом”. www.нyтимес.цом. Архивирано из оригинала 2011-12-04. г. Приступљено 2009-07-13.