Мумио

Мумио (познатији под називом планинска крв или планинске сузе) представља специфичну врсту смоласте масе настале постепеном фосилизацијом пчелињег меда.

Историја

Пре више хиљада година, пчеле које су имале станиште у стенама и пећинама градиле су своја друштва на местима која животињама и човеку нису била на дохват руке. Временом је долазило до фосилизације меда, воска и матичног млеча. Тако је настао мумио. За сада је то једина реална претпоставка научника, јер места на коме се налази и састојци које садржи мумио указују на такво порекло. Постоје разне врсте мумиа чија класификација зависи од места настанка. У стара времена, мумио се користио за лечење најразличитијих болести. Помињу га још и Аристотел, Авицена, Бируни, Арази и многи други мислиоци и лекари које историја памти. Овај продукт примењује се у народној медицини од давнина. Настаје у процепима стена и у пећинама Тибета, Алтаја и Средње Азије на надморским висанама преко од 2.500 метара. Постоји често лажна тврдња да се мумио налази само на Атлајским планинама. Напротив, он је доста чест на многим планинама и венцима, од Русије до Тибета. Црне је или тамно смеђе боје, са карактеристичним мирисом и укусом између смоле, асфалта и нафте. Сам укус мумиа је горак, али не претерано.

Структура

Смоласте је структуре, чврсте конзистенције до неких 25—30 стрепени, ако је чврст, без примеса, али на вишим температурама прелази у течну конзистенцију, праву и лепљиву смолу. Од сировог мумиа се филтрацијом добија чист мумио, смола која се као таква пакује у кутије, праве се таблете и капсуле, или се разређен додаје у разне препарате као што су масти, балсами и тинктуре. Разлаже се у води. Често алтернативци и планинци мумио мешају са медом или ракијом и тако справљен препарат користе као превентиву за јачање имунитета.

Састав

У састав овог продукта улази много органских супстанци и најразличитијих микроелемената. То је вискозна лепљива маса, која од топлоте руку постаје мекса, има смоласт спрецифичан мирис, у води се раствара малим талогом. У свом саставу мумио садржи 28 хемијских елемената, 30 макро и микро елемената, а такође и 10 различитих оксида метала, 6 аминокиселина, низ витамина — Б12, П, Б1 и др, етерична уља, пчељињи отров, смоласте супстанце од којих свака има способност да утиче на одговарајуће процесе размене у организму и да појачава регенерартивне процесе у појединим ткивима. Као противупалном антитоксично и средство за опште јачање организма, као средство за обнављање смањене функције периферних нервних завршетака или центара мозга, позитивно учествује у биосинтези ћелије ДНК, што доводи до појачаног деловања и повећања количине ћелија.

Лековита својства

Лековита својства мумио потврђена су проучавањем лекара у низу установа у земљи. У данашње време у трајању од неколико година наставља се проучавање мумиоа у Лењинградском хемијско-фрармацеутском институту, на катедри за фармакологију и технологију лекова, у Ташкенту, Душанбеу, Самарканду и другим градовимна.

Ово скупо средство користи се у народној медицини и клиникама у Таџикистану, Ташкенту и на Кавказу. Код редовног и правилног узимања успех мумиа ће увек бити обезбеђен. У народној медицини мумио величине зрна пшенице потребно је узимати два пута дневно.

Контраидикација при узимању у умереним дозама нема, већ напротив, одбрамбено-заштитне снаге су позитивне, нестаје осећај умора, побољшава се опште стање организма, добија се и обнавља потрошена снага и енергија.

Опис

Специфична тежина мумио-а износи 2,13. У води се у потпуности раствара, при чему се добија боја јако скуваног чаја. Испаривањем воде са раствором мумиа остаје лепљиви екстракт који гори без чађи и оставља 3,6% пепела. На ваздуху се згушњава и постаје тврђи, загревањем се смекашава.

Мумио су широко користили медицински радници на Истоку у лечењу нервних болести, срца и крвних судова, желудачно-стомачног тракта, а такође код болести јетре, слезине, плућа, код прелома, за стимулисање заштитних регеративних процеса у организму. Мумио је нетоксичан. Резултати испитивања су потврдили основаност примене мумиа у лечењу гнојноупалних процеса. При испитивању радиоактивности мумиа добијени су резултати који су скоро једнаки индексима фона, тј. његова радиоактивност је безначајна, зато се он може користити у медицини. Посебну вредност радиоактивност мумиоа има као регенератор коштаног ткива. Мумио има широку примену у Индији у лечењу астме, туберкулозе, хроничног бронхитиса, камена у мокраћним путевима, водене болести, дијабетеса, паразитских обољења коже, а и као антисептик. По мишљењу лекара из Индије мумио је веома ефикасно средство у лечењу дијабетеса. У Бурми мумио под називом cas-Tum (крв из планине) сматрају за средство које јача организам, против туберкулозе, а такође и за средство које доприноси дуговечности.