Википедија

Национални парк и резерват Капије Арктика

Национални парк и резерват Капије Арктика је амерички национални парк који штити делове Бруксовог ланца у северној Аљасци. Овај парк је најсевернији национални парк у Сједињеним Државама, смештен у потпуности северно од арктичког круга. Парк је други по величини у САД са 34.287 км², по површини нешто већи од Белгије. Капије Арктика првобитно су проглашене националним монументом 1. децембра 1978. године, пре него што је област редизајнирана у национални парк и резерват након доношења Закона о заштити земљишта од аљаског националног интереса 1980. године. Велики део парка има додатну заштиту као Капије арктичке дивљине који се простире на 2.900.460 ха.[3] Подручје дивљине суседно је са пустињом Ноатак. Они заједно чине највећу непрекидну дивљину у Сједињеним Државама.

Национални парк и резерват Капије Арктика
ИУЦН категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж)
Улах долина у Иткилик резервату
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Национални парк и резерват Капије Арктика
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Национални парк и резерват Капије Арктика
Локација у северној Аљасци
ЛокацијаБетлес, Аљаска
Координате67° 47′ Н 153° 18′ W / 67.783° С; 153.300° З / 67.783; -153.300
Површина8.472.506 ацрес (34.287,02 км2)[1]
Основан2. децембар 1980
Посетиоци9.591 (ин 2018)[2]
Управно телоНационална служба паркова
ВебсајтGates of the Arctic National Park & Preserve

Активности

уреди
 
Планинари у дренажи реке Иткилик, групи нагнутих седиментних врхова у централном ланцу Брукс.

У Националном парку и резервату Капије Арктика нема путева. Захваљујући својој удаљености и недостатку пратеће инфраструктуре, парк је најмање посећени национални парк у САД-у и једно од најмање посећених подручја у целокупном америчком систему националних паркова, који такође укључује националне споменике, рекреациона подручја, резервате и историјске локације. Године 2016, парк је примио само 10.047 посетилаца, док је Национални парк Гранд Кањон исте године примио скоро 6 милиона посетилаца (око 600 пута више).[4]

Камповање је дозвољено у целом парку, али може бити ограничено правним факторија приликом преласка преко земљишта Завичајне корпорације унутар парка.

Седиште парка је у Фербанксу.[5][6] Операцијама парк служби у парку управља Битле Рејнџер станица, јужно од парка.

Географија

уреди
 
Мапа парка[7]

Национални парк и резерват Капије Арктика лежи западно од Далтон аутопута, центриран на Брукс Рејнџу и покрива северне и јужне падине планина. Парк обухвата планине Ендикот и део планине Шватка. Већински део Капије Арктика је проглашен националним парком, у коме је дозвољен лов само локалном сеоском становништву ради опстанка. Спортски лов дозвољен је само у националном резервату. Да би ловила и хватала замкама на резервату, особа мора да имати све потребне лиценце и дозволе, и да поштује све друге државне прописе.[8]

Источна граница парка генерално прати аутопут Далтон на удаљености од неколико миља, а најзападнији део Арктичког националног уточишта за дивље животиње удаљен је 16 км источније. Национални резерват за заштиту дивљих животиња Канути налази се у близини југоисточне границе парка. Национални резерват Ноатак придодаје се западној граници, а Национални нафтни резерват – Аљаска је на северозападном углу парка. Готово читав парк је означен као дивљина, са изузетком подручја око превоја Анактувук. Одвојени део парка окружује планине Фортрес и Касл на северу парка.[9]

Десет малих заједница изван граница парка класификовано је као „заједнице резиденцијалних зона” и зависе од ресурса парка за храну и средства за живот. То су Алатна, Алакакет, Амблер, Анактувук Пас, Бетлес, Евансвил, Хјуз, Кобук, Нујксут, Шангнак и Вајзман.[10] У парку нема утврђених путева, стаза, објеката за посетиоце или кампова. Далтон аутопут (Државни аутопут Аљаске бр 11) долази на удаљености од 8 км од источне границе парка, али је неопходан прелаз реке да би до парка стигло са пута.[6] Арктички међуагенцијски центар за посетиоце у оближњем месту Колдфут отворен је од краја маја до почетка септембра, пружајући информације о парковима, резерватима и уточиштима у ланцу Брукс, долини Иукон и северној падини.[11] Око 259.000 хектара (105.000 ха) парка и резервата је у власништву домородачких корпорација или државе Аљаске. Површина од 7.263.000 ацрес (2.939.000 ха) је заштићена као Дивљина Капије Арктика.[12]

Парк садржи планине попут врхова Ариџеч и планине Иџикпак. У парку се налази и шест дивљих и живописних река:

Клима

уреди

Према систему Кепенове класификације климе, национални парк и резерват Капије Арктика има субарктичку климу са хладним летима и снегом током целе године (Dfc). Зона биљне отпорности у шумарској станици Анактувучки пролаз је 2б са просечном годишњом екстремном минималном температуром од -42.6 °Ф (-41.4 °C).[13]

Екологија

уреди
 
Ждеравац на обали реке Ноатак

Бореална шума се протеже до око 68 степени северне латитуде, и одликује се црном и белом смрчом помешаном са тополом. Северно од те линије, која се поклапа са кичмом ланца Брукс, лежи хладно суво земљиште које је описано као „арктичка пустиња”. Током дугих зима температуре могу достићи −75 °Ф (−59 °Ц), али могу на кратко да досегну и 90 °Ф (32 °Ц) током лета. Парк лежи изнад арктичког круга.[12]

Фауна укључује смеђе медведе, црне медведе, мошусно говече, лосове, долове овце, шумске вукове, ждеравце, којоте, рисове, мармоте, бодљикаву прасад, речне видре, црвене и арктичке лисице, даброве, снежне зечеве, бизамске пацове, белоглаве орлове, суре орлове, сиве соколове, орлове рибаре, америчке буљине и јастребаче.[14] Више од пола милиона карибуа, укључујући стада централних арктичких, западних арктичких, тешекпука и бодљикаве прасади, два пута годишње мигрирају кроз централни Бруксов опсег, путујући северно лети, и јужно зими. Карибу је важан извор хране за домордачке народе.[15] Овај парк је најсевернија граница домета за долове овце.[16] Око 132 смеђих медведа борави у парку и резервату, што је изведено на основу густине од око једног медведа на 100 сq ми (260 км2).[17]

Историја

уреди
 
Древне формације морског дна претвориле су се у литице, врхове и лукове.

Номадски народи насељавају Брукс венац већ пре 12.500 година, углавном живећи од карибуа и осталих дивљих животиња. Локалитет Меса у Ајтеријак Крику дао је доказе о боравишту између 11.500 и 10.300 година пре садашњости. Каснија налазишта од око 6000 година пре садашњости садржала су врхове пројектила, камене ножеве и мрежне понираче. Такође је документована арктичка традиција малог алата (АСТт) од пре око 4.500 година. Касна фаза АСТт између 2500 и 950 пре садашњости, фаза Ајтеријак, документована је у парку на локалитету Бејтман на језеру Иткилик.[12]

Најранији људи Ајнупијата појавили су се око 1200. године на обали и проширили се до ланца Брукс, постајући Нунамијут.[12] Народ Нунамијут је напустио већи део своје традиционалне постојбине након пада у популацији карибуа током раних 1900-их, и наставили су релативно изолован начин живота након повратка у планине крајем 1930-их. Године 1949, последња два полуномадска бенда окупила су се у долини реке Анактувук и током наредне деценије основали су заједницу Анактувук пролаза.[18] Народ Гвичина, северне атахабасканске групе такође су живели на том подручју у последњих 1000 година, селећи се јужно од парка у историјским временима.[12]

Унутрашњост Аљаске истражена је тек крајем 19. века, мало пре него што је откриће злата у Клондајку довело проспекторе на Аљаску. У парку су идентификовани неки кампови истраживача и истраживачких група. Неколико малих рударских операција основано је почетком 20. века, мада се никада нису знатно проширили.[12]

Име парка датира из 1929. године, када је активиста за дивљину Боб Маршал, истражујући Северно рачвање реке Којукук, наишао на пар планина (Фриџид Крагс и Бореал планина), по једну са сваке стране реке. Он је назвао ту локацију „Капије Арктика”.[19] Маршал је боравио у Вајзману током раних 1930-их, објављујући извештај о месту у својој књизи Арктичко село из 1933. године. Писац и истраживач Олас Мјури предложио је током 1940-их очување аљашких земаља.[20]

 
Поглед на југозапад преко језера Галбрејт у северни део резервата, од аутопута Далтон.

Референце

уреди
  1. ^ „Листинг оф ацреаге ас оф Децембер 31, 2011”. Ланд Ресоурце Дивисион, Натионал Парк Сервице. Приступљено 2012-03-06. 
  2. ^ „НПС Аннуал Рецреатион Виситс Репорт”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 2019-03-06. 
  3. ^ „Гатес оф тхе Арцтиц Wилдернесс”. Wилдернесс.нет. Архивирано из оригинала 2016-03-05. г. Приступљено 2012-03-06. 
  4. ^ „Аннуал Парк Ранкинг Репорт фор Рецреатион Виситорс”. ирма.нпс.гов. Натионал Парк Сервице. Приступљено 9. 2. 2017. 
  5. ^ „Цонтацт Ус”. Гатес оф тхе Арцтиц Натионал Парк & Пресерве. Натионал Парк Сервице. Приступљено 20. 2. 2013. 
  6. ^ а б „Дирецтионс”. Гатес оф тхе Арцтиц Натионал Парк & Пресерве. Натионал Парк Сервице. Приступљено 20. 2. 2013. 
  7. ^ Ресолутион адјустабле мап
  8. ^ „Хунтинг - Гатес оф тхе Арцтиц Натионал Парк анд Пресерве”. Натионал Парк Сервице.  Ретриевед 20 Фебруарy 2013.
  9. ^ „Гатес оф тхе Арцтиц Мап” (ПДФ). Гатес оф тхе Арцтиц Натионал Парк & Пресерве. Натионал Парк Сервице. Приступљено 20. 2. 2013. 
  10. ^ „Титле 36: Паркс, Форестс, анд Публиц Пропертy”. ГПО Аццесс. Архивирано из оригинала 2012-10-09. г. Приступљено 2012-03-06. 
  11. ^ „Арцтиц Интерагенцy Виситор Центер”. Буреау оф Ланд Манагемент. Архивирано из оригинала 7. 2. 2013. г. Приступљено 20. 2. 2013. 
  12. ^ а б в г д ђ „Гате оф тхе Арцтиц Натионал Парк анд Пресерве”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 22. 2. 2013. 
  13. ^ „УСДА Интерацтиве Плант Хардинесс Мап”. Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре. Архивирано из оригинала 04. 07. 2019. г. Приступљено 2019-07-05. 
  14. ^ "Парк Специес Листс". Натионал Парк Сервице. Јуне 5, 2019. Ретриевед Јулy 25, 2019.
  15. ^ „Царибоу”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 2. 11. 2014. 
  16. ^ „Далл'с Схееп”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 2. 11. 2014. 
  17. ^ „Броwн Беарс”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 2. 11. 2014. 
  18. ^ „Ан Анактувук Пасс Хисторy”. Гатес оф тхе Арцтиц Натионал Парк & Пресерве. Натионал Парк Сервице. Приступљено 20. 2. 2013. 
  19. ^ Марсхалл, Роберт (1956). Марсхалл, Георге, ур. Арцтиц Wилдернесс. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 4, 6, 12. 
  20. ^ „Цреатион оф Гатес оф тхе Арцтиц Натионал Парк & Пресерве”. Гатес оф тхе Арцтиц Натионал Парк & Пресерве. Натионал Парк Сервице. 

Литература

уреди
  • Марсхалл, Роберт (1956), Аласка Wилдернесс, Георге Марсхалл ед., (2005 репринт), Университy оф Цалифорниа Пресс ISBN 0-520-24498-2
  • Марсхалл, Роберт (1933), Арцтиц Виллаге. Х. Смитх анд Р. Хаас, Неw Yорк.

Спољашње везе

уреди
 
Национални парк и резерват Капије Арктика на Викимедијиној остави.

Шаблон:Wикивоyаге-лат

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nacionalni_park_i_rezervat_Kapije_Arktika&oldid=27677277”