Википедија

Naja

Za naselje u Italiji, pogledajte Naja (Vercelli).

Наја је род отровних елапидних змија познатих као кобре. Неколико других родова укључују врсте које се обично зову кобре (на пример прстенаста пљувачна кобра и краљева кобра), али су припадници рода Naja најраспрострањенији и најпознатији као „праве” кобре. Различите врсте се јављају у регионима широм Африке, југозападне Азије, јужне Азије и југоисточне Азије.

Naja
Vremenski raspon: Miocen-holocen
Naja naja, Indijska kobra
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Reptilia
Red: Squamata
Podred: Serpentes
Porodica: Elapidae
Rod: Naja
Laurenti, 1768
Типска врста
Coluber naja
Linnaeus, 1758

Донедавно је род Naja имао 20 до 22 врсте, али је прошао кроз неколико таксономских ревизија последњих година, тако да се извори увелико разликују.[1] Постоји широка подршка, међутим, за ревизију из 2009. године,[2] која је учинила синонимним родове Boulengerina и Paranaja са родом Naja. Према тој ревизији, род Naja сада обухвата 38 врста.

Naja naja, индијска кобра
Сецирана глава Naja melanoleuca врсте, са видљивим (А) очњацима и (Б) веномском жлездом

Етимологија

уреди

Име овог рода потиче од санскртске nāga (са тврдим „г”) што значи „змија”. Неки сматрају да је санскритска реч когнитивна са енглеском речи snake, немачком речи: *snēk-a-, Прото-ИЕ: *(s)nēg-o-,[3] али то је мало вероватно. Мајрхофер назива ову етимологију „unglaubhaft”, некредибилном, и предлаже веродостојнију етимологију која би је повезивала са санскртском речи nagna, „без косе, гола”.[4]

Опис

уреди

Наја врсте се разликују по дужини и већина њих су релативно витке змије. Већина врста може да достигне дужину од 1.84 m. Максималне дужине неких већих врста кобри су око 3.1 м, при чему је шумска кобра наводно најдужа врста.[5] Све имају карактеристичну способност да подижу предњу четвртину тела од земље и да спљоште своје вратове како би изгледале веће потенцијалном предатору.

Веном

уреди
Најотровније Наја змије
Ранк Врста LD50 SC
1 N. oxiana 0,10 mg/kg[6]
2 N. philippinensis 0,14 mg/kg[7][8]
3 N. samarensis 0,21 mg/kg[9]
4 N. melanoleuca 0,225 mg/kg[6][10]
5 N. siamensis 0,25 mg/kg[6]
6 N. atra 0,28 mg/kg[6][11]
7 N. naja 0,29 mg/kg[6][11]
8 N. nivea 0,37 mg/kg[11]
9 N. kaouthia 0,47 mg/kg[6]
10 N. sumatrana 0,60 mg/kg[12]

Све врсте из рода Наја су способне да ипоруче фатални ујед за човека. Већина врста има снажни неуротоксични отров који напада нервни систем, изазивајући парализу, али многи имају и цитотоксична својства, те изазивају отицање и некрозу и имају значајан антикоагулантни ефекат. Неки такође имају кардиотоксичне компоненте у својим отровима.

Неколико врста Наја, које се називају пљувајуће кобре, имају специјализовани механизам за отпуштање отрова, у коме њихови предњи очњаци, уместо испуштања венума кроз врхове (слично хиподермичкој игли), имају нарезни отвор на предњој површини који омогућава змији да избаци отров из уста. Иако се то обично назива „пљувањем”, радња је више налик на бризгање. Распон и тачност којом могу да избацују свој отров разликују се од врсте до врсте. Оне то пре свега користе као одбрамбени механизам. Једном попрскан на кожу жртве, отров делује као јак иритант. Ако се унесе у око, може да проузрокује озбиљно пецкање, и привремено или чак трајно слепило, ако се не очисти одмах и темељно.

Каспијска кобра (N. oxiana) у централној Азији је најотровнија врста Наје. Просечна поткожна ЛД50 вредност за N. oxiana код мишева је 0,18 mg/kg, а најнижа вредност за N. oxiana је 0,10 mg/kg.[6] N. philippinensis има просечну мишју ЛД50 од 0,2 mg/kg поткожно.[8] Најнижа вредност пријављена за N. philippinensis је 0,14 mg/kg поткожно.[7] Код мишева, интравенски ЛД50 за каспијску кобру је 0,037 mg/kg,[10] а за филипинску кобру 0,05 mg/kg.[13] Каспијска кобра је најотровнија врста кобре на свету (на лабораторијским мишевима). Сирови отров Н. оxиана дао је најнижу познату смртоносну дозу (LCLo) од 0,005 mg/kg, најнижу међу свим врстама кобри икад забележено, што је изведено из појединачног случаја тровања интрацеребровентрикуларном ињекцијом.[14] Након каспијске и филипинске кобре, шумска кобра (N. melanoleuca) има ЛД50 од 0,225 мг/кг поткожно,[9][10] а потом самарска кобра (N. samarensis) која има ЛД50 вредност од 0,23 mg/kg сабкутано.[9] Водене кобре централне Африке су такође веома отровне. Мишји интраперитонеални ЛД50 од Naja annulata и Naja christyi венома били су 0,143 mg/kg и 0,120 mg/kg, респективно.

Наја врсте су медицински важна група змија због броја угриза и смртних случајева које изазивају у свом географском распону. Распрострањене су широм Африке (укључујући неке делове Сахаре, где се могу наћи Наја хаје), југозападне Азије, централне Азије, јужне Азије, источне Азије и југоисточне Азије. Отприлике 30–40% угриза неких врста кобре су суви угризи, тако да не изазивају енвеномацију (суви угриз је угриз отровне змије која не убризгава отров).

Многи фактори утичу на разлике у случајевима смртности између различитих врста унутар истог рода. Међу кобрама, може се јавити поприлично велики случајева смртног исхода уједа код лечених и нелечених жртава. На пример, стопа смртности међу нелеченим случајевима енвеномације кобре у целој групи креће се од 6,5–10% за N kaouthia[15] до око 70% за N. oxiana.[16] Стопа смртности за Naja atra износи између 15 и 20%,[15] 5–10% за N. nigricollis,[17] 50% за N. nivea,[15] 65–70% за N. melanoleuca, 20–25% за N. naja,[18] и 50–60% за N. samarensis.[19] У случајевима када се жртве угриза кобре медицински лече коришћењем уобичајеног протокола лечења за епидомизацију еластичног типа, разлике у прогнози зависе од врсте кобре. Огромна већина лечених болесника брзо се и потпуно опоравља, док остали енвеномирани пацијенти који су примили сличан третман резултирају смртним случајевима.

Најважнији фактори у разлици стопа смртности код жртава изложених венуму кобре су тежина угриза и врста кобре која је проузроковала енвенцију. Каспијска кобра (N. oxiana) и филипинска кобра (N. philippinensis) су две врсте кобри са најотровнијим венумима на бази ЛД50 истраживања на мишевима. Обе врсте изазивају изразиту неуротоксичност и прогресију симптома опасних по живот након енвеномације. Смрт је забележена за само 30 минута у случајевима енвеномације обе врсте. Чисто неуротоксични отров врсте N. philippinensis изазива изражену неуротоксичност уз минимално локално оштећење ткива и бол[20], а пацијенти врло добро реагирају на антивенску терапију ако се лечење примењује брзо након енвеномације.

Енвеномација изазвана врстом N. oxiana је много сложенија. Поред истакнуте неуротоксичности, у отрову ове врсте налазе се и врло моћне цитотоксичне и кардиотоксичне компоненте. Локални ефекти су уочљиви и манифестују се у свим случајевима енвеномације - јаким боловима, јаким отицањем, модрицама, стварањем пликова и некрозом ткива. Бубрежно оштећење и кардиотоксичност су такође клиничке манифестације енвеномације изазване уједом N. oxiana, мада су ретке и секундарне.[21] Стопа нетретираног морталитета код удеда N. oxiana је око 80%, што је највише међу свим врстама из рода Naja.[16] Антивеном није толико ефикасан за енвеномацију ове врсте као што је то случај за остале азијске кобре у истом региону, попут индијске кобре (N. naja), а због опасне токсичности отрова ове врсте, често су потребне огромне количине антивенома за пацијенте. Рази институт за истраживање вакцине и серума у Ирану развија моновалентни антивеномски серум. Одговор на лечење антивеномом је углавном лош код пацијената, па је потребна механичка вентилација и ендотрахеална интубација. Као резултат тога, смртност код особа које су лечене због енвеномације врсте N. oxiana и даље је релативно висока (до 30%) у поређењу са свим осталим врстама кобре (<1%).[22]

Референце

уреди
  1. ^ „Наја”. Интегратед Таxономиц Информатион Сyстем. Приступљено 13. 4. 2008. 
  2. ^ Wаллацх, Ван; Wüстер, W; Броадлеy, Доналд Г. (2009). „Ин праисе оф субгенера: таxономиц статус оф цобрас оф тхе генус Наја Лауренти (Серпентес: Елапидае)” (ПДФ). Зоотаxа. 2236 (1): 26—36. 
  3. ^ „Прото-ИЕ: *(с)нēг-о-, Меанинг: снаке, Олд Индиан: нāгá- м. 'снаке', Германиц: *снēк-а- м., *снак-ан- м., *снак-ō ф.; *снак-а- вб”. Старлинг.ринет.ру. 
  4. ^ Маyрхофер, Манфред (1996). Етyмологисцхес Wöртербуцх дес Алтиндоарисцхен. Хеиделберг: Университäтсверлаг C. Wинтер. стр. II.33. ИСБН 978-3-8253-4550-1. 
  5. ^ „Наја меланолеуца - Генерал Детаилс, Таxономy анд Биологy, Веном, Цлиницал Еффецтс, Треатмент, Фирст Аид, Антивеномс”. WЦХ Цлиницал Тоxинологy Ресоурце. Университy оф Qуеенсланд. Приступљено 17. 12. 2011. 
  6. ^ а б в г д ђ е Кхаре, АД; Кхоле V; Гаде ПР (децембар 1992). „Тоxицитиес, ЛД50 предицтион анд ин виво неутралисатион оф соме елапид анд виперид веномс”. Индиан Јоурнал оф Еxпериментал Биологy. 30 (12): 1158—62. ПМИД 1294479. 
  7. ^ а б Wатт, Г; Тхеакстон РД; Хаyес ЦГ; Yамбао ML; Сангаланг Р; et al. (4. 12. 1986). „Поситиве респонсе то едропхониум ин патиентс wитх неуротоxиц енвеноминг бy цобрас (Наја наја пхилиппиненсис). А плацебо-цонтроллед студy”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 315 (23): 1444—8. ПМИД 3537783. дои:10.1056/НЕЈМ198612043152303. 
  8. ^ а б Броwн, Јохн Х. (1973). Тоxицологy анд Пхармацологy оф Веномс фром Поисоноус Снакес. Спрингфиелд, ИЛ УС: Цхарлес C. Тхомас. стр. 81. ИСБН 978-0-398-02808-4. 
  9. ^ а б в Минтон, СА (1967). „Параспецифиц протецтион бy елапид анд сеа снаке антивенинс”. Тоxицон. 5 (1): 47—55. ПМИД 6036250. дои:10.1016/0041-0101(67)90118-3. 
  10. ^ а б в Зуг, Георге Р. (1996). Снакес ин Qуестион: Тхе Смитхсониан Ансwер Боок. Wасхингтон D.C., УС: Смитхсониан Институтион Сцхоларлy Пресс. ИСБН 978-1-56098-648-5. 
  11. ^ а б в Минтон, СА (1974). Веном дисеасес. Спрингфиелд, Илл: Тхомас Публисхер, Лимитед, Цхарлес C. ИСБН 978-0-398-03051-3. 
  12. ^ Тан, Н.Х.; Цхоy, С.К.; Цхин, К.M.; Гнанајотхy, П. (1994). „Цросс-реацтивитy оф моновалент анд полyвалент Тримересурус антивеномс wитх веномс фром вариоус специес оф Тримересурус (ланце-хеадед пит випер) снаке”. Тоxицон. 32 (7): 849—853. дои:10.1016/0041-0101(94)90010-8. 
  13. ^ Хауерт, Јацqуес; ицхел Маире; Алеxандре Суссманн; Ј. Пиерре Баргетз (јул 1974). „Тхе мајор летхал неуротоxин оф тхе веном оф Наја наја пхиллиппиненсис: Пурифицатион, пхyсицал анд цхемицал пропертиес, партиал амино ацид сеqуенце”. Интернатионал Јоурнал оф Пептиде анд Протеин Ресеарцх. 6 (4): 201—222. дои:10.1111/ј.1399-3011.1974.тб02380.x. 
  14. ^ Лyсз, Тхомас W.; Росенберг, Пхилип (мај 1974). „Цонвулсант ацтивитy оф Наја наја оxиана веном анд итс пхоспхолипасе А цомпонент”. Тоxицон. 12 (3): 253—265. ПМИД 4458108. дои:10.1016/0041-0101(74)90067-1. 
  15. ^ а б в Броwн ЈХ. 1973. Тоxицологy анд Пхармацологy оф Веномс фром Поисоноус Снакес. Спрингфиелд, Иллиноис: Цхарлес C. Тхомас. 184 пп. ЛЦЦЦН 73-229. ISBN 0-398-02808-7.
  16. ^ а б Гопалкрисхнаконе, Цхоу, П., ЛМ (1990). Снакес оф Медицал Импортанце (Асиа-Пацифиц Регион). Сингапоре: Натионал Университy оф Сингапоре. ИСБН 978-9971-62-217-6. 
  17. ^ Wаррелл, Давид А. „Снаке бите” (ПДФ). Семинар. Ланцет 2010 (волуме 375, иссуе 1). Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 10. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2011. 
  18. ^ Норрис MD, Роберт L.; Минтон, Схерман А. (10. 9. 2013). „Цобра Енвеноматион”. Медсцапе. Унитед Статес: Медсцапе. Приступљено 8. 12. 2013. 
  19. ^ Солевилла, Росалинда C (1997). „А прелиминарy студy оф тхе тоxиц принциплес фром тхе веном оф Наја наја самаренсис, Петерс”. Ацта Манилана. 40: 1—6. 
  20. ^ Wатт, Г.; Падре L; Туазон L; Тхеакстон РД; Лаугхлин L. (септембар 1988). „Битес бy тхе Пхилиппине цобра (Наја наја пхилиппиненсис): проминент неуротоxицитy wитх минимал лоцал сигнс”. Тхе Америцан Јоурнал оф Тропицал Медицине анд Хyгиене. 39 (3): 306—11. ПМИД 3177741. 
  21. ^ „Наја оxиана”. Цлиницал Тоxинологy Ресоурце. Университy оф Аделаиде. Приступљено 8. 12. 2013. 
  22. ^ Латифи, Махмоуд (1984). Снакес оф Иран. Социетy фор тхе Студy оф Ампхибианс & Рептилес. ИСБН 978-0-916984-22-9. 

Спољашње везе

уреди
 
Наја на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Naja&oldid=27363493”