Википедија

Naja

Za naselje u Italiji, pogledajte Naja (Vercelli).

Naja je rod otrovnih elapidnih zmija poznatih kao kobre. Nekoliko drugih rodova uključuju vrste koje se obično zovu kobre (na primer prstenasta pljuvačna kobra i kraljeva kobra), ali su pripadnici roda Naja najrasprostranjeniji i najpoznatiji kao „prave” kobre. Različite vrste se javljaju u regionima širom Afrike, jugozapadne Azije, južne Azije i jugoistočne Azije.

Naja
Vremenski raspon: Miocen-holocen
Naja naja, Indijska kobra
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Reptilia
Red: Squamata
Podred: Serpentes
Porodica: Elapidae
Rod: Naja
Laurenti, 1768
Tipska vrsta
Coluber naja
Linnaeus, 1758

Donedavno je rod Naja imao 20 do 22 vrste, ali je prošao kroz nekoliko taksonomskih revizija poslednjih godina, tako da se izvori uveliko razlikuju.[1] Postoji široka podrška, međutim, za reviziju iz 2009. godine,[2] koja je učinila sinonimnim rodove Boulengerina i Paranaja sa rodom Naja. Prema toj reviziji, rod Naja sada obuhvata 38 vrsta.

Naja naja, indijska kobra
Secirana glava Naja melanoleuca vrste, sa vidljivim (A) očnjacima i (B) venomskom žlezdom

Etimologija

uredi

Ime ovog roda potiče od sanskrtske nāga (sa tvrdim „g”) što znači „zmija”. Neki smatraju da je sanskritska reč kognitivna sa engleskom reči snake, nemačkom reči: *snēk-a-, Proto-IE: *(s)nēg-o-,[3] ali to je malo verovatno. Majrhofer naziva ovu etimologiju „unglaubhaft”, nekredibilnom, i predlaže verodostojniju etimologiju koja bi je povezivala sa sanskrtskom reči nagna, „bez kose, gola”.[4]

Opis

uredi

Naja vrste se razlikuju po dužini i većina njih su relativno vitke zmije. Većina vrsta može da dostigne dužinu od 1.84 m. Maksimalne dužine nekih većih vrsta kobri su oko 3.1 m, pri čemu je šumska kobra navodno najduža vrsta.[5] Sve imaju karakterističnu sposobnost da podižu prednju četvrtinu tela od zemlje i da spljošte svoje vratove kako bi izgledale veće potencijalnom predatoru.

Venom

uredi
Najotrovnije Naja zmije
Rank Vrsta LD50 SC
1 N. oxiana 0,10 mg/kg[6]
2 N. philippinensis 0,14 mg/kg[7][8]
3 N. samarensis 0,21 mg/kg[9]
4 N. melanoleuca 0,225 mg/kg[6][10]
5 N. siamensis 0,25 mg/kg[6]
6 N. atra 0,28 mg/kg[6][11]
7 N. naja 0,29 mg/kg[6][11]
8 N. nivea 0,37 mg/kg[11]
9 N. kaouthia 0,47 mg/kg[6]
10 N. sumatrana 0,60 mg/kg[12]

Sve vrste iz roda Naja su sposobne da iporuče fatalni ujed za čoveka. Većina vrsta ima snažni neurotoksični otrov koji napada nervni sistem, izazivajući paralizu, ali mnogi imaju i citotoksična svojstva, te izazivaju oticanje i nekrozu i imaju značajan antikoagulantni efekat. Neki takođe imaju kardiotoksične komponente u svojim otrovima.

Nekoliko vrsta Naja, koje se nazivaju pljuvajuće kobre, imaju specijalizovani mehanizam za otpuštanje otrova, u kome njihovi prednji očnjaci, umesto ispuštanja venuma kroz vrhove (slično hipodermičkoj igli), imaju narezni otvor na prednjoj površini koji omogućava zmiji da izbaci otrov iz usta. Iako se to obično naziva „pljuvanjem”, radnja je više nalik na brizganje. Raspon i tačnost kojom mogu da izbacuju svoj otrov razlikuju se od vrste do vrste. One to pre svega koriste kao odbrambeni mehanizam. Jednom poprskan na kožu žrtve, otrov deluje kao jak iritant. Ako se unese u oko, može da prouzrokuje ozbiljno peckanje, i privremeno ili čak trajno slepilo, ako se ne očisti odmah i temeljno.

Kaspijska kobra (N. oxiana) u centralnoj Aziji je najotrovnija vrsta Naje. Prosečna potkožna LD50 vrednost za N. oxiana kod miševa je 0,18 mg/kg, a najniža vrednost za N. oxiana je 0,10 mg/kg.[6] N. philippinensis ima prosečnu mišju LD50 od 0,2 mg/kg potkožno.[8] Najniža vrednost prijavljena za N. philippinensis je 0,14 mg/kg potkožno.[7] Kod miševa, intravenski LD50 za kaspijsku kobru je 0,037 mg/kg,[10] a za filipinsku kobru 0,05 mg/kg.[13] Kaspijska kobra je najotrovnija vrsta kobre na svetu (na laboratorijskim miševima). Sirovi otrov N. oxiana dao je najnižu poznatu smrtonosnu dozu (LCLo) od 0,005 mg/kg, najnižu među svim vrstama kobri ikad zabeleženo, što je izvedeno iz pojedinačnog slučaja trovanja intracerebroventrikularnom injekcijom.[14] Nakon kaspijske i filipinske kobre, šumska kobra (N. melanoleuca) ima LD50 od 0,225 mg/kg potkožno,[9][10] a potom samarska kobra (N. samarensis) koja ima LD50 vrednost od 0,23 mg/kg sabkutano.[9] Vodene kobre centralne Afrike su takođe veoma otrovne. Mišji intraperitonealni LD50 od Naja annulata i Naja christyi venoma bili su 0,143 mg/kg i 0,120 mg/kg, respektivno.

Naja vrste su medicinski važna grupa zmija zbog broja ugriza i smrtnih slučajeva koje izazivaju u svom geografskom rasponu. Rasprostranjene su širom Afrike (uključujući neke delove Sahare, gde se mogu naći Naja haje), jugozapadne Azije, centralne Azije, južne Azije, istočne Azije i jugoistočne Azije. Otprilike 30–40% ugriza nekih vrsta kobre su suvi ugrizi, tako da ne izazivaju envenomaciju (suvi ugriz je ugriz otrovne zmije koja ne ubrizgava otrov).

Mnogi faktori utiču na razlike u slučajevima smrtnosti između različitih vrsta unutar istog roda. Među kobrama, može se javiti poprilično veliki slučajeva smrtnog ishoda ujeda kod lečenih i nelečenih žrtava. Na primer, stopa smrtnosti među nelečenim slučajevima envenomacije kobre u celoj grupi kreće se od 6,5–10% za N kaouthia[15] do oko 70% za N. oxiana.[16] Stopa smrtnosti za Naja atra iznosi između 15 i 20%,[15] 5–10% za N. nigricollis,[17] 50% za N. nivea,[15] 65–70% za N. melanoleuca, 20–25% za N. naja,[18] i 50–60% za N. samarensis.[19] U slučajevima kada se žrtve ugriza kobre medicinski leče korišćenjem uobičajenog protokola lečenja za epidomizaciju elastičnog tipa, razlike u prognozi zavise od vrste kobre. Ogromna većina lečenih bolesnika brzo se i potpuno oporavlja, dok ostali envenomirani pacijenti koji su primili sličan tretman rezultiraju smrtnim slučajevima.

Najvažniji faktori u razlici stopa smrtnosti kod žrtava izloženih venumu kobre su težina ugriza i vrsta kobre koja je prouzrokovala envenciju. Kaspijska kobra (N. oxiana) i filipinska kobra (N. philippinensis) su dve vrste kobri sa najotrovnijim venumima na bazi LD50 istraživanja na miševima. Obe vrste izazivaju izrazitu neurotoksičnost i progresiju simptoma opasnih po život nakon envenomacije. Smrt je zabeležena za samo 30 minuta u slučajevima envenomacije obe vrste. Čisto neurotoksični otrov vrste N. philippinensis izaziva izraženu neurotoksičnost uz minimalno lokalno oštećenje tkiva i bol[20], a pacijenti vrlo dobro reagiraju na antivensku terapiju ako se lečenje primenjuje brzo nakon envenomacije.

Envenomacija izazvana vrstom N. oxiana je mnogo složenija. Pored istaknute neurotoksičnosti, u otrovu ove vrste nalaze se i vrlo moćne citotoksične i kardiotoksične komponente. Lokalni efekti su uočljivi i manifestuju se u svim slučajevima envenomacije - jakim bolovima, jakim oticanjem, modricama, stvaranjem plikova i nekrozom tkiva. Bubrežno oštećenje i kardiotoksičnost su takođe kliničke manifestacije envenomacije izazvane ujedom N. oxiana, mada su retke i sekundarne.[21] Stopa netretiranog mortaliteta kod udeda N. oxiana je oko 80%, što je najviše među svim vrstama iz roda Naja.[16] Antivenom nije toliko efikasan za envenomaciju ove vrste kao što je to slučaj za ostale azijske kobre u istom regionu, poput indijske kobre (N. naja), a zbog opasne toksičnosti otrova ove vrste, često su potrebne ogromne količine antivenoma za pacijente. Razi institut za istraživanje vakcine i seruma u Iranu razvija monovalentni antivenomski serum. Odgovor na lečenje antivenomom je uglavnom loš kod pacijenata, pa je potrebna mehanička ventilacija i endotrahealna intubacija. Kao rezultat toga, smrtnost kod osoba koje su lečene zbog envenomacije vrste N. oxiana i dalje je relativno visoka (do 30%) u poređenju sa svim ostalim vrstama kobre (<1%).[22]

Reference

uredi
  1. ^ „Naja”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 13. 4. 2008. 
  2. ^ Wallach, Van; Wüster, W; Broadley, Donald G. (2009). „In praise of subgenera: taxonomic status of cobras of the genus Naja Laurenti (Serpentes: Elapidae)” (PDF). Zootaxa. 2236 (1): 26—36. 
  3. ^ „Proto-IE: *(s)nēg-o-, Meaning: snake, Old Indian: nāgá- m. 'snake', Germanic: *snēk-a- m., *snak-an- m., *snak-ō f.; *snak-a- vb”. Starling.rinet.ru. 
  4. ^ Mayrhofer, Manfred (1996). Etymologisches Wörterbuch des Altindoarischen. Heidelberg: Universitätsverlag C. Winter. стр. II.33. ISBN 978-3-8253-4550-1. 
  5. ^ „Naja melanoleuca - General Details, Taxonomy and Biology, Venom, Clinical Effects, Treatment, First Aid, Antivenoms”. WCH Clinical Toxinology Resource. University of Queensland. Приступљено 17. 12. 2011. 
  6. ^ а б в г д ђ е Khare, AD; Khole V; Gade PR (decembar 1992). „Toxicities, LD50 prediction and in vivo neutralisation of some elapid and viperid venoms”. Indian Journal of Experimental Biology. 30 (12): 1158—62. PMID 1294479. 
  7. ^ а б Watt, G; Theakston RD; Hayes CG; Yambao ML; Sangalang R; et al. (4. 12. 1986). „Positive response to edrophonium in patients with neurotoxic envenoming by cobras (Naja naja philippinensis). A placebo-controlled study”. New England Journal of Medicine. 315 (23): 1444—8. PMID 3537783. doi:10.1056/NEJM198612043152303. 
  8. ^ а б Brown, John H. (1973). Toxicology and Pharmacology of Venoms from Poisonous Snakes. Springfield, IL US: Charles C. Thomas. стр. 81. ISBN 978-0-398-02808-4. 
  9. ^ а б в Minton, SA (1967). „Paraspecific protection by elapid and sea snake antivenins”. Toxicon. 5 (1): 47—55. PMID 6036250. doi:10.1016/0041-0101(67)90118-3. 
  10. ^ а б в Zug, George R. (1996). Snakes in Question: The Smithsonian Answer Book. Washington D.C., US: Smithsonian Institution Scholarly Press. ISBN 978-1-56098-648-5. 
  11. ^ а б в Minton, SA (1974). Venom diseases. Springfield, Ill: Thomas Publisher, Limited, Charles C. ISBN 978-0-398-03051-3. 
  12. ^ Tan, N.H.; Choy, S.K.; Chin, K.M.; Gnanajothy, P. (1994). „Cross-reactivity of monovalent and polyvalent Trimeresurus antivenoms with venoms from various species of Trimeresurus (lance-headed pit viper) snake”. Toxicon. 32 (7): 849—853. doi:10.1016/0041-0101(94)90010-8. 
  13. ^ Hauert, Jacques; ichel Maire; Alexandre Sussmann; J. Pierre Bargetz (jul 1974). „The major lethal neurotoxin of the venom of Naja naja phillippinensis: Purification, physical and chemical properties, partial amino acid sequence”. International Journal of Peptide and Protein Research. 6 (4): 201—222. doi:10.1111/j.1399-3011.1974.tb02380.x. 
  14. ^ Lysz, Thomas W.; Rosenberg, Philip (maj 1974). „Convulsant activity of Naja naja oxiana venom and its phospholipase A component”. Toxicon. 12 (3): 253—265. PMID 4458108. doi:10.1016/0041-0101(74)90067-1. 
  15. ^ а б в Brown JH. 1973. Toxicology and Pharmacology of Venoms from Poisonous Snakes. Springfield, Illinois: Charles C. Thomas. 184 pp. LCCCN 73-229. ISBN 0-398-02808-7.
  16. ^ а б Gopalkrishnakone, Chou, P., LM (1990). Snakes of Medical Importance (Asia-Pacific Region). Singapore: National University of Singapore. ISBN 978-9971-62-217-6. 
  17. ^ Warrell, David A. „Snake bite” (PDF). Seminar. Lancet 2010 (volume 375, issue 1). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2011. 
  18. ^ Norris MD, Robert L.; Minton, Sherman A. (10. 9. 2013). „Cobra Envenomation”. Medscape. United States: Medscape. Приступљено 8. 12. 2013. 
  19. ^ Solevilla, Rosalinda C (1997). „A preliminary study of the toxic principles from the venom of Naja naja samarensis, Peters”. Acta Manilana. 40: 1—6. 
  20. ^ Watt, G.; Padre L; Tuazon L; Theakston RD; Laughlin L. (septembar 1988). „Bites by the Philippine cobra (Naja naja philippinensis): prominent neurotoxicity with minimal local signs”. The American Journal of Tropical Medicine and Hygiene. 39 (3): 306—11. PMID 3177741. 
  21. ^ „Naja oxiana”. Clinical Toxinology Resource. University of Adelaide. Приступљено 8. 12. 2013. 
  22. ^ Latifi, Mahmoud (1984). Snakes of Iran. Society for the Study of Amphibians & Reptiles. ISBN 978-0-916984-22-9. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Naja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Naja&oldid=27363493”