Напади леопарда су напади на људе, друге леопарде и друге животиње од стране леопарда. Учесталост напада леопарда на људе варира у зависности од географског подручја и историјског периода. Упркос широкој распрострањености леопарда (Panthera pardus) од подсахарске Африке до југоисточне Азије, напади се редовно пријављују само у Индији и Непалу.[2][3] Од пет „великих мачака“, мање је вероватно да ће леопарди постати људождери — само јагуари и снежни леопарди су на мање лошем гласу.[4][5] Међутим, леопарди су озваничени ловци на примате који нису људи, а који понекад хватају и велике врсте попут горила западне низије.[6] Други примати могу чинити 80% исхране леопарда.[7] Док леопарди углавном избегавају људе, они толеришу близину људи боље од лавова и тигрова, и често долазе у сукоб са људима приликом напада на стоку.[8]

Људождер из Гунсора након што га је убио британски официр V. А. Кандуит (W. A. Conduitt) 21. априла 1901. Крив за најмање 20 људских смрти, леопард је убијен прислоњен на своју последњу жртву, дете из села Сомнапур у округу Сеони у Индији.[1]

Напади индијског леопарда су можда достигли свој врхунац током касног деветнаестог и почетка двадесетог века, што се поклопило са убрзаном урбанизацијом.[4] Напади у Индији су још увек релативно чести, а у неким деловима земље леопарди убијају више људи него сви други велики месождери заједно.[9][10] Индијске државе Гуџарат, Химачал Прадеш, Махараштра, Утараканд и Западни Бенгал доживљавају најозбиљнији сукоб између људи и леопарда. У Непалу, већина напада се дешава у средњим регионима (Тераи и нижи Хималаји).[3] Једна студија је закључила да је стопа напада леопарда на људе у Непалу 16 пута већа него било где другде, што резултира са око 1,9 људских смрти годишње на милион становника, у просеку 55 убистава годишње.[3] У бившој совјетској централној Азији, напади леопарда су пријављени на Кавказу, у Туркменији (данашњи Туркменистан) и у региону Ланкаран у данашњем Азербејџану. Ретки напади су се десили у Кини.[11]

Могуће је да људи победе у борби против леопарда, као у случају 56-годишње жене која је српом и лопатом убила леопарда који ју је напао, и која је преживела са тешким повредама,[12] као и у случају 73-годишњег мушкарца из Кеније који је леопарду нанео фаталне повреде откинувши му језик.[13] На глобалном нивоу, напади на људе — посебно напади који нису фатални и који резултирају само лакшим повредама — вероватно остају недовољно пријављени због недостатка програма за праћење и стандардизованог протокола извештавања.[14]

Референце

уреди
  1. ^ Цондуитт, W. А. (1903). „А ман-еатинг пантхер”. Јоурнал оф тхе Бомбаy Натурал Хисторy Социетy. 14: 595—597. Приступљено 22. 3. 2013. 
  2. ^ Атхреyа, V. (2012). Цонфлицт ресолутион анд леопард цонсерватион ин а хуман доминатед ландсцапе (Пх.D.). Манипал Университy. Приступљено 29. 3. 2013. 
  3. ^ а б в Маскеy, Т. M.; Бауер, Ј.; Цосгрифф, К. (2001). Виллаге цхилдрен, леопардс анд цонсерватион. Паттернс оф лосс оф хуман ливе тхроугх леопардс (Пантхера пардус) ин Непал (Извештај). Катхманду, Непал: Департмент оф Натионал Паркс анд Wилдлифе Цонсерватион/Сустаинабле Тоурисм ЦРЦ. 
  4. ^ а б Qуиглеy, Х.; Херреро, С. (2005). „Цхаптер 3: Цхарацтеризатион анд превентион оф аттацкс он хуманс”. Ур.: Wоодроффе, Р.; Тхиргоод, С.; Рабиноwитз, А. Пеопле анд wилдлифе: Цонфлицт ор цо-еxистенце?. Цамбридге Университy Пресс. стр. 27—48. ИСБН 9780521825054. 
  5. ^ Инскип, C.; Зиммерманн, А. (2009). „Хуман-фелид цонфлицт: А ревиеw оф паттернс анд приоритиес wорлдwиде”. Орyx. 43 (1): 18—34. дои:10.1017/С003060530899030X . 
  6. ^ Фаy, Ј. M.; Царролл, Р.; Кербис-Петерханс, Ј. C.; Харрис, D. (1995). „Леопард аттацк он анд цонсумптион оф гориллас ин тхе Централ Африцан Републиц”. Јоурнал оф Хуман Еволутион. 29 (1): 93—99. дои:10.1006/јхев.1995.1048. 
  7. ^ Сривастава, К. К.; Бхардwај, А. К.; Абрахам, C. Ј.; Зацхариас, V. Ј. (1996). „Фоод хабитс оф маммалиан предаторс ин Периyар Тигер Ресерве, Соутх Индиа”. Тхе Индиан Форестер. 122 (10): 877—883. Приступљено 22. 3. 2013. 
  8. ^ Qуаммен, D. (2003). Монстер оф Год: Тхе ман-еатинг предатор ин тхе јунглес оф хисторy анд тхе минд . Неw Yорк: W. W. Нортон & Цомпанy. стр. 55–61. ИСБН 9780393326093. Приступљено 20. 3. 2013. 
  9. ^ Кимотхи, П. (5. 2. 2011). „Лосерс он ботх сидес ас ман-анимал wар рагес”. Тхе Пионеер. Архивирано из оригинала 2. 3. 2011. г. Приступљено 22. 3. 2013. 
  10. ^ Атхреyа, V. Р.; Тхакур, С. С.; Цхаудхури, С.; Белсаре, А. V. (2004). А студy оф тхе ман-леопард цонфлицт ин тхе Јуннар Форест Дивисион, Пуне Дистрицт, Махарасхтра (ПДФ) (Извештај). Субмиттед то тхе Оффице оф тхе Цхиеф Wилдлифе Wарден, Махарасхтра Стате Форест Департмент, анд тхе Wилдлифе Протецтион Социетy оф Индиа, Неw Делхи, Индиа. 
  11. ^ Хептнер, V. Г.; Слудскии, А. А. (1992) [1972]. „Барс (Леопард)”. Млекопитајушчие Советского Соиуза. Москва: Вyсшаиа Школа [Маммалс оф тхе Совиет Унион, Волуме II, Парт 2]. Wасхингтон DC: Смитхсониан Институтион анд тхе Натионал Сциенце Фоундатион. стр. 269—271. ИСБН 978-90-04-08876-4. 
  12. ^ „Индиан wоман сурвивес леопард аттацк афтер фигхтинг предатор фор 30 минутес”. Тхе Телеграпх. 27. 8. 2014. Приступљено 27. 8. 2014. 
  13. ^ „Ман рипс леопард'с тонгуе оут”. Неwс24.цом. 2005-06-23. Приступљено 2018-07-24. 
  14. ^ Лöе, Ј.; Рöскафт, Е. (2004). „Ларге царниворес анд хуман сафетy: А ревиеw”. Амбио: А Јоурнал оф тхе Хуман Енвиронмент. 33 (6): 283—288. ПМИД 15387060. С2ЦИД 37886162. дои:10.1579/0044-7447-33.6.283.