Неурокинин А
Неурокинин А (раније познат као супстанца К) је члан тахикининске фамилије неуропептидних неуротрансмитера. Он настаје из истог препротахикинин А гена као и неуропептид супстанца П. Он има више улога у телу човека и животиња. Један специфичан пример је посредовање контрактовање дебелог црева и бронхоконстрикција код пацова кроз не-норадренергички, не-холинергички нервни систем (огранак вагалног система). Неуропептид К (који се такође назива неурокинин К[4]) и неуропептид гама су Н-терминално дуже верзије неурокинина А, произведене из исте сплајсне форме гена, који су финални пептидни продукти у истим ткивима.[5]
| ТАЦ1 тацхyкинин, прецурсор 1 | |
|---|---|
 | |
| Идентификатори | |
| Симбол | ТАЦ1 |
| Алт. симболи | ТАЦ2, НКНА |
| Ентрез | 6863 |
| ХУГО | 11517 |
| ОМИМ | 162320 |
| РефСеq | НМ_013998 |
| УниПрот | П20366 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 7 q21-q22 |
| |
| Идентификација | |
|---|---|
| МеСХ | Неурокинин+А |
| Својства | |
| C50H80N14O14S | |
| Моларна маса | 1133,32 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Структура уреди
Структура неурокинина А сисара је добијена користећи CD спецтрополариметрију и 2Д протонску NMR.[1] Анализа је показала да у води, пептид поприма издужену конформацију док у присуству мицела (модел система ћелијске мембране), алфа хеликсна конформација је индукована у централном делу (Asp4-Met10).[1]
Референце уреди
- ^ а б в PDB: 1Н6Т; Цхандрасхекар ИР, Цоwсик СМ (2003). „Тхрее-дименсионал струцтуре оф тхе маммалиан тацхyкинин пептиде неурокинин А боунд то липид мицеллес”. Биопхyс. Ј. 85 (6): 4002—11. ПМЦ 1303701
. ПМИД 14645089. дои:10.1016/С0006-3495(03)74814-0.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Дорнан WА, Винк КЛ, Мален П, Схорт К, Струтхерс W, Барретт C. "Сите-специфиц еффецтс оф интрацеребрал ињецтионс оф тхрее неурокининс (неурокинин А, неурокинин К, анд неурокинин гамма) он тхе еxпрессион оф мале рат сеxуал бехавиор." Пхyсиол Бехав. 1993 Ауг; . . 54 (2): 249—58. ПМИД 7690487. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - ^ Цартер МС, Краусе ЈЕ. "Струцтуре, еxпрессион, анд соме регулаторy мецханисмс оф тхе рат препротацхyкинин гене енцодинг субстанце П, неурокинин А, неуропептиде К, анд неуропептиде гамма." Ј Неуросци. 1990 Јул; . . 10 (7): 2203—14. ПМИД 1695945. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ)
Литература уреди
- Магги C, Патаццхини Р, Роверо П, Гиацхетти А (1993). „Тацхyкинин рецепторс анд тацхyкинин рецептор антагонистс”. Ј Аутон Пхармацол. 13 (1): 23—93. ПМИД 8382703. дои:10.1111/ј.1474-8673.1993.тб00396.x.
- Реголи D, Боудон А, Фауцхéре Ј (1994). „Рецепторс анд антагонистс фор субстанце П анд релатед пептидес”. Пхармацол Рев. 46 (4): 551—99. ПМИД 7534932.
