Незир Шкаљић
Незир Шкаљић (23. фебруар 1844 - 10. март 1905) био је бошњачки политичар, који је био трећи градоначелник Сарајева од 1899. све до његове смрти 1905. године.[1] Током периода његовог управљања долази до развоја развој асфалта, канализационог система и бање Бентбаша у Сарајеву. Шкаљић је такође био судија у неколико мањих градова, а касније и у Врховном суду Босне.
| Незир Шкаљић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. фебруар 1844. |
| Место рођења | Рогатица, Босански пашалук, Отоманско царство, |
| Датум смрти | 10. март 1905. (61 год.) |
| Место смрти | Сарајево, Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу, Аустроугарска, |
Рани живот уреди
Шкаљић је рођен и школован у источнобосанском граду Рогатици. Постао је локални судија у свом родном граду, а потом у градовима Фојница и Сребреница.
Политичка каријера уреди
Шкаљић је био један од четири оснивача независне „Исламске заједнице у Босни и Херцеговини” (Ријасет Исламске заједнице БиХ).[2] Оснивање ове заједнице омогућило је бошњачку верску и политичку еманципацију од Османског царства. Шкаљић је добио царски аустријски орден Франца Јозефа „Велики крст“ првог реда.Године 1899. Шкаљић је преузео дужност градоначелника Сарајева када је Мехмед Капетановић напустио ту дужност због лошег здравља.[3]
Аустроугарска је у овом периоду у Сарајеву извршила развој модерног канализационог система. Године 1901. у Сарајеву су се појавили први модерни асфалти, прво окружујући катедралу Светог Срца, а касније и читав град. Отворио је народну бању Бентбаша, 20. јула 1902. године, која је и даље у функцији.
Породична историја уреди
Породица Шкаљић емигрирала је из места Шкаљари[4], њиховог насеља у Боки Которској, у Сарајево 1672. године, током Великог турског рата. Настанивши се у Сарајеву, породица је купила велике површине земље „протежући се од предграђа Сарајева до Рогатице у источној Босни“.[5] Истакли су се као трговци, тргујући првенствено са немачким говорним светом. Остали Шкаљићеви били су политички вође, исламски и правни научници.[6] Једна од сарајевских улица и данас носи назив по презимену ове породице. Реч је о улици „Шкаљића сокак“.[7]
Незиров праунук Фехим Шкаљић је савремени босански политичар.[8]
Међу осталим истакнутим члановима породице Шкаљић је и Абдулах Шкаљић, балкански лингвиста и аутор књиге „Турцизми на српско-хрватском језику” , први пут објављене 1966. године.[9] Од тада је књига објављена у десет издања и још увек се сматра „јединственим и незаменљивим“ извором за проучавање јужнословенског језика и културе.[10]
Референце уреди
- ^ „Градоначелник који је асфалтирао Сарајево...”. РадиоСарајево. 12. 11. 2012. Архивирано из оригинала 24. октобар 2020. г. Приступљено 24. октобар 2020.
- ^ „Ријасет Исламске заједнице у Босни и Херцеговини”. Ријасет. 26. 12. 2006. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 24. октобар 2020.
- ^ „Незир еф. Шкаљић – градоначелник који је асфалтирао Сарајево”. Сандзак. 17. 6. 2013. Приступљено 24. октобар 2020.
- ^ „Мост 127 (38) - часопис за образовање, науку и културу-Мостар-БиХ-Насуф Фазлагић”. Мост.ба. Приступљено 24. октобар 2020.
- ^ „Хуснија Камберовић - Беговски Земљисни Посједи у БиХ од 1878 до 1918” (ПДФ). Медиафире. Приступљено 24. октобар 2020.
- ^ „Наксибендијска текија "МЕЈТАС"”. Текија-мејтас.оргфрее. Приступљено 24. октобар 2020.
- ^ „Грешка 404 - Дани”. Бхдани. Архивирано из оригинала 10. 5. 2013. г. Приступљено 24. октобар 2020.
- ^ „Град Сарајево: Сарајевски градоначелници 1878.-2009”. Сарајево. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 24. октобар 2020.
- ^ „Абдулах Скаљиц-Турцизми у Српско-Хрватском Језику”. Сцрибд. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 24. октобар 2020.
- ^ „Четрдесет пет година једне изузетне књиге”. Јерговиц. 21. 7. 2010. Приступљено 24. октобар 2020.