Никита Иљич Толстој
Никита Иљич Толстој (Вршац, 15. април 1923 — Москва, 27. јун 1996) био је совјетски и руски лингвиста и слависта, фолклориста, универзитетски професор и академик. доктор филилошких наука, професор Академик Академије наука СССР (од 1987; дописни члан од 1984).
Никита Иљич Толстој | |
|---|---|
 Поштанска марка објавеља у Русији 2000. г. са ликом Толстоја | |
| Датум рођења | 15. април 1923. |
| Место рођења | Вршац |
| Датум смрти | 27. јун 1996. (73 год.) |
| Место смрти | Москва |
Аутор је више стотина радова о историји словенских књижевних језика, словенској дијалектологије,о старословенском и црквенословенском језицима, етнолингвистици и лексикологији.
Биографија уреди
Рођен у Вршчу у Краљевини СХС, где је прво завршио основну школу, након чега је завршио и Прву руско-српску гимназију за децу руских емиграната, о чему је оставио мемоаре.[1] Според његове породице је током 1943-1944. био је у вези са партизанима, а 1944. године се придружио као добровољац Црвеној армији и ратовао је у Мађарској и Аустрији.[2]
Након Другог светског рата његов отац и стриц подносе захтев совјетске владе како би њиховим породицам био одобрен повратак у Русију. С обзиром на њхову помоћ Црвеној армији дозвола је била одобрена, али отац и стриц су морали да напишу осуђујуће писмо против своје тетке у емиграцији.[3] Одмах након повратка Толстој уписује филолошки факултет Московског државног универзитета Ломоносов (одсек "Бугарски језик и књижевност" ). Током постдипломских студија предаје у МГИМО (1952-1956). 1954 године је одбранио постдипломски рад "Краћи и дужи облици придева у старословенском језику ". Докторирао је 1972. са тезом "Покушај семантичке анализе словенске географске терминологије".
Радио је на Институту за славистику и балканистику Академије наука СССР; од 1968. године предаје на Московском државном универзитету.
Председник совјетског,а касније и руског комитета слависта (1986-1996). Његова супруга је Светлана Толстој. Подигнут му је споменик у Вршцу априла 2023. године.[4]
Породица уреди
Праунук Лава Толстоја. Његов отац, Илија Иљич Толстој (1897–1970) је био пре емиграције морнарички официр, а након повратка у Русију ванредни професор Московског државног универзитета Ломоносова, аутор првог у Совјетском савезу и све до сада најпопуларнијег у Русији и бившем СССР српско-хрватско-руског речника.
Научна делатност уреди
Толстој је аутор концепта "словенске језичке ситуације". Предложио је појам "древнословенски језик" као заједнички за старословенски и црквенословенски књижевни језик.
Оснивач је совјетске етнолингвистике. Током 50-х година је истраживао бугарске дијалекте у Бесарабијиј, подручју Азовског мора и у Бугарској. Тражио је прапостојбину словенских језика на југу Белоруског Полесја (сам је руководио експедицијама 1962-1986). Покретач је стварања речника Словенске старине.
Радови уреди
- Словенска географска терминологија: семасиолошке студије / Уредник С. Б. Берштејнб Москва, 1969.
- Историја и структура словенских књижевних језика .Москва., 1988.
- https://www.rastko.rs/projekti/etnoling/delo/12081
Референце уреди
- ^ Толстой И. В., Светана-Толстая С. В. Пути и судьбы. Из семейной хроники. — М.: Икар; Факультет журналистики МГУ. 2000 ISBN 5-7974-0017-0
- ^ Спутник. „Никита Толстој: Рус којем је Србија била домовина, а Русија отаџбина”. рс-лат.спутникнеwс.цом (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 2019-06-18.
- ^ „По роду Толстых можно изучать историю России”. Российская газета (на језику: руски). Приступљено 2019-06-18.
- ^ „Откривен споменик Никити Толстоју у Вршцу”. РТС. 15. 4. 2023. Приступљено 17. 4. 2023.
Спољашње везе уреди
- Биографија на сајту САНУ
- Мање знани Толстој из Србије („Политика”, 26. мај 2020)
- Свечана академија „Стогодишњица рођења академика Никите I. Толстоја” (САНУ, 11. април 2023)
- КО ЈЕ НИКИТА ТОЛСТОЈ КОЈЕМ СЕ ДАНАС ОТКРИВА СПОМЕНИК У ВРШЦУ: Русију је звао отаџбином, а Србију домовином („Вечерње новости”, 14. април 2023)
- Никита Толстој је Србију сматрао својом домовином („Политика”, 13. април 2023)
