Никита Иљич Толстој

Никита Иљич Толстој (Вршац, 15. април 1923Москва, 27. јун 1996) био је совјетски и руски лингвиста и слависта, фолклориста, универзитетски професор и академик. доктор филилошких наука, професор Академик Академије наука СССР (од 1987; дописни члан од 1984).

Никита Иљич Толстој
Поштанска марка објавеља у Русији 2000. г. са ликом Толстоја
Датум рођења(1923-04-15)15. април 1923.
Место рођењаВршац
Датум смрти27. јун 1996.(1996-06-27) (73 год.)
Место смртиМосква

Аутор је више стотина радова о историји словенских књижевних језика, словенској дијалектологијестарословенском и црквенословенском језицима, етнолингвистици и лексикологији.

Биографија уреди

Рођен у Вршчу у Краљевини СХС, где је прво завршио основну школу, након чега је завршио и Прву руско-српску гимназију за децу руских емиграната, о чему је оставио мемоаре.[1] Според његове породице је током 1943-1944. био је у вези са партизанима, а 1944. године се придружио као добровољац Црвеној армији и ратовао је у Мађарској и Аустрији.[2]

Након Другог светског рата његов отац и стриц подносе захтев совјетске владе како би њиховим породицам био одобрен повратак у Русију. С обзиром на њхову помоћ Црвеној армији дозвола је била одобрена, али отац и стриц су морали да напишу осуђујуће писмо против своје тетке у емиграцији.[3] Одмах након повратка Толстој уписује филолошки факултет Московског државног универзитета Ломоносов (одсек "Бугарски језик и књижевност" ). Током постдипломских студија предаје у МГИМО (1952-1956). 1954 године је одбранио постдипломски рад "Краћи и дужи облици придева у старословенском језику ". Докторирао је 1972. са тезом "Покушај семантичке анализе словенске географске терминологије".

Радио је на Институту за славистику и балканистику Академије наука СССР; од 1968. године предаје на Московском државном универзитету.

Председник совјетског,а касније и руског комитета слависта (1986-1996). Његова супруга је Светлана Толстој. Подигнут му је споменик у Вршцу априла 2023. године.[4]

Породица уреди

Праунук Лава Толстоја. Његов отац, Илија Иљич Толстој (1897–1970) је био пре емиграције морнарички официр, а након повратка у Русију ванредни професор Московског државног универзитета Ломоносова, аутор првог у Совјетском савезу и све до сада најпопуларнијег у Русији и бившем СССР српско-хрватско-руског речника.

Научна делатност уреди

Толстој је аутор концепта "словенске језичке ситуације". Предложио је појам "древнословенски језик" као заједнички за старословенски и црквенословенски књижевни језик.

Оснивач је совјетске етнолингвистике. Током 50-х година је истраживао бугарске дијалекте у Бесарабијиј, подручју Азовског мора и у Бугарској. Тражио је прапостојбину словенских језика на југу Белоруског Полесја (сам је руководио експедицијама 1962-1986). Покретач је стварања речника Словенске старине.

Радови уреди

Референце уреди

  1. ^ Толстой И. В., Светана-Толстая С. В. Пути и судьбы. Из семейной хроники. — М.: Икар; Факультет журналистики МГУ. 2000 ISBN 5-7974-0017-0
  2. ^ Спутник. „Никита Толстој: Рус којем је Србија била домовина, а Русија отаџбина”. рс-лат.спутникнеwс.цом (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 2019-06-18. 
  3. ^ „По роду Толстых можно изучать историю России”. Российская газета (на језику: руски). Приступљено 2019-06-18. 
  4. ^ „Откривен споменик Никити Толстоју у Вршцу”. РТС. 15. 4. 2023. Приступљено 17. 4. 2023. 

Спољашње везе уреди