Nikita Iljič Tolstoj
Nikita Iljič Tolstoj (Vršac, 15. april 1923 — Moskva, 27. jun 1996) bio je sovjetski i ruski lingvista i slavista, folklorista, univerzitetski profesor i akademik. doktor fililoških nauka, profesor Akademik Akademije nauka SSSR (od 1987; dopisni član od 1984).
Nikita Iljič Tolstoj | |
|---|---|
 Poštanska marka objavelja u Rusiji 2000. g. sa likom Tolstoja | |
| Датум рођења | 15. април 1923. |
| Место рођења | Вршац |
| Датум смрти | 27. јун 1996. (73 год.) |
| Место смрти | Москва |
Autor je više stotina radova o istoriji slovenskih književnih jezika, slovenskoj dijalektologije,o staroslovenskom i crkvenoslovenskom jezicima, etnolingvistici i leksikologiji.
Biografija
urediRođen u Vršču u Kraljevini SHS, gde je prvo završio osnovnu školu, nakon čega je završio i Prvu rusko-srpsku gimnaziju za decu ruskih emigranata, o čemu je ostavio memoare.[1] Spored njegove porodice je tokom 1943-1944. bio je u vezi sa partizanima, a 1944. godine se pridružio kao dobrovoljac Crvenoj armiji i ratovao je u Mađarskoj i Austriji.[2]
Nakon Drugog svetskog rata njegov otac i stric podnose zahtev sovjetske vlade kako bi njihovim porodicam bio odobren povratak u Rusiju. S obzirom na njhovu pomoć Crvenoj armiji dozvola je bila odobrena, ali otac i stric su morali da napišu osuđujuće pismo protiv svoje tetke u emigraciji.[3] Odmah nakon povratka Tolstoj upisuje filološki fakultet Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov (odsek "Bugarski jezik i književnost" ). Tokom postdiplomskih studija predaje u MGIMO (1952-1956). 1954 godine je odbranio postdiplomski rad "Kraći i duži oblici prideva u staroslovenskom jeziku ". Doktorirao je 1972. sa tezom "Pokušaj semantičke analize slovenske geografske terminologije".
Radio je na Institutu za slavistiku i balkanistiku Akademije nauka SSSR; od 1968. godine predaje na Moskovskom državnom univerzitetu.
Predsednik sovjetskog,a kasnije i ruskog komiteta slavista (1986-1996). Njegova supruga je Svetlana Tolstoj. Podignut mu je spomenik u Vršcu aprila 2023. godine.[4]
Porodica
urediPraunuk Lava Tolstoja. Njegov otac, Ilija Iljič Tolstoj (1897–1970) je bio pre emigracije mornarički oficir, a nakon povratka u Rusiju vanredni profesor Moskovskog državnog univerziteta Lomonosovа, autor prvog u Sovjetskom savezu i sve do sada najpopularnijeg u Rusiji i bivšem SSSR srpsko-hrvatsko-ruskog rečnika.
Naučna delatnost
urediTolstoj je autor koncepta "slovenske jezičke situacije". Predložio je pojam "drevnoslovenski jezik" kao zajednički za staroslovenski i crkvenoslovenski književni jezik.
Osnivač je sovjetske etnolingvistike. Tokom 50-h godina je istraživao bugarske dijalekte u Besarabijiј, području Azovskog mora i u Bugarskoj. Tražio je prapostojbinu slovenskih jezika na jugu Beloruskog Polesja (sam je rukovodio ekspedicijama 1962-1986). Pokretač je stvaranja rečnika Slovenske starine.
Radovi
uredi- Slovenska geografska terminologija: semasiološke studije / Urednik S. B. Berštejnб Мoskva, 1969.
- Istorija i struktura slovenskih književnih jezika Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2021) .Moskva., 1988.
- https://www.rastko.rs/projekti/etnoling/delo/12081
Reference
uredi- ^ Толстой И. В., Светана-Толстая С. В. Пути и судьбы. Из семейной хроники. — М.: Икар; Факультет журналистики МГУ. 2000 ISBN 5-7974-0017-0
- ^ Sputnik. „Nikita Tolstoj: Rus kojem je Srbija bila domovina, a Rusija otadžbina”. rs-lat.sputniknews.com (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 2019-06-18.
- ^ „По роду Толстых можно изучать историю России”. Российская газета (на језику: руски). Приступљено 2019-06-18.
- ^ „Otkriven spomenik Nikiti Tolstoju u Vršcu”. RTS. 15. 4. 2023. Приступљено 17. 4. 2023.
Spoljašnje veze
uredi- Biografija na sajtu SANU
- Manje znani Tolstoj iz Srbije („Politika”, 26. maj 2020)
- Svečana akademija „Stogodišnjica rođenja akademika Nikite I. Tolstoja” (SANU, 11. april 2023)
- KO JE NIKITA TOLSTOJ KOJEM SE DANAS OTKRIVA SPOMENIK U VRŠCU: Rusiju je zvao otadžbinom, a Srbiju domovinom („Večernje novosti”, 14. april 2023)
- Nikita Tolstoj je Srbiju smatrao svojom domovinom („Politika”, 13. april 2023)
