Никотински антагонист

Никотински антагонист је тип антихолинергичког лека који инхибира дејство ацетилхолина (АЦх) на никотинским ацетилхолинским рецепторима. Та једињења се углавном користе за периферну мишићну парализу током операција, класични агенс овог типа је тубокурарин,[1] мада нека централно делујућа једињења као што је бупропион, мекамиламин, и 18-метоксикоронаридин блокирају никотинске ацетилхолинске рецепторе у мозгу и предложена су за примену у треману наркоманије.

Поређење
Механизам Антагонист Преферентни рецептор Клиничка употреба
Ганглиони блокатори Хексаметонијум Ганглионски тип не користи се[2]
Мекамиламин Ганглионски тип
Триметафан Ганглионски тип Ретко се користи за снижење крвног притиска током операција[2]
Недеполаризујући неуромускуларни блокирајући агенс Атракуријум Мишићни тип мишићни релаксант при анестезији[2]
Доксакуријум Мишићни тип
Мивакуријум Мишићни тип
Панкуронијум Мишићни тип мишићни релаксант при анестезији[2]
Тубокурарин Мишићни тип Ретко се користи [2]
Векуронијум Мишићни тип мишићни релаксант при анестезији[2]
Деполаризујући неуромускуларни блокирајући агенс Сукцинилхолин* Мишићни тип
Централлy ацтинг ницотиниц антагонистс 18-Метоксикоронаридин α3β4

Референце уреди

  1. ^ П. Таyлор (1990). Ин Гоодман анд Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс, 8тх Ед., (А. Г. Гилман ет ал., Едс.), пп. 166-186, Неw Yорк: Пергамон Пресс.
  2. ^ а б в г д ђ Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. ИСБН 0-443-07145-4.  Паге 149

Види још уреди

Спољашње веyе уреди