Википедија

Atrakurijum bezilat

Atrakurijum bezilat je organsko jedinjenje, koje sadrži 53 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 929,145 Da.[1][2]

Atrakurijum bezilat
Klinički podaci
Drugs.combesilate.html Monografija
Način primeneIntravenozno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije20 minuta
Identifikatori
CAS broj64228-79-1 ДаY
ATC kodM03AC04 (WHO), M03AC11
PubChemCID 47319
DrugBankDB00732 ДаY
ChemSpider43067 ДаY
KEGGC07548 ДаY
ChEBICHEBI:2914 ДаY
ChEMBLCHEMBL1360 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC53H72N2O12
Molarna masa929,145
  • COC1=C(OC)C=C(CC2C3=CC(OC)=C(OC)C=C3CC[N+]2(C)CCC(=O)OCCCCCOC(=O)CC[N+]2(C)CCC3=CC(OC)=C(OC)C=C3C2CC2=CC(OC)=C(OC)C=C2)C=C1
  • InChI=1S/C53H72N2O12/c1-54(22-18-38-32-48(62-7)50(64-9)34-40(38)42(54)28-36-14-16-44(58-3)46(30-36)60-5)24-20-52(56)66-26-12-11-13-27-67-53(57)21-25-55(2)23-19-39-33-49(63-8)51(65-10)35-41(39)43(55)29-37-15-17-45(59-4)47(31-37)61-6/h14-17,30-35,42-43H,11-13,18-29H2,1-10H3/q+2 ДаY
  • Key:YXSLJKQTIDHPOT-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja185—194 °C (365—381 °F)

Osobine уреди

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 12
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 26
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 5,8
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -15,5
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 126,4

Reference уреди

  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709  . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889  . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Atrakurijum_bezilat&oldid=27604627”