Нозод (енг. носоде, од грчког носос, болест) су биолошки препарати који се користе у хомеопатској медицини за превенцију болести. Нозоде прописују хомеопатски лекари, практичари и ветеринари широм света за лечење акутних и хроничних болести у хуманој и ветеринарској медицини Лекови направљени од наводних узрочника или продуката болести обично се прописују пацијенту који болује од те исте болест, али се користе и за лечење других стања када је болест савладана у ранијем животу и за смањење наследних проблема. Ова школа хомеопатије је позната као изопатија.

Према истраживањима око 95 % хомеопата сматрало је да су нозоди важни у њиховој клиничкој пракси,

Нозоди се производе и прописују само у већим потенцијама (разблаженијима), и уз став хомеопата да је наводно безбедности ових производа регулисана јасним и тачно прописаним производним процесима, који осигуравају њихову безбедност.[1]

Историја

уреди

Концепт нозода као терапије развио је др Самјуел Ханеман (1755—1843), отац хомеопатије.[2] Клиничка историја нозода почела је говором о њима који је 1927. одржао на Међународном конгресу хомеопата у Лондону др Едвард Бах. У свом раду, др Едвард Бах и др Џон Патерсон су претпоставили да је псоријаза резултат дубоких цревних поремећаја. Посматрали су цревну флору код разних болести, радили анализе неколико стотина узорака столице, уз посматрање клиничких симптома пацијената. Екстраховане бактерије су потенциране и коришћене у терапеутске сврхе у почетку код пацијената од којих су изоловане. Затим, због потешкоћа у изоловању бактерија, а такође и због тога што су уочени симптоми могли да се систематизују у неколико група и да су им изоловане бактерије додељене, почели су да користе нозоде на основу посматрања клиничких симптома, руководећи се препознавањем одјека карактеристични за дати синдром. Врхунац овог истраживања било је увођење Бацх-Патерсонових нозода у лечење агенасима названих по конкретним открићима.

Хомеопати данас називају нозод — препарат добијајен из ткива, секрета или ескрета (излучевине) оболелог, нпр фецеса, пљувачке, мокраће, гноја, крви или мртвих ткива (односно, ткива мртвих особа).

У време пандемије ковида 19 све снажнији антивакцинални покрет у Канади и другим земљама света све више говори о непровереној хомеопатској терапији као, „нозодизму” (енг. носоде, од грчког носос, болест), коју сматрају алтернативом рутинским на научној основи произведеним вакцинама.[3]

Карактеристике

уреди

Нозодизам је специфична категорија хомеопатског лечења изведена из елемента болести или из оболелог ткива, дефинисаног као „хомеопатски припремљени лек направљен од производа заразне болести, било директно од бактерије или вируса, или мање директно из ткива за које се тврди да га садржи”.

Припрема нозода укључује низ серијских разблажења биолошког материјала, обично према факторима од 100, који се затим примењује за превенцију или лечење здравственог поремећаја. Нозоди који су се прво широко користио у ветеринарској хомеопатској медицини, сада се све више користе у терапији код људи.

Концептуални модел за то како нозод спречава заразну болест се веома разликује од тренутних медицинских модела о томе како се имунитет развија и како људски имуни систем реагује на инфективне изазове. Мало је истраживања у научној литератури која би подржала ефикасност нозода.

Студија изведена 1997. године на мишјем моделу изложеном потенцијално смртоносној дози Франциселла туларенсис показала је скраћено време до смрти у групи леченој нозодом и скромно смањење морталитета у поређењу са контролама.[4]

Опортунистичка кохортна студија великих размера која користи нозодални препарат у контексту потенцијалне епидемије лептоспирозе на Куби изгледа да је повезана са смањеним стопама инфекције, међутим у њој је утврђено више збуњујућих фактора и студија би требло да се понови.[5][6][7]

Студије на животињама које су процењивале потенцијалну ефикасност нозода у контексту инфекције Пласмодиум бергхеи такође се чини да показује дуже време преживљавања у мишјем моделу.[8][9]

Цоцхране преглед препарата птичјих нозода за инфлуенцу закључио је да постоје докази ниског квалитета који подржавају његову ефикасност.[10]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ „Носодес — ЕЦХАМП”. ецхамп.еу (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-07. 
  2. ^ Клеин L, Миасмс, Носодес . Волуме 1 — Оригинс оф Дисеасе. Кандерн: Нараyана Верлаг; 2009.
  3. ^ Риедер, Мицхаел Ј; Робинсон, Јоан L (11. 5. 2015). „‘Носодес’ аре но субституте фор ваццинес”. Паедиатрицс & Цхилд Хеалтх. 20 (4): 219—220. ИССН 1205-7088. ПМЦ 4443832 . ПМИД 26038642. дои:10.1093/пцх/20.4.219. Приступљено 2. 1. 2024. 
  4. ^ Јонас, W. Б. (1999). „До хомеопатхиц носодес протецт агаинст инфецтион? А еxпериментал тест”. Алтерн Тхер Хеалтх Мед. 5 (5): 36—40. .
  5. ^ Ронигер, Х.; Јацобс, Ј. (2010). „Пропхyлаxис агаинст Лептоспиросис усинг а носоде: Цан тхис ларге цохорт студy серве ас а модел фор футуре реплицатионс?”. Хомеопатхy. 99 (3): 153—5. . [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  6. ^ Брацхо Г, Варела Е, Фернáндез Р; et al. (2010). „Large-scale application of highly diluted bacteria for Leptospirosis epidemic control”. Homeopathy. 99 (3): 155—66. .
  7. ^ Golden, I.; Bracho, G. (2014). „A reevaluation of the effectiveness of homeoprophylaxis against Leptospirosis in Cuba in 2007 and 2008”. J Evid Based Complementary Altern Med. 19 (3): 155—60. .
  8. ^ Bagai, U.; Rajan, A.; Kaur, S. (2012). „Antimalarial potential of Nosode 30 and 200 against Plasmodium berghei infection in BALB/c mice”. J Vector Borne Dis. 49 (2): 72—7. 
  9. ^ Bagai, U.; Walter, N. S. (2014). „Antiplasmodial potential of homeopathic drugs Chelidonium and nosode against Plasmodium berghei infection”. J Complement Integr Med. 11 (3): 195—201. .
  10. ^ Malthie RT, Frye J, Fisher P. Homeopathic Oscillococcinum® for preventing and treating influenza and influenza-like illness. Cochrane Database Syst Rev. 2015;1:CD001957.

Literatura

уреди
  1. Allen HC: Materia Medica of Nosode. New Delhi, B. Jain, 1988, p. 139.
  2. Varma PN: Homeopathic Materia Medica of New Drugs. New Delhi, B. Jain, 2010, p. 20.
  3. Shah R: Hepatitis C Nosode: the preparation and homeopathic pathogenetic trial. Homeopathy. 102: 207—214. 2013.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  4. Shah R: Scientific method of preparing homoeopathic nosodes. Indian J Res Homoeopathy. 8: 166—174. 2014.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  5. Rajpal, Khurana A, Kumar Singh V, et al.: Azadirachta Indica — A multicentric double blind homeopathic pathogenic trial. Indian J Res Homeopathy. 4: 10—15. 2010.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  6. Hahnemann S: Organon of Medicine, ed 6. New Delhi, B. Jain, 1979, p. 190—212.
  7. Central Drug Proving Cum Data Processing Cell, and Pre and Post Trial Medical Report Proforma. New Delhi, Ministry of Health. www.ccrhindia.org/index.asp (accessed 11. јун 2015).
  8. Central Council for Research in Homoeopathy: General Directions and Instructions for Proving of Drugs. http://ccrhindia.org/drugprovingintro.asp (accessed 11. јун 2015).
  9. European Committee for Homeopathy: Homeopathic Drug Proving Guidelines. www.homeopathyeurope.org/ publications/guidelines/homeopathic-provings/ECH_ Proving_Guidelines_v1.pdf (accessed 11. јун 2015).
  10. Indian Council of Medial Research: Ethical Guidelines for Biomedical Research on Human Participants. New Delhi, 2006. http://icmr.nic.in/ethical_guidelines.pdf (accessed 11. јун 2015).
  11. International Conference on Harmonisation of Technical Requirements for Registration of Pharmaceuticals for Human Use: ICH Harmonised Tripartite Guideline. Good Manufacturing Practice Guide for Active Pharmaceutical Ingredients. ICH Expert Working Group, 2000. www.ich.org/fileadmin/Public_Web_Site/ICH_Products/Guidelines/Quality/Q7/Step4/Q7_Guideline.pdf (accessed 11. јун 2015).

Spoljašnje veze

уреди
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).