Нозод (енг. носоде, од грчког носос, болест) су биолошки препарати који се користе у хомеопатској медицини за превенцију болести. Нозоде прописују хомеопатски лекари, практичари и ветеринари широм света за лечење акутних и хроничних болести у хуманој и ветеринарској медицини Лекови направљени од наводних узрочника или продуката болести обично се прописују пацијенту који болује од те исте болест, али се користе и за лечење других стања када је болест савладана у ранијем животу и за смањење наследних проблема. Ова школа хомеопатије је позната као изопатија.

Према истраживањима око 95 % хомеопата сматрало је да су нозоди важни у њиховој клиничкој пракси,

Нозоди се производе и прописују само у већим потенцијама (разблаженијима), и уз став хомеопата да је наводно безбедности ових производа регулисана јасним и тачно прописаним производним процесима, који осигуравају њихову безбедност.[1]

Историја

уреди

Концепт нозода као терапије развио је др Самјуел Ханеман (1755—1843), отац хомеопатије.[2] Клиничка историја нозода почела је говором о њима који је 1927. одржао на Међународном конгресу хомеопата у Лондону др Едвард Бах. У свом раду, др Едвард Бах и др Џон Патерсон су претпоставили да је псоријаза резултат дубоких цревних поремећаја. Посматрали су цревну флору код разних болести, радили анализе неколико стотина узорака столице, уз посматрање клиничких симптома пацијената. Екстраховане бактерије су потенциране и коришћене у терапеутске сврхе у почетку код пацијената од којих су изоловане. Затим, због потешкоћа у изоловању бактерија, а такође и због тога што су уочени симптоми могли да се систематизују у неколико група и да су им изоловане бактерије додељене, почели су да користе нозоде на основу посматрања клиничких симптома, руководећи се препознавањем одјека карактеристични за дати синдром. Врхунац овог истраживања било је увођење Бацх-Патерсонових нозода у лечење агенасима названих по конкретним открићима.

Хомеопати данас називају нозод — препарат добијајен из ткива, секрета или ескрета (излучевине) оболелог, нпр фецеса, пљувачке, мокраће, гноја, крви или мртвих ткива (односно, ткива мртвих особа).

У време пандемије ковида 19 све снажнији антивакцинални покрет у Канади и другим земљама света све више говори о непровереној хомеопатској терапији као, „нозодизму” (енг. носоде, од грчког носос, болест), коју сматрају алтернативом рутинским на научној основи произведеним вакцинама.[3]

Карактеристике

уреди

Нозодизам је специфична категорија хомеопатског лечења изведена из елемента болести или из оболелог ткива, дефинисаног као „хомеопатски припремљени лек направљен од производа заразне болести, било директно од бактерије или вируса, или мање директно из ткива за које се тврди да га садржи”.

Припрема нозода укључује низ серијских разблажења биолошког материјала, обично према факторима од 100, који се затим примењује за превенцију или лечење здравственог поремећаја. Нозоди који су се прво широко користио у ветеринарској хомеопатској медицини, сада се све више користе у терапији код људи.

Концептуални модел за то како нозод спречава заразну болест се веома разликује од тренутних медицинских модела о томе како се имунитет развија и како људски имуни систем реагује на инфективне изазове. Мало је истраживања у научној литератури која би подржала ефикасност нозода.

Студија изведена 1997. године на мишјем моделу изложеном потенцијално смртоносној дози Франциселла туларенсис показала је скраћено време до смрти у групи леченој нозодом и скромно смањење морталитета у поређењу са контролама.[4]

Опортунистичка кохортна студија великих размера која користи нозодални препарат у контексту потенцијалне епидемије лептоспирозе на Куби изгледа да је повезана са смањеним стопама инфекције, међутим у њој је утврђено више збуњујућих фактора и студија би требло да се понови.[5][6][7]

Студије на животињама које су процењивале потенцијалну ефикасност нозода у контексту инфекције Пласмодиум бергхеи такође се чини да показује дуже време преживљавања у мишјем моделу.[8][9]

Цоцхране преглед препарата птичјих нозода за инфлуенцу закључио је да постоје докази ниског квалитета који подржавају његову ефикасност.[10]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ „Носодес — ЕЦХАМП”. ецхамп.еу (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-07. 
  2. ^ Клеин L, Миасмс, Носодес . Волуме 1 — Оригинс оф Дисеасе. Кандерн: Нараyана Верлаг; 2009.
  3. ^ Риедер, Мицхаел Ј; Робинсон, Јоан L (11. 5. 2015). „‘Носодес’ аре но субституте фор ваццинес”. Паедиатрицс & Цхилд Хеалтх. 20 (4): 219—220. ИССН 1205-7088. ПМЦ 4443832 . ПМИД 26038642. дои:10.1093/пцх/20.4.219. Приступљено 2. 1. 2024. 
  4. ^ Јонас WБ (1999). „До хомеопатхиц носодес протецт агаинст инфецтион? А еxпериментал тест”. Алтерн Тхер Хеалтх Мед. 5 (5): 36—40. .
  5. ^ Ронигер Х, Јацобс Ј. Пропхyлаxис агаинст Лептоспиросис усинг а носоде: Цан тхис ларге цохорт студy серве ас а модел фор футуре реплицатионс?. Хомеопатхy. 99 (3): 153—5. 2010.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ). [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  6. ^ Брацхо Г, Варела Е, Фернáндез Р, „Ларге-сцале апплицатион оф хигхлy дилутед бацтериа фор Лептоспиросис епидемиц цонтрол”. Хомеопатхy. 99 (3): 155—66. 2010. .
  7. ^ Голден I, Брацхо Г. А реевалуатион оф тхе еффецтивенесс оф хомеопропхyлаxис агаинст Лептоспиросис ин Цуба ин 2007 анд 2008. Ј Евид Басед Цомплементарy Алтерн Мед. 19 (3): 155—60. 2014.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  8. ^ Багаи У, Рајан А, Каур С. Антималариал потентиал оф Носоде 30 анд 200 агаинст Пласмодиум бергхеи инфецтион ин БАЛБ/ц мице. Ј Вецтор Борне Дис. 49 (2): 72—7. 2012.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  9. ^ Багаи У, Wалтер НС (2014). „Антипласмодиал потентиал оф хомеопатхиц другс Цхелидониум анд носоде агаинст Пласмодиум бергхеи инфецтион”. Ј Цомплемент Интегр Мед. 11 (3): 195—201. .
  10. ^ Малтхие РТ, Фрyе Ј, Фисхер П. Хомеопатхиц Осциллоцоццинум® фор превентинг анд треатинг инфлуенза анд инфлуенза-лике иллнесс. Цоцхране Датабасе Сyст Рев. 2015;1:ЦД001957.

Литература

уреди
  1. Аллен ХЦ: Материа Медица оф Носоде. Неw Делхи, Б. Јаин, 1988, п. 139.
  2. Варма ПН: Хомеопатхиц Материа Медица оф Неw Другс. Неw Делхи, Б. Јаин, 2010, п. 20.
  3. Схах Р: Хепатитис C Носоде: тхе препаратион анд хомеопатхиц патхогенетиц триал. Хомеопатхy. 102: 207—214. 2013.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  4. Схах Р: Сциентифиц метход оф препаринг хомоеопатхиц носодес. Индиан Ј Рес Хомоеопатхy. 8: 166—174. 2014.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  5. Рајпал, Кхурана А, Кумар Сингх V, ет ал.: Азадирацхта Индица — А мултицентриц доубле блинд хомеопатхиц патхогениц триал. Индиан Ј Рес Хомеопатхy. 4: 10—15. 2010.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  6. Хахнеманн С: Органон оф Медицине, ед 6. Неw Делхи, Б. Јаин, 1979, п. 190—212.
  7. Централ Друг Провинг Цум Дата Процессинг Целл, анд Пре анд Пост Триал Медицал Репорт Проформа. Неw Делхи, Министрy оф Хеалтх. www.ццрхиндиа.орг/индеx.асп (аццессед 11. јун 2015).
  8. Централ Цоунцил фор Ресеарцх ин Хомоеопатхy: Генерал Дирецтионс анд Инструцтионс фор Провинг оф Другс. http://ccrhindia.org/drugprovingintro.asp (аццессед 11. јун 2015).
  9. Еуропеан Цоммиттее фор Хомеопатхy: Хомеопатхиц Друг Провинг Гуиделинес. www.хомеопатхyеуропе.орг/ публицатионс/гуиделинес/хомеопатхиц-провингс/ЕЦХ_ Провинг_Гуиделинес_в1.пдф (аццессед 11. јун 2015).
  10. Индиан Цоунцил оф Медиал Ресеарцх: Етхицал Гуиделинес фор Биомедицал Ресеарцх он Хуман Партиципантс. Неw Делхи, 2006. http://icmr.nic.in/ethical_guidelines.pdf (аццессед 11. јун 2015).
  11. Интернатионал Цонференце он Хармонисатион оф Тецхницал Реqуирементс фор Регистратион оф Пхармацеутицалс фор Хуман Усе: ИЦХ Хармонисед Трипартите Гуиделине. Гоод Мануфацтуринг Працтице Гуиде фор Ацтиве Пхармацеутицал Ингредиентс. ИЦХ Еxперт Wоркинг Гроуп, 2000. www.ицх.орг/филеадмин/Публиц_Wеб_Сите/ИЦХ_Продуцтс/Гуиделинес/Qуалитy/Q7/Степ4/Q7_Гуиделине.пдф (аццессед 11. јун 2015).

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).