Неуротраума, оштећење мозга или повреда мозга је уништавање или дегенерација ћелија мозга. Озледе мозга настају због широког спектра унутрашњих и вањских фактора. Генерално, оштећење мозга се односи на значајна, недискриминирајућа оштећења изазвана траумом, док се неуротоксичност обично односи на селективно, хемијски индуковано оштећење неурона.

Оштећење мозга
ЦТ главе годинама након трауматичне повреде мозга показује празан простор где је дошло до оштећења, означено стрелом.

Уобичајена категорија са највећим бројем повреда је трауматска озледа мозга након физичке трауме или озледе главе од вањског извора, а израз стечена мождана озледа користи се у одговарајућим круговима за разликовање можданих озледа насталих након рођења од повреде, услед генетског поремећаја или од урођеног поремећаја.[1] Примарне и секундарне повреде мозга идентификују процесе који су укључени, док жаришна и дифузна повреда мозга описује озбиљност и локализацију.

Недавна истраживања показала су да неуропластичност, која омогућује мозгу да се реорганизује формирајући нове неуронске везе током живота, омогућава преуређење његовог рада. То омогућава мозгу да компензује за повреде и болести.

Знаци и симптоми уреди

Симптоми озледе мозга варирају у зависности од тежине повреде или од тога колико је мозак погођен. Три категорије које се користе за класификацију тежине повреда мозга су блага, умерена или тешка.[2]

Благе мождане повреде уреди

Симптоми благе повреде мозга укључују главобољу, збуњеност, зујање у ушима, умор, промене начина спавања, расположења или понашања. Остали симптоми укључују проблеме са памћењем, концентрацијом, пажњом или размишљањем.[3] Ментални умор је уобичајено дебилитирајуће искуство и пацијент га не може довести у везу са првобитним (мањим) инцидентом. Нарколепсија и поремећаји спавања су честе погрешне дијагнозе.[4]

Умерене/озбиљне мождане повреде уреди

Когнитивни симптоми укључују збрку, агресивност, ненормално понашање, мутни говор, и кому или друге поремећаје свести. Физички симптоми укључују главобоље које се погоршавају или не нестају, повраћање или мучнину, конвулзије, ненормално ширење очију, немогућност буђења из сна, слабост у екстремитетима и губитак координације.[3]

Симптоми код деце уреди

Симптоми примећени код деце укључују промену навика исхране, сталну раздражљивост или тугу, промене пажње, поремећене навике спавања или губитак интересовања за играчке.[3]

Локација мождане повреде предвиђа симптоме уреди

На симптоме повреда мозга такође може утицати локација повреде, и као резултат оштећења су специфична за део мозга који је захваћен. Величина повреде је у корелацији са озбиљношћу, опоравком и разумевањем.[5] Повреде мозга често стварају умањење или инвалидитет који могу значајно варирати у тежини.

У случају тешких повреда мозга, вероватноћа појаве подручја са трајним онеспособљењем је велика, укључујући неурокогнитивни дефицит, делузије (често специвичне, монотематичке заблуде), проблеме са говором или кретањем, и интелектуалне неспособности. Може доћи и до промене личности. Најтежи случајеви резултирају комом или чак трајним вегетативним стањем. Чак и благи инцидент може имати дугорочне ефекте или проузроковати појаву симптома годинама касније.[6]

Студије показују да постоји повезаност између лезије мозга и поремећаја језика, говора и специфичних категорија. Верникеова афазија је повезана са аномијом, несвесним сачињавањем речи (неологизмима) и проблемима са разумевањем. Симптоми Верникеове афазије проузроковани су оштећењем задњег дела супериорног темпоралног гируса.[7][8]

Оштећења на Броковом подручју обично производе симптоме попут изостављања функционалних речи (аграмматизам), промене продукције звукова, дислексије, дисграфије и проблема са разумевањем и производњом. Брокова афазија указује на оштећење задњег доњег фронталног зида мозга.[9]

Повреда након оштећења регије мозга не мора нужно да подразумева да је оштећено подручје у потпуности одговорно за оштећени когнитивни процес. На пример, у чистој алексији способност читања се уништава лезијом која оштећује лево видно поље и везу између десног видног поља и језичних подручја (Броково подручје и Верникеово подручје). Међутим, то не значи да особа која болује од чисте алексије није у стању да разуме говор - већ само да не постоји веза између њиховог радног визуелног кортекса и језичких подручја - што показује чињеница да чисти алексичари и даље могу да пишу, говоре, па чак и преписују писма без разумевања њиховог значења.[10]

Повреде фусиформног гируса често резултирају просопагнозијом, немогућношћу разликовања лица и других сложених објеката једних од других.[11] Лезије у амигдали би уклониле појачану активацију виђену у окципиталном и фусиформном видном подручју као одговор на страх. Лезије амигдале мењају функционални образац активације до емоционалних подражаја у регионима који су удаљени од амигдале.[12]

Остале лезије видног кортекса имају различите ефекте у зависности од места оштећења. Лезије на В1, на пример, могу да изазову слепоћу на различитим деловима мозга у зависности од величине лезије и локације у односу на калцаринску пукотину.[13] Лезије на В4 могу изазвати слепоћу боје,[14] а билатералне лезије на МТ/В5 могу проузроковати губитак способности опажања покрета.[15] Лезије париеталних режњева могу резултирати агнозијом, немогућношћу препознавања сложених предмета, мириса или облика или аморфосинтезом, губитком перцепције на супротној страни тела.[16]

Узроци уреди

 
Купска повреда настаје испод места ударца предметом, а контракупска повреда настаје на страни супротној од области која је погођена.

Повреде мозга могу бити последица бројних стања, укључујући:[17]

Хемотерапија уреди

Хемотерапија може изазвати оштећење мозга неуралних матичних ћелија и ћелија олигодендроцита које производе мијелин. Зрачење и хемотерапија могу довести до оштећења можданог ткива тако што ометају или заустављају доток крви у захваћена подручја мозга. Ова штета може изазвати дугорочне ефекте као што су, али не ограничавајући се на; губитак памћења, конфузија и губитак когнитивних функција. Оштећење мозга изазвано зрачењем зависи од тога где се тумор на мозгу налази, количине коришћеног зрачења и трајања лечења. Радиохирургија такође може довести до оштећења ткива што доводи до тога да око 1 од 20 пацијената захтева другу операцију за уклањање оштећеног ткива.[21][22]

Референце уреди

  1. ^ „Wхат ис ан Ацqуиред Браин Ињурy?” (ПДФ). Хеадwаy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 5. 7. 2016. г. Приступљено 19. 9. 2016. 
  2. ^ „Трауматиц Браин Ињурy Информатион Паге: Натионал Институте оф Неурологицал Дисордерс анд Строке (НИНДС)”. www.ниндс.них.гов. Приступљено 9. 11. 2018. 
  3. ^ а б в „Трауматиц браин ињурy Сyмптомс – Маyо Цлиниц”. www.маyоцлиниц.орг. Приступљено 15. 11. 2016. 
  4. ^ Сторес, Г (децембар 2007). „Цлиницал диагносис анд мисдиагносис оф слееп дисордерс”. Јоурнал оф Неурологy, Неуросургерy, анд Псyцхиатрy. 78 (12): 1293—1297. ИССН 0022-3050. ПМЦ 2095611 . ПМИД 18024690. дои:10.1136/јннп.2006.111179. 
  5. ^ Стефаниак, Јамес D.; Халаи, Ајаy D.; Ламбон Ралпх, Маттхеw А. (2019). „Тхе неурал анд неуроцомпутатионал басес оф рецоверy фром пост-строке апхасиа”. Натуре Ревиеwс Неурологy (на језику: енглески). 16 (1): 43—55. ИССН 1759-4766. ПМИД 31772339. дои:10.1038/с41582-019-0282-1. 
  6. ^ „Трауматиц Браин Ињурy Сигнс анд Сyмптомс”. БраинЛине (на језику: енглески). 1. 12. 2017. Приступљено 23. 1. 2020. 
  7. ^ „Супериор Темпорал Гyрус :: ДНА Леарнинг Центер”. www.дналц.орг. Приступљено 9. 12. 2016. 
  8. ^ „Wерницке'с Апхасиа – Натионал Апхасиа Ассоциатион”. Натионал Апхасиа Ассоциатион (на језику: енглески). Приступљено 9. 12. 2016. 
  9. ^ Кеан, Марy Лоуисе. „Броца'с анд Wерницке'с Апхасиа”. www-рохан.сдсу.еду. Архивирано из оригинала 04. 01. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2016. 
  10. ^ Море Браин Лесионс, Катхлеен V. Wилкес
  11. ^ Пурвес, Дале; Аугустине, Георге Ј.; Фитзпатрицк, Давид; Катз, Лаwренце C.; ЛаМантиа, Антхонy-Самуел; МцНамара, Јамес О.; Wиллиамс, С. Марк (2001). „Лесионс оф тхе Темпорал Ассоциатион Цортеx: Дефицитс оф Рецогнитион”. Неуросциенце. 2нд Едитион (на језику: енглески). 
  12. ^ Диано, Маттео; Целегхин, Алессиа; Багнис, Арианна; Тамиетто, Марцо (2017). „Амyгдала Респонсе то Емотионал Стимули wитхоут Аwаренесс: Фацтс анд Интерпретатионс”. Фронтиерс ин Псyцхологy (на језику: енглески). 7: 2029. ИССН 1664-1078. ПМЦ 5222876 . ПМИД 28119645. дои:10.3389/фпсyг.2016.02029. 
  13. ^ Целесиа, Гастоне Г. (1. 1. 2010). „Висуал Перцептион анд Аwаренесс”. Јоурнал оф Псyцхопхyсиологy. 24 (2): 62—67. ИССН 0269-8803. дои:10.1027/0269-8803/а000014. 
  14. ^ Јаегер, W.; Крастел, Х.; Браун, Ст. (1. 12. 1988). „Церебрале Ацхроматопсие (Сyмптоматик, Верлауф, Дифферентиалдиагносе унд Стратегие дер Унтерсуцхунг)”. Клинисцхе Монатсблäттер фüр Аугенхеилкунде (на језику: немачки). 193 (12): 627—634. ИССН 0023-2165. ПМИД 3265459. дои:10.1055/с-2008-1050309. 
  15. ^ „Акинетопсиа - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 23. 1. 2020. 
  16. ^ Деннy-Броwн, D., анд Беттy Q. Банкер. "Аморпхосyнтхесис фром Лефт Париетал Лесион". А.M.А. Арцхивес оф Неурологy анд Псyцхиатрy 71, но. 3 (Марцх 1954): 302–13.
  17. ^ „ТБИ: Цаусес оф Трауматиц Браин Ињурy”. www.трауматицбраинињурy.цом. Приступљено 2016-11-15. 
  18. ^ „Биртх Хyпоxиа анд Браин Дамаге то Неwборнс”. Мицхаел Е. Дуффy. Архивирано из оригинала 2013-08-05. г. Приступљено 2013-07-27. 
  19. ^ „Овервиеw оф Браин Дyсфунцтион – Браин, Спинал Цорд, анд Нерве Дисордерс”. Мерцк Мануалс Цонсумер Версион. Приступљено 2016-12-09. 
  20. ^ Памиес, Давид; Блоцк, Катхарина; Лау, Пиерре; Грибалдо, Лаура; Пардо, Царлос А.; Баррерас, Паула; Смирнова, Лена; Wиерсма, Дапхне; Зхао, Лианг; Харрис, Георгина; Хартунг, Тхомас (2018-09-01). „Ротеноне еxертс девелопментал неуротоxицитy ин а хуман браин спхероид модел”. Тоxицологy анд Апплиед Пхармацологy. 354: 101—14. ИССН 0041-008X. ПМЦ 6082736 . ПМИД 29428530. дои:10.1016/ј.таап.2018.02.003. 
  21. ^ Превентион, Цанцер Ресоурцес фром ОнцоЛинк | Треатмент, Ресеарцх, Цопинг, Цлиницал Триалс. „Поссибле Сиде Еффецтс оф Радиатион Треатмент фор Браин Туморс | ОнцоЛинк”. www.онцолинк.орг. Приступљено 2016-09-22. 
  22. ^ „Лонг Терм Сиде Еффецтс оф Браин Тумоур Радиотхерапy”. Цанцер Ресеарцх УК. 22. 10. 2015. Архивирано из оригинала 23. 09. 2016. г. Приступљено 22. 9. 2016. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди