Офталмолошки преглед

Очни преглед се састоји од низа прегледа које изводе офталмолог, оптометриста или ортоптичар, којима се испитују пацијентов вид, и способност фокусирања на објекте, те многа друга испитивања очију и функције вида. Сви би људи требало да редовно имају прегледе очију, као део примарне здравствене заштите, посебно зато што су многе очне болести „тихе“ или асимптоматске. Очним прегледом се могу открити болести које потенцијално могу узроковати слепоћу, очне манифестације неке системске болести, или знакове туморских болести, неких аномалија мозга итд.[1][2]

Офталмолошки преглед
Очни преглед биомикроскопом.
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-9-CM95.01-95.26

Припрема уреди

У идеалним условима, очни преглед се састоји од спољног прегледа ока, употпуњеним специфичним тестовима за оштрину вида, пупиларну функцију, покретљивост спољних очних мишића, видна поља, мерењем очног притиска и офталмоскопијом кроз проширену зеницу.

Минимални преглед ока састоји се од тестова оштрине вида, зеничне функције и мерења покретљивости спољних очних мишића, а укључује и директну офталмоскопију кроз непроширену зеницу.

Основни преглед уреди

Оштрина вида уреди

Оштрина вида је способност очију да детектује фине детаље и квантитативна је мера способности ока да види слику у фокусу на одређеној удаљености.[3] Стандардна дефиниција нормалне оштрине вида (вид 20/20 или 6/6) је способност да се разреши просторни образац одвојен визуелним углом од једног лучног минута.[4] Изрази 20/20 и 6/6 су изведени из предмета стандардизоване величине које може да види „особа нормалног вида” на одређеној удаљености. На пример, ако неко може да види на удаљености од 20 стопа објекат који се иначе може видети на 20 стопа, онда има визију 20/20. Ако неко може да види на 20 стопа оно што нормална особа може да види на 40 стопа, онда има визију 20/40. Другим речима, претпоставимо да особа има проблема да види објекте на даљину и да може да види само до 20 стопа оно што особа са нормалним видом може да види до 200 стопа, онда она има визију 20/200. Терминологија 6/6 се користи у земљама које користе метрички систем, а то представља растојање у метрима.

Ово се често мери помоћу Снеленовог графикона[5][6] или ЛогМАР графикона.[7][8]

Рефракција уреди

У физици, рефракција је механизам који савија путању светлости док она прелази из једног медијума у други, као када пролази из ваздуха кроз делове ока. У очном прегледу, термин рефракција је одређивање идеалне корекције рефракционе грешке. Рефракциона грешка[9] је оптичка абнормалност у којој облик ока не успева да доведе светлост у оштар фокус на мрежњачи, што доводи до замагљеног или изобличеног вида. Примери рефракционе грешке су миопија, хиперопија, презбиопија и астигматизам.[9][10][11] Грешке су наведене у диоптријама, у формату сличном рецепту за наочаре. Процедура рефракције се састоји из два дела: објективног и субјективног.

Спољашњи преглед уреди

Спољашњи преглед очију састоји се од прегледа капака, околних ткива и веђног распорка. Пожељна је и палпација (испипавање) руба очне шупљине, мада то зависи од симптома. Вежњача ока и беоњача прегледају се тако да пацијент погледа према горе, лекар изврне доњу, па горњу веђу, осветљавајући их ручном светиљком (или биомикроскопом). На сличан се начин могу прегледати дужица и рожњача.

Оштрина вида уреди

 
Снеленов оптотип

Оштрина вида је способност ока да разабире фине детаље и означава квантитавно мерење способности ока да уочи слику у фокусу на одређеној удаљености. Стандардна дефиниција нормалне оштрине вида (20/20 или 6/6) јесте способност ока да јасно види и разлучи две тачке одвојене углом од једне лучне минуте. Изрази 20/20 и 6/6 добијени су од објеката стандардизоване величине које „особа нормалног вида“ види на одређеној удаљености. На пример, ако особа на удаљености од 6 метара види предмет који се и нормално може видети на удаљености од 6 метара, онда је оштрина вида те особе 6/6. Ако особа на 6 метара види предмет који нормална особа види на 12 метара, онда је оштрина вида те особе 6/12. На пример, ако особа има проблема с уочавањем предмета на већој удаљености, и тек на 6 метара види оно што особа нормалног вида види на 60 метара, онда је вид те особе 6/60. Израз 20/20 чешће се употребљава у САД и означава удаљеност у стопама. Видна оштрина се најчешће мери Снеленовим оптотипом.

Зеничне функције уреди

Преглед зеничне функције укључује преглед величине зеница (јесу ли једнаке; разлика од 1 mm или мања сматра се нормалном), облика, реакције на светлост те директну и консензуалну реакцију. Тест њишућом ручном светиљком користи се ако се сумња на неуролошка оштећења. Тај је тест најкориснији клинички тест доступан породичном лекару за преглед евенталних аномалија видног живца. Њиме се детектује дефект аферентног лука зеничне реакције, познат као Марцус Гунова зеница. При нормалној реакцији, када једну зеницу изложимо светлости, обе се зенице сузе. При помицању светиљке с ока, обе се зенице шире, но када светлост допре до другог ока, обе се поново сузе. При постојању дефекта еферентног лука зеничне реакције левог ока, лева ће зјеница остати проширена, независно од тога обасјава ли је светло, док ће десна зеница реаговати нормално. При постојању дефекта аферентног лука зеничне реакције левог ока, обе ће се зенице проширити када обасјамо леву зеницу, док ће се обе сузити када осветлимо десно око.

Ако се уочи мања зеницу на једном оку, која има нормалну реакцију на светлост, највероватније није реч о неуропатији. Ако је исто удружено с птозом горњег капка, може бити реч о Хорнеровом синдрому. Ако је зеница мала, неправилног облика и слабе реакције на светлост, док има нормалне реакције на акомодацију, реч је о Аргил Робертсоновој зеници.

Булбомоторика уреди

Булбомоторика се увек треба тестирати, поготово ако се пацијент жали на [двоструке слике, или ако лекар сумња на неку неуролошку болест. Лекар прво треба да визуелно процени да ли постоји девијација очију као последица страбизма, дисфункције спољних мишића ока или парализе кранијалних живаца који инервирају спољашње мишиће ока. Сакаде се утврђују тако што пацијент брзо усмерава поглед према неком циљу крајње десно, лево, горе и доле. Овај тест сакадичне дисфункције, услед којег лоша могућност очију да „скачу“ с једног мјеста на друго, може утицати на читање и друге способности.

Споро праћење, или потраге, процењују се тестом „слиједи мој прст“ у којем испитивачев прст иде по двострукој Х линији која додирује осам поља погледа. Тиме се испитују доњи, горњи, медијелни и латерални прави мишићи ока, те такође горњи и доњи коси мишић.

Испитивање видног поља (тест конфронтације) уреди

Процена видног поља никад се не сме изоставити из основног прегледа ока. Испитивање видног поља се састоји од конфронтацијског теста у којем се свако око засебно испитује да би се утврдила ширина периферног видног поља. Да би се тест извео, испитаник мора затворити једно око, док друго мора фиксирати на испитивачево око. Од испитаника се затим затражи да каже колико види прстију, након што му се накратко покажу у сваком од четири квадранта. Ова метода је повлаштена у односу на тест махања прстом који је пре кориштен, зато што представља брз и ефикасан начин да се одговор на исто питање: да ли је периферно видно поље захваћено.

Честа проблематика видног поља су скотоми (подручја смањеног вида), хемианопсија (изгубљена половина видног поља), хомонимна квадрантопсија (укључена оба ока) и битемпорална хемианопсија.

Очни притисак уреди

Очни притисак се може мерити тонометријским уређајима који су дизајнирани да мере отицање (и отпор отицању) собне водице у оку. Диатонов тонометар може мерити очни притисак преко капка, без непосредног контакта с очном јабучицом.

Офталмоскопија уреди

Офталмоскопски преглед укључује визуелни преглед унутрашњих очних структура под повећањем, те такође процену квалитета црвеног одраза ока. Офталмоскопија омогућује директно гледање мрежњаче и других ткива на очној позадини. Ово је најбоље учинити након што се зенице прошире очним капима. Кроз непроширену зеницу се може добити ограничен поглед, најбољи резултати се добију у замраченој просторији у којој пацијент гледа у супротан угао собе. Приказ оптичког диска и крвних жила мрежњаче је главни циљ током офталмоскопског прегледа. Неправилности у приказивању ових унутрашњих структура могу указивати на болест ока.

Црвени одраз се може видети на пацијентовој зеници током директне офталмоскопије. Овај део прегледа се ради са удаљености од око 50 cm и обично је симетричан између два ока. Мутнина може указивати на катаракту.

Биомикроскопија уреди

Детаљан преглед предњих очних структура и очних аднекса често се ради процепном светиљком монтираном на биомикроскоп. На око се пројектује мали зрак светлости коме се може мењати висина, ширина, упадни угао, оријентација и боја. Често је током прегледа зрак светлости сужен кроз вертикални процеп. Проматрач гледа осветљене очне структуре кроз оптички систем који увећава слику ока.

Ово омогућава преглед свих очних медија од рожњаче до стакластог тела, уз увећану слику веђа и других спољних структура ока. Бојење флуоресцеином пре прегледа може открити абразије рожњаче и инфекцију херпес симплекс вирусом.

Преглед биомикроскопом пружа стереоскопски повећану и изузетно детаљну слику очних структура, што омогућава доношење тачне анатомске дијагнозе за разноврсне поремећаје ока. Биомикроскопом се уз помоћ посебних сочива такође могу вршити офталмоскопски и гониоскопски прегледи.

Референце уреди

  1. ^ Леитман, Марк W. (2007). Мануал фор Еyе Еxаминатион анд Диагносис (7. изд.). Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 978-1-4051-6822-9. 
  2. ^ Сцхwартз, Гарy С. (2006). Тхе Еyе Еxам: А Цомплете Гуиде (1. изд.). Слацк Инцорпоратед. ИСБН 978-1-55642-755-8. 
  3. ^ Цлине, D; Хофстеттер, ХW; Гриффин, ЈР. (1997). Дицтионарy оф Висуал Сциенце (4тх изд.). Бостон: Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 978-0-7506-9895-5. 
  4. ^ „еyе, хуман”. Енцyцлопæдиа Британница 2006 Ултимате Референце Суите ДВД. 2008. 
  5. ^ Х. Снеллен, Пробебуцхстабен зур Бестиммунг дер Сехсцхäрфе, Утрецхт 1862.
  6. ^ Цоленбрандер, Аугуст (2001). „Тхе Хисторицал Еволутион оф Висуал Ацуитy Меасуремент” (ПДФ). 2001 Меетинг оф тхе Цоган Социетy фор Оптхалмиц Хисторy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2014-07-17. г. 
  7. ^ Баилеy ИЛ, Ловие ЈЕ. I (1976.) Неw десигн принциплес фор висуал ацуитy леттер цхартс. Ам Ј Оптом Пхyсиол Опт. 53 (11): пп. 740–745.
  8. ^ Гросвенор, Тхеодоре (2007). Примарy царе Оптометрy. Ст. Лоуис, Миссоури: ЕЛСЕВИЕР. стр. 174—175. ИСБН 9780750675758. 
  9. ^ а б „Фацтс Абоут Рефрацтиве Еррорс”. НЕИ. октобар 2010. Архивирано из оригинала 28. 7. 2016. г. Приступљено 29. 7. 2016. 
  10. ^ „Тхе Ултимате Гуиде то Астигматисм”. Феел Гоод Цонтацтс. 
  11. ^ Харвеy, ЕМ (јун 2009). „Девелопмент анд треатмент оф астигматисм-релатед амблyопиа.”. Оптометрy анд Висион Сциенце. 86 (6): 634—9. ПМЦ 2706277 . ПМИД 19430327. дои:10.1097/опx.0б013е3181а6165ф. 

Литература уреди

  • Сцхwартз, Гарy С. (2006). Тхе Еyе Еxам: А Цомплете Гуиде (1. изд.). Слацк Инцорпоратед. ИСБН 978-1-55642-755-8. 
  • Леитман, Марк W. (2007). Мануал фор Еyе Еxаминатион анд Диагносис (7. изд.). Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 978-1-4051-6822-9. 
  • Дуане'с Цлиницал Опхтхалмологy. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. 2004. V.1 C.5, V.1 C.33, V.2 C.2, V.2 C.4, V.5 C.49, V.5 C.51, V.8 C.17. 
  • Головин, СС; Сивтсев, ДА (1927). Таблица для исследования остроты зрения [Табле фор тхе студy оф висуал ацуитy] (на језику: руски) (3рд изд.). 
  • Царлсон; Куртз (2004). Цлиницал Процедурес фор тхе Оцулар Еxаминатион (3рд изд.). МцГраw Хилл. ИСБН 978-0-07-137078-3. 
  • Лаппин, Јосепх С.; Тадин, Дује; Нyqуист, Јеффреy Б.; Цорн, Анне L. (јануар 2009). „Спатиал анд темпорал лимитс оф мотион перцептион ацросс вариатионс ин спеед, еццентрицитy, анд лоw висион.”. Јоурнал оф Висион. 9 (30): 30.1—14. ПМИД 19271900. дои:10.1167/9.1.30 . „Дисплацемент тхресхолдс фор перипхерал мотион wере аффецтед бy ацуитy лимитс фор спеедс белоw 0.5 дегреес/с. [0.0087 радианс/с] 
  • Wеинбергер, Херсхел (19. 2. 1971). „Цоњецтуре он тхе Висуал Естиматион оф Релативе Радиал Мотион”. Натуре. 229 (5286): 562. Бибцоде:1971Натур.229..562W. ПМИД 4925353. С2ЦИД 4290244. дои:10.1038/229562а0 . 
  • Сцхратер, Паул Р.; Книлл, Давид C.; Симонцелли, Ееро П. (12. 4. 2001). „Перцеивинг висуал еxпансион wитхоут оптиц флоw”. Натуре. 410 (6830): 816—819. Бибцоде:2001Натур.410..816С. ПМИД 11298449. С2ЦИД 4406675. дои:10.1038/35071075. „Wхен ан обсервер мовес форwард ин тхе енвиронмент, тхе имаге он хис ор хер ретина еxпандс. Тхе рате оф тхис еxпансион цонвеyс информатион абоут тхе обсервер'с спеед анд тхе тиме то цоллисион... тхис рате мигхт алсо бе естиматед фром цхангес ин тхе сизе (ор сцале) оф имаге феатурес... wе схоw, ... обсерверс цан естимате еxпансион ратес фром сцале-цханге информатион алоне, анд тхат пуре сцале цхангес цан продуце мотион афтер-еффецтс. Тхесе тwо финдингс суггест тхат тхе висуал сyстем цонтаинс мецханисмс тхат аре еxплицитлy сенситиве то цхангес ин сцале.' 
  • Хоффманн, Еррол Р.; Мортимер, Рудолф Г. (јул 1996). „Сцалинг оф релативе велоцитy бетwеен вехицлес”. Аццидент Аналyсис & Превентион. 28 (4): 415—421. ИССН 0001-4575. ПМИД 8870768. дои:10.1016/0001-4575(96)00005-X. „Онлy wхен тхе субтендед ангулар велоцитy оф тхе леад вехицле еxцеедед абоут 0.003 рад/с wере тхе субјецтс абле то сцале тхе релативе велоцитy 
  • Маддоx, Мицхаел Е.; Киефер, Аарон (септембар 2012). „Лооминг Тхресхолд Лимитс анд Тхеир Усе ин Форенсиц Працтице”. Процеедингс оф тхе Хуман Фацторс анд Ергономицс Социетy Аннуал Меетинг. 50 (1): 700—704. С2ЦИД 109898296. дои:10.1177/1071181312561146. „А нумбер оф лабораторy ресеарцхерс хаве репортед валуес оф тхе лооминг тхресхолд то бе ин тхе ранге оф 0.003 радиан/сец. Форенсиц працтитионерс роутинелy усе елеватед валуес оф тхе лооминг тхресхолд, е.г., 0.005–0.008, то аццоунт фор тхе цомплеxитy оф реал-wорлд дривинг таскс. Хоwевер, онлy оне соурце хас усед дата фром ацтуал вехицле аццидентс то арриве ат а лооминг тхресхолд – анд тхат валуе, 0.0275 рад/сец, ис ан ордер оф магнитуде ларгер тхан тхат деривед фром лабораторy студиес. Ин тхис студy, wе еxамине а муцх броадер ранге оф реал-wорлд аццидент дата то обтаин ан естимате оф тхе реасонабле уппер енд оф тхе лооминг тхресхолд. Тхе ресултс схоw а ранге оф 0.0397 то 0.0117 рад/сец... 
  • Страсбургер, Х. (2020). „севен мyтхс он цроwдинг анд перипхерал висион”. и-Перцептион. 11 (2): 1—45. ПМИД 32489576. дои:10.1177/2041669520913052. 
  • Страсбургер, Х.; Рентсцхлер, I.; Јüттнер, M. (2011). „Перипхерал висион анд паттерн рецогнитион: а ревиеw”. Јоурнал оф Висион. 11 (5): 13, 1—82. ПМИД 22207654. дои:10.1167/11.5.13 . 
  • Баргхоут-Стеин, Лаурен (1999). Он дифференцес бетwеен перипхерал анд фовеал паттерн маскинг (Теза). Университy оф Цалифорниа, Беркелеy. 
  • Анстис, С. M. (1974). „А цхарт демонстратинг вариатионс ин ацуитy wитх ретинал поситион”. Висион Ресеарцх. 14 (7): 589—592. ПМИД 4419807. дои:10.1016/0042-6989(74)90049-2. 
  • Кандел, Химал; Нгуyен, Вуонг; Пиермароццхи, Стефано; Цеклиц, Лала; Тео, Келвин; Арналицх‐Монтиел, Францисцо; Миотто, Стефаниа; Даиен, Винцент; Гиллиес, Марк C.; Wатсон, Степхание L. „Qуалитy оф лифе импацт оф еyе дисеасес: а Саве Сигхт Регистриес студy”. Цлиницал & Еxпериментал Опхтхалмологy (на језику: енглески). 50 (4): 386—397. ИССН 1442-6404. дои:10.1111/цео.14050. 

Спољашње везе уреди