Омега-6 масна киселина
n−6 масне киселине (ω−6 масне киселине, омега-6 масне киселине) су фамилија незасићених масних киселина која има заједничку терминалну угљеник–угљеник двоструку везу у n−6 позицији, која је шеста веза са метил краја.[1]
| Типови масти у храни |
|---|
|
| Види још |
Биолошки ефекти n−6 масних киселина су углавном посредовани њиховом конверзијом у н-6 еикозаноиде, који се везују за низ рецептора у телу. Конверзија ткивне арахидонске киселине (20:4n-6) до n-6 простагландинских и n-6 леукотриенских хормона пружа мноштво биолошких мета за фармацеутски развој лекова. Циљ тих истраживања је умањење екцесивног n-6 дејства у атеросклерози[2], астми, артритису, васкуларним обољењима, тромбози, имуно-инфламаторним процесима, и пролиферацији тумора. Конкурентне интеракције са n−3 масним киселинама утичу на релативно складиштење, мобилизацију, конверзију и дејство n-3 и n-6 еикозаноидних прекурзора.
Кључне n−6 масне киселине
уредиЛинолеинска киселина (18:2, n−6), најкраћа n−6 масна киселина, је есенцијална масна киселина. Арахидонска киселина (20:4) је физиолошки значајна n−6 масна киселина и прекурзор простагландина и других физиолошки активних молекула.
Негативни здравствени ефекти
уредиНека медицинска истраживања сугеришу да ексцесивни нивои појединих n−6 масних киселина, релативно то поједине n−3 (омега-3) масне киселине, могу да повисе вероватноћу појаве више болести.[3][4][5]
Модерна западна исхрана типични има однос n−6 ка n−3 већи од 10 на 1, некад и до 30 на 1. Сматра се да је оптимални однос 4 на 1 или мање.[6][7]
Прехрамбени извори
уреди
Четири главна прехрамбена уља (од палме, соје, уљане репице, и сунцокрета) се производе у количини већој од 100 милиона метричких тона годишње, што даје више од 32 милиона метричких тона n-6 линолеинске киселине и 4 милиона метричких тона n-3 алфа-линоленинске киселине.[8]
Прехрамбени извори n−6 масних киселина су:[9]
- живина
- јаја
- авокадо
- Орашасти плодови
- житарице
- хлеб од целог зрна
- већина биљних уља
- уље ноћурка
Листа n−6 масних киселина
уреди| Уобичајено име | Липидно име | Хемијско име |
|---|---|---|
| Линолеинска киселина (LA) | 18:2 (n−6) | све-цис-9,12-октадекадиеноинска киселина |
| Гама-линолна киселина (GLA) | 18:3 (n−6) | све-цис-6,9,12-октадекатриеноинска киселина |
| Календинска киселина | 18:3 (н−6) | 8Е,10Е,12З-октадекатриеноинска киселина |
| Еикозадиеноинска киселина | 20:2 (n−6) | све-цис-11,14-еикозадиеноинска киселина |
| Дихомо-гама-линолна киселина (DGLA) | 20:3 (n−6) | све-цис-8,11,14-еикозатриеноинска киселина |
| Арахидонска киселина (АА) | 20:4 (n−6) | све-цис-5,8,11,14-еикозатетраеноинска киселина |
| Докозадиеноинска киселина | 22:2 (n−6) | све-цис-13,16-докозадиеноинска киселина |
| Адренинска киселина | 22:4 (n−6) | све-цис-7,10,13,16-докозатетраеноинска киселина |
| Докозапентаеноинска киселина | 22:5 (n−6) | све-цис-4,7,10,13,16-докозапентаеноинска киселина |
| Тетракозатетраеноинска киселина | 24:4 (n-6) | све-цис-9,12,15,18-тетракозатетраеноинска киселина |
| Тетракозапентаеноинска киселина | 24:5 (n-6) | sve-cis-6,9,12,15,18-tetrakozapentaenoinska kiselina |
Reference
уреди- ^ Chow, Ching Kuang (2001). Fatty Acids in Foods and Their Health Implications. New York: Routledge Publishing.
- ^ A. P. Simopoulos (октобар 2002). „Polyunsaturated fatty acids in biology and diseases. The importance of the ratio of omega-6/omega-3 essential fatty acids”. Biomedecine & Pharmacotherapy. 56 (8): 365—379. doi:10.1016/S0753-3322(02)00253-6.
- ^ Lands William E.M. (2005). „Dietary fat and health: the evidence and the politics of prevention: careful use of dietary fats can improve life and prevent disease”. Annals of the New York Academy of Sciences. Blackwell Publishing. 1055: 179—192. PMID 16387724. doi:10.1196/annals.1323.028.
- ^ Hibbeln Joseph R.; et al. (1. 6. 2006). „Хеалтхy интакес оф н−3 анд н−6 фаттy ацидс: естиматионс цонсидеринг wорлдwиде диверситy”. Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. Америцан Социетy фор Нутритион. 83 (6, супплемент): 1483С—1493С. ПМИД 16841858. Архивирано из оригинала 25. 6. 2010. г. Приступљено 4. 9. 2011.
- ^ Окуyама Хирохми; Ицхикаwа, Yуко; Сун, Yуеји; Хамазаки, Томохито; Ландс, Wиллиам Е.M. (2007). „ω3 фаттy ацидс еффецтивелy превент цоронарy хеарт дисеасе анд отхер лате-онсет дисеасес: тхе еxцессиве линолеиц ацид сyндроме”. Wорлд Ревиеw оф Нутритионал Диететицс. Каргер. 96 (Превентион оф Цоронарy Хеарт Дисеасе): 83—103. ПМИД 17167282. дои:10.1159/000097809. ISBN 978-3-8055-8179-0.
- ^ Daley C.A.; Abbott, A.; Doyle, P.; Nader, G.; Larson, S. (2004). „A literature review of the value-added nutrients found in grass-fed beef products”. California State University, Chico (College of Agriculture). Архивирано из оригинала 6. 7. 2008. г. Приступљено 23. 3. 2008.
- ^ Simopoulos Artemis P. (2002). „The importance of the ratio of omega-6/omega-3 essential fatty acids”. Biomedicine & Pharmacotherapy. 56 (8): 365—379. PMID 12442909. doi:10.1016/S0753-3322(02)00253-6.
- ^ Gunstone, Frank (December 2007) "Oilseed markets: Market update: Palm oil". INFORM (AOCS) 18(12): 835-836.
- ^ „Фоод соурцес оф тотал омега 6 фаттy ацидс”. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 4. 9. 2011.
Литература
уреди- Цхоw, Цхинг Куанг (2001). Фаттy Ацидс ин Фоодс анд Тхеир Хеалтх Имплицатионс. Неw Yорк: Роутледге Публисхинг.
- Токар, Стеве (2. 9. 2005). „Омега-6 фаттy ацидс цаусе простате тумор целл гроwтх ин цултуре”. Медицал Неwс Тодаy. МедиЛеxицон Интернатионал. Архивирано из оригинала 11. 04. 2008. г. Приступљено 23. 3. 2008.
- „Браин фаттy ацид левелс линкед то депрессион”. Неwс-Медицал.Нет. АЗоНетwорк. 25. 5. 2005. Приступљено 23. 3. 2008.
- Триболе, Е.Ф. (27. 3. 2006). „Еxцесс Омега-6 Фатс Тхwарт Хеалтх Бенефитс фром Омега-3 Фатс”. Бритисх Медицал Јоурнал Рапид Респонсес то Хоопер, ет ал., 2006. Архивирано из оригинала 14. 3. 2008. г. Приступљено 23. 3. 2008.