Оскар Марко (Нови Сад, 14. јул 1990) српски је научник, предузетник и музичар. Предавач је на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду на смеру Мастер у науци о подацима, суоснивач и директор компаније Цропт и певач и гитариста бенда Монохром.

Оскар Марко
Лични подаци
Датум рођења14. јул 1990.
Место рођењаНови Сад, СФРЈ
Научни рад
Пољеелектротехника и рачунарство
ИнституцијаУниверзитет у Новом Саду

Тренутно обавља фунцију помоћника директора за иновације и развој пословања Института БиоСенс.

Образовање

уреди
  • 2009-2013. основне студије, Енергетика, електроника и телекомуникације, Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду
  • 2011-2012. основне студије, Телекомуникације, Цитy Университy Лондон, УК
  • 2013-2014. Мастер студије, Телекомуникације и обрада сигнала, Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду
  • 2014-2019. Докторске студије, Енергетика, електроника и телекомуникације, Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду

Наука

уреди

Основне, мастер и докторске студије завршио је на Факултету техничких наука, док је трећу годину основних студија провео на лондонском City University-у, где је одбранио дипломски рад у домену обраде сигнала.[1] Од тада се бави развојем нових алгоритама на пољу машинског/дубоког учења и вештачке интелигенције примењеној у пољопривреди. Водио је тим БиоСенса који је развио нове алгоритме за предикцију приноса, дистрибуцију семена и оптимизацију стратегије сетве, које су Институту осигурале прво место на Синџентином „Изазову за усеве”[2] и ЦГИАР-овом „Инспиришућем изазову”.[3] Активно је укључен у многе пројекте из позива Хоризонт 2020, међу којима су Антарес, Цyбеле, Драгон и Флеxироботс, као и у пројекте са компанијама попут Криваје, МК, Делте и других пољопривредних компанија и осигуравајућих кућа.

Од 2018. године, Оскар држи предавања и вежбе на предметима “Препознавање облика и машинско учење” и “Увод у обраду слике” на Мастеру у науци о подацима на ПМФ-у.

Компанија Цропт

уреди

Оскар је заједно са Сањом Брдар суоснивач компаније Цропт која се бави развојем високотехнолошких иновација за пољопривреду будућности. Цропт-ова решења се темеље на комбинацији вештачке интелигенције, аналитике великих података (Биг Дата) и доменског знање, а за циљ имају повећање профита, смањење ризика и успостављање одрживе пољопривредне производње. Компанија је основана јула 2019. године као први спиноф Института БиоСенс и до данас је имплементирала неколико платформи за оптимизацију сетвене структуре, дигитално осигурање у пољопривреди и предикцију приноса и ризика производње.

Музика

уреди

Оскар Марко је певач и гитариста бенда Монохром. Монохром свира од 2016. године, а од утицаја наводе алтернативну британску сцену ’90-их, панк ’80-их и рокенрол ’60-их. Иза себе имају један албум који носи назив по имену бенда и садржи 11 песама са певљивим рефренима и јаким гитарским деоницама, док је нови албум најављен за 2021. годину. Пре данашње групе свирао је са бендом Селфиммолатион и бендом Фронтлине.[4]

Награде и признања

уреди
  • Награда „проф. др Илија Стојановић” за најбоље студенте телекомуникација у Србији (2013),[5]
  • 1. награда на Сyнгента-ином „Изазову за усеве” (Цроп Цхалленге) (2017),
  • Награда на ЦГИАР-овом „Инспиришућем изазову” (2018),
  • „30 испод 30” за 30 најуспешнијих људи испод 30 година, Бизлифе магазин (2018).[6]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ „Оскар Марко”. Миксер фестивал 2020. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. Приступљено 30. 12. 2020. 
  2. ^ „2017 Цроп Цхалленге Wиннерс ин Аналyтицс Wиннерс Анноунцед”. Тхриве. Приступљено 30. 12. 2020. (језик: енглески)
  3. ^ „БиоСенсе Институте Нови Сад wинс цонтест ин Кенyа – Смарт цхоице оф сеед солвинг хунгер проблем ин Африца”. еКапија. Приступљено 30. 12. 2020. (језик: енглески)
  4. ^ „Гитариста у свету науке и пољопривреде”. Орадио. Приступљено 30. 12. 2020. 
  5. ^ Проф. Др. Илија Стојановић“ Аwардс Грантед”. Теленор. Приступљено 30. 12. 2020. [мртва веза] (језик: енглески)
  6. ^ „Оскар Марко, истразивац са Института БиоСенс, на листи 30 најуспеснијих људи у Србији младјих од 30 година”. БиоСенсе Институте. Приступљено 30. 12. 2020. 

Спољашње везе

уреди