Паладијум(II,IV) флуорид
Паладијум(II,IV) флуорид, такође познат као паладијум трифлуорид, је хемијско једињење паладијума и флуора. Његова емпиријска формула је ПдФ3, али је бољи опис једињење мешовите валенце паладијум(II) хексафлуоропаладат(IV), ПдII[ПдIVФ6] и често се записује као Пд[ПдФ6] или Пд2Ф6.[1][2]
Називи | |
---|---|
Други називи
паладијум(II) хексафлуоропаладат(IV)
| |
Идентификација | |
Својства | |
F3Pd | |
Моларна маса | 163,42 g·mol−1 |
Агрегатно стање | црна чврста материја |
+1760.0·10−6 цм3/мол | |
Структура | |
Кристална решетка/структура | ромбоедрална |
Геометрија молекула | октаедрална |
Сродна једињења | |
Други катјони
|
Никал(III) флуорид |
Сродна једињења
|
Паладијум(II) флуорид Паладијум(IV) флуорид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Синтеза
уредиПд[ПдФ6] је најстабилнији продукт реакције флуора и металног паладијума.[1]
- 2Пд + 3Ф2 → Пд[ПдФ6]
Структура и својства
уредиПд[ПдФ6] је парамагнетан. Оба, Пд(II) и Пд(IV), заузимају октаедрална места у кристалној структури.[2][3] ПдII-Ф растојање је 2.17 Å, док је ПдIV-Ф растојање 1.90 Å.[4]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, Алан (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс (II изд.). Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн. стр. 1152—1153. ИСБН 0080379419.
- ^ а б Хоусецрофт, C. Е.; Схарпе, А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3. изд.). Прентице Халл. стр. 788. ИСБН 978-0-13-175553-6.
- ^ Хепwортх, M. А.; Јацк, К. Х.; Пеацоцк, Р. D.; Wестланд, Г. Ј. (1957). „Тхе црyстал струцтурес оф тхе трифлуоридес оф ирон, цобалт, рутхениум, рходиум, палладиум анд иридиум”. Ацта Црyсталлогр. 10: 63—69. дои:10.1107/С0365110X57000158.
- ^ Трессауд, А.; Бартлетт, Н. (2001). „Препаратион, Магнетиц Пропертиес, анд Прессуре-Индуцед Транситионс оф Соме MIIMIVФ6 (MII=Ни, Пд, Цу; MIV=Пд, Пт, Сн) Цомплеx Флуоридес”. Ј. Солид Стате Цхем. 162: 333—340. дои:10.1006/јссц.2001.9331.