Пећина Дрогарати
Пећина Дрогарати један је од веома познатих локалитета на грчком острву Кефалонија, са 200 степеника које треба савладати до пећинских дворана. Пећину годишње посети велики број туриста из целог света, који се диве прелепим сталактитима и сталагмитима и другим живописним пећинским украсима природе.[1]
| Пећина Дрогарати на Кефалонији | |
|---|---|
.jpeg) Пећина Дрогарати | |
| Положај | |
| Место (планина) | |
| Координате | 38° 13′ 38″ Н, 20° 37′ 43″ О |
| Одлике | |
| Геологија (тип) | крашка |
| Дужина | 2,000 м |
| Надм. висина | 671 м |
| Бр. канала | један |
Положај и пространство уреди
Овај природни феномен, највећи на Кефалонији налази се на око 5 километара јужно од места Сами на главном путу Сами—Аргостоли, на грчком острву Кефалонија (грч. Κεφαλλονιά, Κεφαλονιά) које припада групи Јонских острва. То је по површини највеће острво овог архипелага, које у управној подели грчке припада истоименом округу Кефалонија. Главно и највеће место острва и целе префектуре је град Аргостоли.[2]
До унутрашњости пећине и стазом којом се може слободно шетати, треба савладати висину од 200 степеника.
- Географски положај
- Сверна географска ширина — 38° 13′ 38″ Н,
- Источна географска дужина — 20° 37′ 43″ Е
- Надморска висина — 671 м
Историја уреди
Пећина Дрогарати за коју геолози сматрају да је стара око 150 милиона година, становницима Самија и околине позната је од пре три века када је земљотрес отворио пролаз до ње.
За јавност је отворена тек 1963. године. Спеолози су открили још неке пролазе за које се верује да воде у друге подземне просторије, али даље од тога се није истраживало.
Географија уреди
Пећина Дрогарати се налази на Кефалонијаи највећем острву из групе Јонских острва. Укупна површина острва је 904 км². Острво је одвојено од блиске и мање Итаке на истоку каналом дужине 8,5 км а ширине од 2 до 4,8 км. Обала је дуга и разуђена. То се највише односи на постојање залива на југозападној обали, који дубоко залази у острво и дели га на већи (источни) и мањи (западни) део.[3]
Кефалонија је углавном кршевита и брдовита. Шуме су ретке. Највећа планина је Енос, у јужном делу острва, са највишим врхом 1.628 м која је уједно највиша тачка западне обале јонског мора.
Голошка прошлост уреди
Током мезозојске ере, пре отприлике 225 милиона година, данашње планинско подручје Кефалоније било је прекривено водама океана Тетис, које је обухватало целу данашњу Грчку, и састојало се од алпске геосинклине. Океан Тетис био је дугачак хиљаду километара, широко 1.500 км и паралелно с Екватором, налазило се између два велика континента, Лауразије, на северу и Гондване, на југу. У дубини Тетиса, седименти су се непрестано таложили на његовом дну, јер су у његовим водама живеле многобројне врсте организама у великом броју. Њихове шкољке, љуштуре и скелети непрестано су се таложиле у седименту и под великим притском воде фосилизирали.[4]
Крајем мезозојске ере (пре око 65 милиона година) настало је раздобље интензивних покрета земљине коре које је почело да утиче на читав регион окена Тетиса. Ти тектонски покрети, који се и данас одржавају, резултовали су формирањем савременог хеленског крајолика. Настанак планинске масе и подземних шупљина Кефалоније одвијао се у каснијем раздобљу постепено као резултат горе наведених тектонских покрета. Тако су настале стенска масе Кефалоније састављене од лапорца, кречњака и доломита који припадају геотектонској зони Паxос (или Преапулίан), а јављају се у формацијама танких до дебелих слојева богато прожетих фосилима.[4]
Према томе главну стенску насу Кефалоније чине кречњаци и доломити, чије се порекло протеже од креде до палеогена. Кречњак из доба креде који је подложан да постане крш, слојевевит је и често испресецан подземним крашких шупљинама (пећинама) међу које спада и пећина Драгорати. На површини је пуно лапорца. Комбинација лапорца и подземних шупљина формира крашка поља у подножју источних падина Еноса на 390 метара надморске висине са бројним пећинама. То је разлог зашто на масиву, осим неколико извора површинске воде, постоје и бројни дубински крашки извори.
Концертна пећина — Дрогарати уреди
Због своје акустичности пећина Дрогарати названа је и „Концертна пећина” величине је 900 м² и налази се под земљом на дубини од око 60 метара, повезана је се око 2 км дугим лавиринтом који се састоји од бројних пролаза и комора. Обложена је безбројним наранџасто-жутим сталактитима и сталагмитима који висе са таванице.[5]
- Климатски услови
У њој је влажност ваздуха до 90%, док је температура константна (и лети и зими) и креће се око 18 °Ц. Због велике влажности стазе којима се пролази прилично су клизаве.
- Опис пећине
Пећина Дрогарати се састоји из два дела, од којих је први некада био продужетак главне пећине, који се након рушења свода претвио у депресију у земљи.
Део пећине који је сада отворен за јавност састоји се од велике подземне дворане дуге око 100 м, која је подељена на два простора масивним каменим блоковима који су се одвојили од крова, и формирали природну платформу украшену прозирним сталактитима, названу „Краљевски балкон”. Испод овог балкона простире се други простор, назван соба апотеозе. Ово је полукружна дворана димензија 65x45 м. висока 20 м, чији је свод богато украшен сталактитима.[6]
Пећинска дворана која је због акустичности названа „Концертна пећина” има лепо сређен простор са концертним подијумом у средини намењен за концерте у извођењу оперских певача.
Најпознатија грчка оперска певачица, Марија Калас, певала је у Дрогарати пећини, а кажу да је у њој певао и још славнији Лучано Павароти, али и грчки композитор и певач Микис Теодоракис
Информације за туристе уреди
Пећина Дрогарати је отворена за посетиоце од марта до октобра, у времену од од 9:00 до 19:00 часова. У јеку сезоне (јул и август) пећина ради од 9:00 до 21:00.
Цена улазнице за одрасле је 5 €, а за децу (5-12 година) 3 €. Деца до 5 година не плаћају улаз.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Самуел, C. Тхе цавес оф Цепхаллониа, ин: ИСЦА, 5, 1985, С. 28-30.
- ^ Цхисхолм, Хугх, ед. (1911). Цепхалониа. Енцyцлопæдиа Британница.
- ^ Јосепх Партсцх: Кепхаллениа унд Итхака – еине геограпхисцхе Монограпхие. Ин: Петерманнс Миттеилунген. Ергäнзунгсбанд, Готха 1890, С. 1–108
- ^ а б „Геологије Аинос”. www.ионион.цом. Приступљено 10. 4. 2020.
- ^ „Дрогарати Цаве”. www.кефалониаwаy.цом. Кефалониаwаy, 2020. Приступљено 21. 4. 2020.
- ^ „Дрогарати-Хöхле”. www.кефалониаинфо.нет. Архивирано из оригинала 11. 09. 2011. г. Приступљено 11. 4. 2020.
Литература уреди
- Јосепх Партсцх: Кепхаллениа унд Итхака – еине геограпхисцхе Монограпхие. Ин: Петерманнс Миттеилунген. Ергäнзунгсбанд, Готха 1890, С. 1–108.
- Цасати, L., Делл'Оро, Беатриц Ле Рисоргенти ди Сами ет и мулини ди Аргостоли, Спелеологиа 25, 1991, С. 32фф.
- Цросслеy, Роберт Иан Кепхаллиниа 1980, НПЦ Јоурнал 1982, С. 71фф.
- Цросслеy, Роберт Иан Тхе Сеа-Миллс оф Аргостоли, Цавинг Интернатионал Но.11 Април 1981, С.9.
- Маурин, V. & Зоетл, Ј. Карстхyдрологисцхе Унтерсуцхунг ауф Кепхаллениа (Ионисцхе Инселн). - IV Цоллоqуе Интернатионал де Спéлéологие, Премиер ен Грèце, Атхèнес 1963, Атхен 1965, С. 78-82
- Партсцх, Др. Јосепх Кепхаллениа унд Итхака - еине геограпхисцхе Монограпхие, Готха: Јустус Пертхес, 1890
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Пећина Дрогарати на Викимедијиној остави