Перинатални морталитет као стрес за мајку

Перинатални морталитет (ПНМ) се односи на смрт фетуса или новорођенчета, након порођаја он је велики стресогени чиинилац за мајку, који на њу може оставити тешке психичке последице.

Перинатални морталитет
Синоними	Перинатал деатх, неонатал деатх
Стопе неонаталне и пстеонаталног морталитета: Сједињене Државе, 1940—2005
Специјалности	јавно здравље

Бол због губитка бебе је огромна, чак и кад се ради о губитку бебе у првим недељама трудноће. Свака жена се са овим губитком носи на свој начин. Туга ломи, посебно ако је и даље присутна јака жеља за дететом, односно новом трудноћом.

Истраживања су показала да максимизирање покривености битним интервенцијама није довољно за смањење смртност мајки и беба. Осим тога, постоји комплексна међусобна веза између искуства неге и исхода трудноће. Да би се зауставила и превенирали смртност мајки и новорођенчади, свака трудница и новорођенче требају имати стручну његу при породу засновану на пракси, темељену на доказима, уз подржавајуће окружење с принципима људскости и поштовања.

Дефиниција ПНМ

Мајка са превремено рођеном бебом

Постоје варијације у прецизној дефиницији перинаталног морталитета, посебно у вези са питањем укључивања или искључивања раних феталних и касних неонаталних смртних случајева. Бројка ПНМ у Великој Британији је око 8 на 1.000 и значајно варира по социјалним класама, са највишим стопама виђеномм код азијских жена. На глобалном нивоу, процењено је да је 2,6 милиона новорођенчади 2013. године умрло пре првог месеца старости, у поређењу са 4,5 милиона 1990. године.

Светска здравствена организација дефинише ПНМ перинатални морталитет као „број мртворођених и умрлих у првој седмици живота на 1.000 укупно рођених, перинатални период започиње у 22 навршене недјеље гестације и завршава седам завршених дана након рођења”, али се у пракси користе и друге дефиниције.

У медиицини перинатални морталитет је основа за израчунавање стопе перинаталног морталитета.

Опште информације о ПНМ

Узроци

Превремено рођење, је посебни ризик за недоношчад и најчешћи узрок перинаталног морталитета, јер узрокујући скоро 30 процената неонаталне смрти.

Синдром респираторног дистреса код одојчета је међутим водећи узрок смрти недоношчади, који погађаја око 1% новорођене деце.

Урођене аномалије проузрокују око 21 посто неонаталне смрти.

Фетални морталитет

Фетална смртност односи се на мртворођене или феталне смрти. Обухвата сваку смрт фетуса након 20 недеља гестације или 500 гм. У неким дефиницијама ПНМ рани фетални морталитет (гестација од 20. до 27. недеље) није укључен, а ПНМ може обухватати само касну феталну смрт и неонаталну смрт. Фетална смрт се такође може поделити на смрт пре порођаја, антенаталну (антепартум) смрт и смрт током порођаја, интранаталну (интрапартум) смрт.

Морталитет новорођенчади

Неонатални морталитет се односи на смрт живорођене бебе у првих 28 дана живота. Рани неонатални морталитет односи се на смрт живорођене бебе у првих седам дана живота, док се касни неонатални морталитет односи на смрт након 7 дана до пре 28 дана. Неке дефиниције ПНМ укључују само рани неонатални морталитет. На смртност новорођенчади утиче квалитет болничке неге новорођенчета. Неонатални и постнеонатални морталитет (који покрива преосталих 11 месеци прве године живота) одражавају се на новорођенчад.

Стопа перинаталног морталитета

ПНМР се односи на број перинаталних смрти на 1.000 укупно рођених. Обично се извештава на годишњем нивоу. То је главни показатељ за процену квалитета пружања здравствене заштите. Поређење различитих стопа може бити отежано различитим дефиницијама, пристрасношћу регистрације и разликама у основним ризицима популације.

ПНМР се веома разликују и могу бити испод десет за одређене развијене земље и више од десет пута већи у земљама у развоју.

Првих десет земаља са највишом стопом перинаталног морталитета — 2012
Ранг	Земља	ПНМР	Ранк	Земља	ПНМР
1	Пакистан	40.7	6	Авганистан	29.0
2	Нигерија	32.7	7	Бангладеш	28.9
3	Сијера Леоне	30.8	8	ДР Конго	28.3
4	Сомалија	29.7	9	Лесото	27.5
5	Гвинеја Бисао	29.4	10	Ангола	27.4
Према извештају из 2014. године „Спасите децу”, приказ мртворођене деце током порођаја и новорођеначке смрти првог дана рођења (на 1.000 укупно рођених)

Клиничка слика

Клиничку слику карактерише материца већа него што одговара гестацијској старости. Код акутног полихидрамниона се нагли пораст материце дешава у току неколико дана, јавља се бол у трбуху и крстима, осећај јаког растезања предњег трбушног зида, гађење, повраћање, отежано дисање, тахикардија, отоци и дјаноза. У случајевима хроничног полихидрамниона се пораст материце јавља у току неколико недеља, кожа трбуха је сјајна, венски цртеж појачан, а слабије су изражени симптоми притиска гравидне материце на ..околне органе: отежано дисање, отоци, цијаноза и убрзан рад срца.

Губитак бебе жене најчешће овако описују:
Не осећам се. Никад ме у животу ништа није оволико болело. Не могу да дишем... стално мислим на њега и јако јако га волим. I недостаје ми. Имам један ружан, бесконачан осећај празнине у стомаку. I стално мислим на његове прстиће на нози са ултразвучног снимка... јер ми је од њега остао само један ултразвучни снимак... а тако сам чекала дан када ћу га загрлити. Али чак иако никад више не будем имала деце, ја вец имам њега, свог синчића.

Дијагноза

Дијагноза се поставља на основу пораста телесне'тежине мајке, повећања висине фундуса материце, кио и сонографским прегледом. Обично се сонографска дијагноза поставља на основу субјективних критеријума. Квантитативно се поли- хидрамнион дефинише као повећање АФИ преко 20 цм. Могуће је и на основу димензија највећег џепа плодове воде класификовати полихидрамнион на благи (8 —11 цм), умерени (12 -15 цм) и озбиљни (16 цм и више).

Највећи број благих случајева је идиопатски. Ово није случај са озбиљнијим облицима поремећаја, код којих у већини случајева постоји поремећај фетуса и/или мајке. Неопходна испитивања подразумевају испитивање метаболичког стања мајке и искључивање шећерне болести, сонографски преглед у циљу налажења аномалија, кариотипизација и испитивање крвне слике и евентуалних инфекција фетуса.

Диференцијално дијагностички долази у обзир вишеструка трудноћа, тумори материце, оваријума и мола хидатидоза.

Терапија

У терапији се примењује токолитичка терапија ради спречавања побачаја или превременог порођаја. Терапија матерналних поремећаја, у случајевима где су они етиолошки фактор, доводи до корекције плодове воде. Етиолошка терапија је могућа у случајевима анемије фетуса (имунизаци­је, инфекције), када се примењују интраутерусне трансфузије.

Симптоматска терапија полихидрамниона подразумева медикаментозни и хируршки приступ.

Примена инхибитора синтезе простагландина (индометацин) доводи до смањења протока крви кроз бубреге и продукције урина фетуса, а самим тим и количине плодове воде

Примена инхибитора синтезе простагландина (индометацин) доводи до смањења протока крви кроз бубреге и продукције урина фетуса, а самим тим и количине плодове воде. Ови лекови могу довести до сужења дуктус артериозуса фетуса. Хируршки приступ подразумева амниодеривације — серијске амниоцентезе са редукцијом количине плодове воде. Код синдрома близаначке трансфуз­ије се може применити ендоскопска ласерска оклуз- ија плацентних анастомоза.

У случајевима откривања аномалија фетуса инкомпатибилних са животом, на захтев родитеља се може учинити фетицид са прекидом трудноће.

Код порођаја је, пре евентуалне индукције порођаја, понекада потребно урадити амниотомију. Код амниотомије неопходна је постепена евакуација плодове воде, а по порођају екстракција постељице, мануелна ревизија и утеротоници.

У постплацентном добу и пуерперијуму је потребно размишљати о хипотонији или атонији утеруса, крварењу које може резултирати хеморагијским шоком, као и поремећајем кардиоваскуларног система због нагле декомпресије.

Како пружити психолошку подршку мајци којој је умрло дете

Уколико је неко до кога вам је стало доживео губитак бебе, постоје ствари које можете учинити како бисте им помогли да преброде процес патње и носе се са смрћу своје бебе. Избегавање од стране пријатеља или породице, несигурност око тога шта рећи или учинити, само повећавају бол и изолацију коју осећаа ожалошћена мајка. На табели су понуђени предлози који могу помоћи онима који желе пружити психолошку подршку мајци која је остала без детета:

Како прићи мајци којој је умрло дете и шта предузмати

Шта не треба предузмати у контакту са мајком

Ступити у контакт са мајком. Покажите вашу искрену забринутост и пажњу. Будите на располагању да саслушате, да помогнете са другом децом или шта год је потребно у то време. Понудите помоћ око практичних ствари као што су чишћење куће и припрема оброка. Реците да вам је жао због тога што се десило њиховој беби и њихове боли. Дозволите им да искажу онолико боли колико осећају у датом моменту и колико желе да поделе. Прихватите тишину; уколико породица не жели да говори о томе, немојте форсирати разговор. Пратите њихове знакове. Охрабрујте их да буду стрпљиви са собом, да не очекују превише од себе и да себи не намећу оно „што би требали” урадити. Дозволите им да причају о својој беби. Посветите посебну пажњу браћи и сестрама бебе која је умрла. Уверите их да су урадили све што су могли, медицинска нега коју је добила била је најбоља или што год знате да је било истина и позитивно током бриге у трудноћи и о беби. Подстакните их да потраже помоћ вани, било од здравственог радника или неког ожалошћеног родитеља. Сетите се породице на бебин рођендан, годишњицу смрти, на мајчин и очев дан и у другим приликама. Будите стрпљиви са њима. Суочавање са смрћу њихове бебе може захтевати пуно времена. Останите у контакту.

Немојте да вас ваш осећај беспомоћности спречи да контактирате ожалошћену породицу. Немојте избегавати породицу зато што вам је неугодно. Немојте рећи да знате како се осећају (осим ако и сами нисте преживели губитак детета, вероватно вам осећај није познат). Немојте тражити детаље о бебиној смрти. Уколико породица понуди информације, саслушајте са разумевањем. Немојте им говорити како да се осећају или шта би требали да раде. Немојте им наметати своје верске или духовне погледе. Немојте мењати тему када помену своје мртво дете. Немојте их подсећати да имају још једно дете; или да могу имати још деце у будућности. Немојте никог кривити за смрт. Немојте давати коментаре који кажу да нега код куће, у обданишту, у хитној служби, болници или где год није била одговарајућа. Немојте покушавати да нађете нешто позитивно о смрти бебе. Избегавајте клишее и лаке одговоре. Немојте избегавати да помињете бебино име из страха да их не подсетите на бол. Немојте им рећи „До сада бисте се требали осећати боље” или сличне ствари што указује на предрасуду о њиховим осећањима или одређује временска очекивања или ограничења у вези са њиховим процесом опоравка.

Ефекти неонаталне исхране на неонаталну смртност

Додавање пробиотика превремено рођеним бебама и бебама мале телесне тежине током њиховог првог месеца живота може смањити ризик од инфекција крви, болести црева и смрти у окружењима са ниским и средњим приходима. Међутим, суплементација са витамином А не смањује ризик од смрти и повећава ризик од испупчене фонтанеле, што може изазвати оштећење мозга.

Спољашње везе

Класификација	D МеСХ: Д066087 ДисеасесДБ: 24405

• WХО 2005 репорт (језик: енглески)
• Еуропеан Перинатал Хеалтх Репорт 2010 (језик: енглески)