Пикник покрај пута

Piknik pokraj puta (rus. Пикник на обочине) кратки је научнофантастични роман који су написали Аркадиј и Борис Стругацки 1971. године.

Позадина

Овај кратки роман почиње око десет година након након посете ванземаљаца (које су земаљски научници назвали Посетиоцима), који су се на веома кратко време појавили на шест различитих места на Земљи (земаљски научници су те зоне назвали Зонама посете). Током Посете, људи су пријављивали заслепљујуће светло и заглушујуће звуке, а неки су умрли од непознате болести. Свака зона представља подручје где не владају закони земаљске физике и које је опасно за земаљски живот. Ускоро су власти забраниле улазак у те зоне, уз наређење да пуцају на сваког ко покуша било да уђе, било да изађе, јер постоји бојазан да неки артефакти унутар зона поседују потенцијал да униште живот на Земљи, ако не и да униште саму планету. Ипак, људи, у књизи познати као сталкери, улазе у зону да би налазили и зарађивали на ванземаљским артефактима; сталкери дејствују ноћу, јер је дању зона под јаким војним надзором. Занимљиво је да се деца сталкера неретко рађају деформисана, а наука нема објашњење за неке од тих дефеката.

Права сврха ванземаљских артефаката није утврђена, али су разна својства истих откривена случајно: неки се показују корисним за оног ко их има, док други представљају опасност за истог. Најтраженији од свих је тзв. Златна сфера, за коју круже гласине да може испунити било коју жељу. Сама сфера се налази дубоко у зони у близини фиктивног места Хармонт (није прецизирана тачна локација, али наговештено је да је смештено у Канаду), а само један сталкер зна безбедан пут до ње.

Значење имена књиге

Име књиге представља метафору коју нуди др Валентин Пилман (један од ликова у књизи), који не верује да постоји разумно објашњење ни за посету ванземаљаца ни за мистериозне особине Зоне и артефаката у њој. У самој књизи, он пореди Посету са излетом. Као што људи остављају своје смеће за собом након излета, тако су и ванземаљци оставили своје. То што заостане иза има значење ономе ко је то оставио, али не и оном који је на то налетео. Као што је животињама које налете на оно што су људи оставили недокучиво чему све то служи, тако је и људима који су налетели на артефакте недокучива права функција.

Награде

• Књига је 1978. номинована за награду Џон Кемпбел; освојила је друго место;
• 1978. браћа Стругацки постали су почасни чланови Друштва Марка Твена, због доприноса научној фантастици;
• 1981. на књижевном фестивал у Мецу књига је добила награду за најбољу страну књигу.

Утицај

• Андреј Тарковски је 1979. снимио филм Сталкер, који је у великој мери заснован на књизи. Браћа Стругацки су учествовала у писању сценарија.
• Видео-игра С.Т.А.L.К.Е.Р.: Схадоw оф Цхернобyл (као и њени наставци) делимично је инспирисана књигом (део терминологије је исти као у књизи; осим тога, и у игри и у књизи присутни су артефакти и аномалије). Међутим, у игри Зона је настала након нуклеарне катастрофе.