Питер Гејбријел

Британски музичар, композитор и текстописац (рођен 1950.)

Питер Брајан Гејбријел (енгл. Peter Brian Gabriel; Чобхам, 13. фебруар 1950) енглески је певач, текстописац, продуцент рекорда, и активиста. Познат је као оригинални водећи певач бенда прогресивног рока Генесис од 1967 до 1975, и по његовог накнадној соло каријери. AllMusic описује Гејбријела као „једног од најамбициознијих, најиновативнијих рок музичара, као и једног од високо политички настројених”.[7] Он је уведен у Дворану славних рок енд рола као члан Генесиса 2010. године,[8] чему је следило његово увођење као соло уметника 2014. године.[9] Његова дискографија укључује девет студијских албума који су у САД-у продали 10 милиона потврђених примерака.

Питер Гејбријел
Гејбријел 2008. године
Пуно имеПитер Брајан Гејбријел
Датум рођења(1950-02-13)13. фебруар 1950.(74 год.)
Место рођењаЧобхам, Сари
 Уједињено Краљевство
ПребивалиштеЕнглеска
ДржављанствоБританско
Занимање
  • певач
  • текстописац
  • продуцент рекорда
  • активиста
Активни период1967–садашњост
Деловање
Стил
Веб-сајтpetergabriel.com

Биографија уреди

Питер Брајан Гејбријел је рођен 13. фебруара 1950. године у Вокингу у Сарију. Он је одгојен у породици средње класе у Коксхилу, викторијанском имању које се налази на Дип Пул Фарми, изван Ћобхама.[10] Његов отац, Ралф Партон Габриел (1912–2012), био је инжењер електротехнике, а његова мајка Едит Ирена Габриел (девојачки Ален) потиче из музичке породице. Његов пра-пра-пра-стриц, Сер Томас Габриел, први баронет, био је градоначелник Лондона од 1866. до 1877. године.[11] Габриел је похађао Кабле Хаусе, приватну основну школу у Вокингу, а потом је припремну школу за дечаке Св. Ендрус у Хорселу.[10] Током тог периода, Габриелови учитељи су приметили његов певачки таленат, али он се одлучио за часове клавира своје мајке и развио је интерес за бубњање. У десетој години је почео да свира на бубњарском сету.[12] Габриел је похађао Чартерхаусе школу где је наступао у бендовима и са осталим ученицима је формирао Генесис. До раних 1970-их његова сценска персона се развијала у помоћ различитих костима, шминке и глуме, што је помогло да се повећа профил бенда. Након турнеје двоструког концептуалног албума „The Lamb Lies Down on Broadway” (1974), који је он осмислио и за који је написао већи део лирике, Габриел је напустио групу да настави соло каријеру. Од 1977. до 1982. године објавио је четири албума, сви под називом Петер Габриел, а успех је освојио сингловима „Solsbury Hill”, „Games Without Frontiers”, „Biko”, и „Shock the Monkey”. Његов комерцијални успех је достигао врхунац са његовим петим албумом, „Со” (1986), који је и даље његов најпродаванији албум са преко 5 милиона продатих примерака само у САД. Његов водећи сингл, „Слеџехамер”, отишао је на број 1 на америчкој листи Билборд Хот 100. Песма је освојила рекордних девет МТВ награда 1987. године, а 2011. године била је музички најгледанији музички видео на МТВ-у.[13] Габријел се такође упустио у снимање филмова и написао музику за Бирди и Последње Христово искушење. Пратио је Со са још четири албума. „Ус” (1992) и „Уп” (2002) садрже оригинални материјал, а његова задња два, „Почешај моја леђа” (2010) и „Нова крв” (2011), садрже наслове разних уметника. Од 2010. до 2016. године гостовао је широм света као соло уметник и као заједнички извођач са Стингом.

Габриелова каријера се напредовала током 1980-их и он је постао истакнута личност у светској музици и људским правима. Он је коосновао светски музички фестивал WOMAD 1982. године и остаје шампион жанра, промовишући и продукујући различите уметнике путем своје издавачке фирме Real Vorld Records.[14] Он је учествовао у турнеји Људска права сад! Амнести Интернатионала 1988. године. Он је био један од оснивача организације за људска права Витнес 1992. године.[14] Почетком 2000-их започео је са применом дигиталног приступа дистрибуцији музике, кооснивајући ОД2, једнан од првих сервиса за преузимање музике.[15] Габријел је развио The Elders заједно са Ричардом Брансоном, који је лансирао Нелсон Мандела 2007. године.[16] Габријел је освојио бројне награде током каријере, укључујући шест Греми награда,[17] три Брит награде,[18] и тринаест МТВ видео музичких награда, прву Пионирску награду на БТ дигиталним музичким наградама,[19] награду Ивор Новело за животно достигнуће,[20] и Поларну музичку награду.[21] Године 2006, као признање за његов активизам за људска права, Габриел је добио награду Човек мира од добитника Нобелове награде за мир.[22] Године 2008, Тајм га је прогласио једним од 100 најутицајнијих људи на свету.[23]

Дискографија уреди

Студјски албуми

Соундтрацкс

Референце уреди

  1. ^ Худак, Јосепх. „Петер Габриел Биограпхy”. Роллинг Стоне. Архивирано из оригинала 5. 9. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  2. ^ Ерлеwине, Степхен Тхомас. „Со – Петер Габриел (ревиеw)”. АллМусиц. Архивирано из оригинала 18. 1. 2012. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  3. ^ Холден, Степхен (28. 2. 1999). „МУСИЦ; Тхеy'ре Рецординг, бут Аре Тхеy Артистс?”. Тхе Неw Yорк Тимес. Архивирано из оригинала 30. 11. 2016. г. Приступљено 17. 7. 2013. 
  4. ^ Франк Хоффманн, ур. (2004). Енцyцлопедиа оф Рецордед Соунд (Сецонд изд.). Роутледге. ИСБН 978-0-415-93835-8. Приступљено 23. 12. 2015. 
  5. ^ Еллен Коскофф, ур. (2005). Мусиц Цултурес ин тхе Унитед Статес: Ан Интродуцтион. Роутледге. стр. 371. ИСБН 978-0-415-96589-7. 
  6. ^ Мицхаел Раy, ур. (2012). Дисцо, пунк, неw wаве, хеавy метал, анд море: Мусиц ин тхе 1970с анд 1980с. Росен Едуцатион Сервице. стр. 107. ИСБН 978-1-61530-908-5. 
  7. ^ Ерлеwине, Степхен Тхомас. „Петер Габриел Биограпхy”. АллМусиц. Архивирано из оригинала 6. 8. 2015. г. Приступљено 27. 3. 2014. 
  8. ^ „Абба рецеиве Халл оф Фаме хоноур”. ББЦ Неwс. 16. 3. 2010. Приступљено 25. 2. 2014. 
  9. ^ „Нирвана индуцтед то Роцк анд Ролл Халл оф Фаме”. ББЦ Неwс. 11. 4. 2014. Архивирано из оригинала 11. 4. 2014. г. Приступљено 11. 4. 2014. 
  10. ^ а б Еаслеа 2018, стр. 25.
  11. ^ Барратт, Ницк (24. 11. 2007). „Фамилy детецтиве: Петер Габриел”. Тхе Телеграпх. Приступљено 2. 7. 2019. 
  12. ^ Еаслеа 2018, стр. 26.
  13. ^ Левy, Глен (26. 7. 2011). „Тхе 30 Алл-ТИМЕ Бест Мусиц Видеос:Петер Габриел, 'Следгехаммер' (1986)”. ТИМЕ. Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. Приступљено 24. 11. 2014. 
  14. ^ а б „Петер Габриел он 30 yеарс оф WОМАД – анд миxинг мусиц wитх политицс”. Тхе Гуардиан. 26. 7. 2012. Архивирано из оригинала 19. 4. 2017. г. Приступљено 25. 2. 2014. 
  15. ^ „Петер Габриел он тхе дигитал револутион”. Едитион.цнн.цом. 22. 7. 2004. Архивирано из оригинала 3. 3. 2014. г. Приступљено 25. 2. 2014. 
  16. ^ „Нелсон Мандела лаунцхес Елдерс то саве wорлд”. Лондон: Телеграпх Онлине. 19. 7. 2007. Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 19. 3. 2014. 
  17. ^ „Паст Wиннерс: Петер Габриел”. Тхе ГРАММYс. Архивирано из оригинала 20. 7. 2015. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  18. ^ „Тхе БРИТс 1987”. Бритс.цо.ук. Архивирано из оригинала 17. 3. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  19. ^ „Лилy Аллен wинс wеб мусиц аwард”. ББЦ Неwс. 4. 10. 2006. Архивирано из оригинала 2. 11. 2006. г. Приступљено 23. 6. 2013. 
  20. ^ „Wинехоусе триумпхс ат Ивор аwардс”. ББЦ Неwс. 24. 5. 2007. Архивирано из оригинала 5. 10. 2007. г. Приступљено 6. 3. 2015. 
  21. ^ „Габриел схарес Полар Мусиц Призе”. ББЦ Неwс. 12. 5. 2009. Архивирано из оригинала 17. 5. 2009. г. Приступљено 25. 2. 2014. 
  22. ^ „Петер Габриел Рецеивес 'Ман Оф Пеаце' Аwард”. Гигwисе.цом. 18. 11. 2006. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 6. 3. 2015. 
  23. ^ „Тхе 2008 ТИМЕ 100: Петер Габриел”. ТИМЕ.цом. 12. 5. 2008. Архивирано из оригинала 22. 8. 2013. г. Приступљено 27. 9. 2014. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди