Пјетер Хјуго (Пиетер Хуго), рођен 1976. у Јоханезбургу, јужноафрички је фотограф. Првенствено се бави портретима, а његови радови су редовно прожети документарним и уметничким традицијама афричке заједнице.[1] Хјуго живи у Кејптауну.[2]

Пјетер Хјуго
Датум рођења(1976-10-29)29. октобар 1976.(47 год.)
Место рођењаЈоханезбург
 Јужна Африка
Занимањефотограф
Веб-сајтwww.pieterhugo.com/index.html

Ране године уреди

Након каријере у филмској индустрији у Кејптауну провео је две године на усавршавању у Тревизу, Италија.[3]

Каријера уреди

Хјуго доста путује и фотографише маргинализоване и обесправљене групе људи: сакупљаче меда из Гане, нигеријске банде које са собом воде хијене или бабуне приликом утеривања дугова, извиђаче из Либерије, пераче таксија из Дурбана (Јужна Африка), судије из Боцване.[2] Његова прва велика колекција фотографија „Поглед у страну" (Лоокинг Асиде) приказује портрете људи 'чији изглед нас приморава да скренемо поглед',[4] попут слепих и старих особа, особа с албинизмом, као и аутопортрете и портрете сопствене породице.[4] Сваки модел је позирао у стерилној студијској средини под јаким осветљењем и са чистом позадином.[2]

Објашњавајући своју заинтересованост за маргинално, он каже: "Моја домовина је Африка, али ја сам белац. Ја се осећам као Африканац, шта год то значило, али ако икога у Јужној Африци питате да ли сам ја Африканац, скоро сви ће вам рећи 'не'. Ја се не уклапам у социјалну топографију моје домовине, и то је свакако утицало на мој избор да постанем фотограф."[5]

Следи "РУАНДА 2004: ОСТАЦИ ГЕНОЦИДА" (РWАНДА 2004: ВЕСТИГЕС ОФ А ГЕНОЦИДЕ) за који Институт за Геноцид у Руанди каже да нуди "форензички поглед на неке од локација масовних убистава и гробница које и данас стоје као подсетници на хиљаде масакрираних људи"[6]

Његов најпознатији рад је свакако серија названа "Хијена и остали људи" (Тхе Хyена & Отхер Мен) која је била објављена као монографија. Ова збирка је изазвала велику пажњу јавности.[5][7]

Хјуго је радио и на збирци фотографија названој 'Мессина/Муссина' у граду Мазина на граници Зимбабвеа и Јужне Африке и која је такође била објављена као монографија[8] након што је магазин Колорс затражио од Хјуго да уради причу о сиди.

Након овога, Хјуго се враћа у Нигерију са збирком 'Ноллywоод', која садржи фотографије Нигеријске филмске индустрије.[9][10]

'Трајна Грешка' (Перманент Еррор) је објављена 2011. је збирка фотографија људи и пејзажа депоније превазиђене технологије која све више расте у Гани.[11]

Године 2011. Хјуго ради са Мајклом Клиријем као корежисер видеа јужноафричког продуцента ДЈ Спок Матамбоовог омота за обраду песме 'Схе'с лост цонтрол' бенда Џој дивижон, четврти сингл са његовог албума 'Мсхини Wам'.

Италијанска модна кућа "Боттега Венета", је унајмила Хјуга да у шумама Њу Џерсија слика моделе Аманду Марфи и Марка Кокса за колекцију пролеће-лето 2014.[12]

У пролеће 2014. Хјуго је ангажован од стране "креатиног суда" (Цреативе Цоурт)[13] да у руанди фотографише приче опроштаја у склопу њиховог пројекта "Руанда 20 година: Портрети опроштаја".[14] Пројекат је био изложен у Хашкој градској већници на двадесетогодишњицу геноцида у Руанди. Избор из ове колекције је био изложен и у Њујорку на изложби "Након конфликта" коју је организовао Бредли Мекалум, уметник и управник коалиције међународног криминалног суда.[15][16]

Признања уреди

Награде уреди

Хјуго је освојио главну награду у избору портрета на конкурсу "Светска новинска фотографија године" 2005-е за портрет човека са хијеном.[17][18]

Године 2007. Хјуго је примио "Стандард Банк Yоунг Артист" награду.[19]

Пријем код критике уреди

Мада критичари углавном величају Хјугов рад, неки су оптужили за сензационализам и експлоатацију егзотичних људи. Хјуго одговара, "Моје намере ни у којој мери нису малициозне, али неки људи их баш тако доживљавају. Ја сам пропутовао Африку, познајем је, али истовремено, нисам њен део... Не могу да тврдим да сам аутентичан, али могу да тврдим да сам искрен."[1]

Куратор Тамар Гарб је индиферентеан према етичким питањима које Хјугов рад потеже: "Неки људи мисле да његов рад продубљује утисак да је Африка место беде и сиротиње као и да театрално приказује ситуацију за западно уметничко тржиште – али он искрено комуницира са местима на којима ради и преиспитује властиту презентацију."[1]

Спољашње везе уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в http://www.independent.co.uk/arts-entertainment/art/features/africa-united-photographer-pieter-hugo-casts-a-new-light-on-tired-stereotypes-of-his-home-continent-2264048.html
  2. ^ а б в Леах Оллман (Фебруарy 9, 2007), Пхотограпхy тхат гоес онлy скин дееп Лос Ангелес Тимес.
  3. ^ Пиетер Хуго | артнет
  4. ^ а б „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 06. 06. 2011. г. Приступљено 21. 04. 2015. 
  5. ^ а б Африца ас yоу'ве невер сеен ит | Арт анд десигн | Тхе Гуардиан
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 29. 05. 2011. г. Приступљено 21. 04. 2015. 
  7. ^ 5Б4: Тхе Хyена & Отхер Мен бy Пиетер Хуго
  8. ^ Пиетер Хуго, Мессина / Мусина – Пунцтум Пресс
  9. ^ Ноллywоод: Пиетер Хуго, Цхрис Абани, Стацy Хардy, Зина Саро-wиwа: 9783791343129: Амазон.цом: Боокс
  10. ^ Ноллywоод/ Нигериа Но.1 мовиес/ филмс ресоурцес онлине
  11. ^ Амазон.цом: Перманент Еррор (9783791345208): Пиетер Хуго, Федерица Ангелуцци, Јим Пуцкетт: Боокс
  12. ^ Алессандра Турра (Јануарy 6, 2014), Боттега Венета Унвеилс Спринг Цампаигн Wомен'с Wеар Даилy.
  13. ^ Цреативе Цоурт – арт меетс глобал јустице
  14. ^ „Рwанда 20 Yеарс – Портраитс оф Рецонцилиатион”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2015. г. Приступљено 21. 04. 2015. 
  15. ^ Цоалитион лаунцхес Артс Инитиативе то енрицх диалогуе он глобал јустице |
  16. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 02. 2015. г. Приступљено 21. 04. 2015. 
  17. ^ http://www.archive.worldpressphoto.org/search/layout/result/indeling/detailwpp/form/wpp/q/ishoofdafbeelding/true/trefwoord/photographer_formal/Hugo%2C%20Pieter
  18. ^ World press photo award 2005, BBC.co.uk
  19. ^ „Event View - Calendar – Iziko Museums”. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 21. 04. 2015.